Немојте форсирати и учити своју децу да морају делити своје ствари

јул 12, 2016

Када форсирате дете да дели своје само зато што је то друго дете јако пожелело, знате ли како то звучи у дечјем уху? Односно, какву лекцију ваше дете тада учи?
21329690 - two small boys standing arguing and fighting over who will get to ride a scooter in the skate park
Немојте форсирати и учити своју децу да деле своје ствари. То је лекција коју деца или неће схватити како треба или неће уопште схватити, а говоримо о деци вртићке и предшколске доби.
Сви родитељи теже томе да науче своје дете, да га подстакну да се дружи с другом децом и да се с њима лепо игра, што у преведеном, дечјем значењу заправо значи да родитељи своју децу желе научити да деле.
“Но, ако сте икада видели на делу минимално троје деце вртићке доби како се играју у песку сигурно сте сведочили томе да се све троје заквачило за једно те исту играчку, иако их је њих још барем осам лежало са стране. Али они су се свађали само око једне и њих двоје плакало је ради тога. У таквим ситуацијама родитељи су ти који деци желе усадити осећај и потребу дељења. Но, знате што? Родитељи то уоппше не би требало да раде зато што такве лекције децу те доби неће научити ономе чему се родитељи надају.”, написала је др. Лаура Маркхам, ауторица књиге “Peaceful Parent, Happy Siblings”. .

Прочитајте и Како се развија самопоуздање код деце на прави начин

Сви родитељи имају један циљ – одгојити дете које ће израсти у човека који ће бити осетљив на туђе потребе, који ће знати приметити друге људе и њихове осећаје и жеље.
У вртићкој доби деца једноставно размишљају другачије него одрасли људи. То не значи да ће мала деца заувек остати мала и да ће се вечно понашати као деца. Не – децу у овој доби за почетак морају спознати своје потребе. Да би могли схватити потребе других људи/деце, морају на својој кожи научити како је то. Себичност никада није била врлина, али ако ћемо дете учити да у тој својој младој доби још увек потпуно несвесно како функционише свет и друштво, ако ћемо га форсирати да увек има осећај за туђе осећаје – када ће научити ценити и на прво место стављати своје осећаје? Ако ћете од детета стално тражити да своје даје, само зато што би то било лепо и зато што друго дете то нешто јако жели, где ћете тада поставити своје дете? Неће ли оно онда бити збуњено?
Пуно је тога речено на ову тему, јер ако гледате из перспективе одрасле особе, , зар не? Али, ако схватимо да деца још нису одрасла и да многе “навике” из детињства неће остати усађене као редовне навике некоме када одрасте, већ ће из тих навика учити важне животне лекције, онда је ова тема јако, јако важна.

Прочитајте и 10 смерница за постизање позитивне дисциплине

Јер, како каже докторица Маркхам, када форсирате дете да дели своје само зато што је то друго дете јако пожелело, знате ли како то звучи у дечјем уху? Односно, какву лекцију ваше дете тада учи?
– учи да ако неко јако плаче и нешто јако жели – онда ће то сигурно и добити.
– учи да ће родитељ, његов или туђи, бити тај који ће се умешати и одлучити тко ће добити играчку, а то наравно неће увек бити по истом правилу већ ће добрано зависити од количине суза и родитељском стрпљењу.
– учи га да не воли то дете (брата/сестру) које му стално узима играчке.
– учи га да постане похлепнији када му се укаже прилика да зграби туђу играчку јер питање је када ће је морати вратити/дати.
– учи га не да дели, већ да манипулише – јер када једном зграби играчку, а зна да ће је ускоро морати поделити, дете ће створити свој неки властити принцип деловања како би одгодио то дељење.
– неће научити да дели, јер то у тој доби дете не жели (зависно наравно од деце, јер заистаиста постоје и они светли примери детета које је рођено да би делило, то заиста доста зависи од  карактера).

Прочитајте и 5 разлога због којих деци не треба понављати “браво” |

Како онда приступити проблему?
Створите, учите дете једном добром принципу деловања које ће дете само с временом почети примењивати међу себи равнима. Научите их да дељење не мора никада бити сада и одмах. Да, деца реагују импулсивно и већ за коју минуту потпуно мењају своје мишљење и жеље, али уместо да их форсирате на дељење учите их да ће играчку добити или дати ускоро. То није одгађање проблема, то је нормална реакција из које ће ваше дете научити да када се оно игра с нечим, а неко друго дете пожели баш то, оно ће дечјим речником свом пријатељу/познанику/брату рећи – “Чим се ја мало изиграм ја ћу ти је онда дати. Ево одвешћу се још један круг па ћеш онда ти возити. Ево, чим ископам рупу ја ћу ти дати лопатицу.”
Неко дете можда ће и даље реаговати љутито, али ви се не мешајте. Намигните свом малцу јер није одустао од своје играчке и своје жеље, а показало је добру вољу да ће поделити.
Деца, а ту наравно говоримо о деци која су старија од три-четири године, јако воле када се могу заузети сами за себе, но ако их научите да ће родитељ увек бити главни “адвокат” тада ту важну лекцију самосталности неће научити. Или барем не на време да се већ од малих ногу заузима за себе, али да притом ипак и брине о другима.
С овом лекцијом коју ви морате показати/усадити/научити своје дете оно ће се с другима играти мање оптерећено и с пуно мање грча ће држати своје играчке на оку.

Прочитајте и 12 знакова по којима се препознају срећна деца

Ово је заправо једна врло важна лекција не због интеракције вашег детета с другом децом, већ због пуно бољег односа између браће и сестара који се, признајмо, највише свађају око играчака и дељења играчака.
Замислите стога да ваше дете има јасан став о дељењу, али и о свом властитом задовољству те се одређеном играчком игра онолико дуго колико жели. Када осети да се те играчке заситио прићи ће детету/брату и предати му је. И сада замислите тај осмех детета које је напокон добило спорну играчку. Осмех сигурно неће изостати, а то ће вашем детету такође измамити осмех. То је радост дељења. И то се не може постићи ни у једном дану ни једним форсирањем, али таквим принципом деловања, уз мало стрпљења и понављања, ваше ће дете научити своју лекцију те ако се ни други родитељ неће мешати, можда и друго дете усвоји исти такав принцип деловања. Деца од четири-пет-шест година већ су довољно велика да знају препознати радост и задовољство – своје и туђе. А то је лекција коју ће тешко научити ако ће сваку своју играчку морати поделити пре него је се задовољи до краја. Тада ће само бити љут(а).
 
Извор: index.hr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Немојте форсирати и учити своју децу да морају делити своје ствари"

  1. Dali каже:

    Upravo. Moj sin na pocetku nije zeleo da deli igracke u parku,cak me molecivo gledao da ne dozvolim da ih iko pipne.Odlucila sam da ga podrzim,ako zeli dace,ako ne,mama ljubazno zamoli da se vrati igracka.Sada sa 3god. On sam prilazi decu u parku i pita ih da se igraju i daje im igracke.Prijateljica je kod svog sina,insistirala,pretila,kaznjavala nedeljenje,mene gledala kao losu mamu.Kada se vide deca,moj decak sve deli,njen ne,vredja moje dete,otima.
    P.S.ne zivimo u Sr ,ovde gde smo,deljenje je moranje,trebalo je podneti u parku poglede majki,kada zamolim decu da vrate loptu itd.(zato sam kasnije,nosila 2 🙂

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама