Roditeljima se, da se ne lažemo, naprosto ne može ugoditi. Prvo jedva čekamo da nam deca progovore, posle „padamo u nesvest“ zbog svake novoizgovorene reči koju niko osim nas nije razumeo, a onda ludimo kad krenu da nas bombarduju pitanjima i potpitanjima. Kod neke dece je reč o fazi koja relativno brzo prođe, a druga zauvek ostaju brbljivci koji „melju“ bez prestanka.
Brbljiva deca su obično veoma inteligentna i druželjubiva, što je jako slatko dok su mala, ali ako se rečitost i energičnost ne kanališu, mogu da budu izvor mnogih problema kasnije, kad pođu u školu Brbljivi mališani, pored toga što mnogo pričaju, često imaju lošu koncentraciju. Njima se ideje roje neverovatnom brzinom, skaču sa aktivnosti na aktivnost, ne drži ih mesto, što ih često uvaljuje u probleme.
Umesto da ga ućutkujete, pretvorite se u njegovog najpažljivijeg slušaoca. Budite strpljivi, slušajte šta vam dete govori i trudite se da odgovorite na svako njegovo pitanje. Ne pokazujte da vam je dosadno i naporno, jer to može da mu naruši samopouzdanje i ubije želju da traži odgovore u vezi sa svetom koji ga okružuje.
Ukoliko malo dete previše priča u nekim neprimerenim situacijama, ne treba ga grditi i ljutiti se na njega. Objasnite mu zbog čega taj trenutak nije dobar za razgovor i obećajte da ćete kasnije odgovoriti na sva njegova pitanja. Nikada detetu ne govorite da je dostadno, jer će to, ma kako bezazleno delovalo, loše uticati na njegovo samopouzdnje. Ono zbog toga može da se oseća odbačeno i da prestane da vam se poverava onda kada je zaista važno da znate šta mu se dešava, a to ne biste voleli.
Zato budite strpljivi, odgovarajte na pitanja i usmeravajte dete na aktivnosti u kojima će mu brbljivost koristiti – na glumu, recitatorske sekcije, a kasnije na i na debatne klubove.
Izvor: Dečji sajt