Иако велики број школараца одлуку о избору занимања одлаже за друго полугодиште, психолози који се баве професионалном оријентацијом ђака истичу да се избор будуће средње школе или факултета доноси сада, а не месец дана пред упис.
Ако се има на уму да човек на послу проведе осам најпродуктивнијих сати у дану, тј. да са колегама проведе више сати него са својом породицом, јасно је због чега је одлука о избору будућег занимања један од најважнијих животних избора. Међутим, брзе промене на берзи послова и улазак вештачке интелигенције на велика врата тржишта рада доносе бројне недоумице, а истраживања говоре да ће ђаци који сада седе у школским клупама током живота променити неколико занимања, што процес професионалне оријентације чини још изазовнијим.
Психолог Елеонора Влаховић, која се више од тридесет година бави професионалном оријентацијом, каже да не постоји јединствен одговор на питање шта ђаке данас занима, јер се они међусобно веома разликују – почев од личне перцепције будућности, преко порука које добијају од родитеља, па све до њихових интересовања.
„Има деце коју баш ништа не занима, а има и оних који похађају толико ваннаставних активности да им се пажња једноставно распе између курсева у Истраживачкој станици ’Петница’, школа језика и уметничких радионица. То су деца која имају широка, али нефокусирана интересовања. Мултиталентована деца су ноћна мора за стручњаке који се баве професионалном оријентацијом, јер је изузетно тешко открити чиме треба да се бави неко ко је ишао на такмичења из биологије, фантастично свира флауту и говори скандинавске језике. Трећа група деце жели потпуно супротне ствари, па бирају између економије и грађевине. Четврти маштају о индексу факултета који не могу да упишу, јер немају добар успех у школи. Пети желе да наставе школовање само у иностранству. Шести су потенцијални наследници адвокатских канцеларија, стоматолошких ординација или обућарских радњи, од којих родитељи очекују да наставе породични занат, а они то (не) желе. Седми су они који гледају серије, па маштају о послу форензичара, а осми су промашили факултет и сада им треба савет шта даље. И коначно, у девету групу спадају деца коју родитељи годину и по дана раније доводе на професионалну оријентацију из страха да не закасне са одлуком који факултет желе да упишу”, резимира наша саговорница.
Додаје да је сада право време да се уради професионално саветовање, јер у јануару велики број факултета почиње са припремном наставом за упис.
Она истиче да ђацима често наглашава да питање избора праве школе није питање живота или смрти, да је неопходно целоживотно учење и да увек могу прећи на мастер судије из другог предмета ако установе да основне студије нису оно што су желели.
Млади неће у наставнике
„Годинама је ФОН био у врху листе интересовања деце и родитеља јер је диплома овог факултета ’обећавала’ посао који се пише са неколико нула. Данас велики број родитеља перципира да је вештачка интелигенција постала конкуренција запосленима у ИТ сектору, па нису сигурни да ли деци треба да саветују да крену тим професионалним путем. Некада је била ствар социјалног престижа имати индекс или диплому Филолошког, Филозофског или Природно-математичког факултета, а данас су то факултети који не могу да упишу довољан број студената, јер школују за наставничка занимања. С обзиром на то да је дошло до озбиљне социјалне девалвације наставничког позива и да се велики број родитеља и деце са ниподаштавањем односи према онима који предају у школама, факултети који школују за наставничка занимања већ годинама не могу да упишу довољан број студената.”, каже психолог Елеонора Влаховић.
Извор: Политика