Уколико указујете поверење и поштовање свом детету, оно ће разумети да га схватате као личност са сопственим ставовима, уверењима, потребама…
Са једне стране, склони смо да причамо о поштовању дететове личности, заштити дечјих права, саосећамо са тешкоћама које малишани преживљавају у школи и на другим местима… А са друге стране, заборављамо да су највећи дечји проблеми везани управо за нас, родитеље.
Непоштовање дететове личности показујете сваки пут када:
– Вређате га, поредите са другом децом (посебно старијим братом или сестром), критикујете без аргумената, омаловажавате…
– Отворено показујете неповерење („Нећеш ти то умети“…).
– Понашате се као да је млађе него што је његов узраст (на пример, тепате му као да је беба, иако је већ у школском узрасту).
– Решавате његове проблеме и када то не тражи од вас, нити му је ваша помоћ потребна (на пример: решавате његове сукобе са другом децом), или обављате његове обавезе јер сте уверени да оно то не може самостално да уради (на пример: сређујете његову собу).
– Разговарате са њим као да је неспособно да вас разуме (на пример: још увек му «сервирате» причу о родама које доносе бебе, иако дететово питање о овој теми очигледно показује да му треба пружити конкретан, истинит одговор). Родитељи ублажавају или лажно интерпретирају најразличитије животне чињенице – делимично зато што не умеју да их презентују детету на њему примерен начин, али делимично и зато што им је лакше да се држе лажи, него да се ухвате у коштац са одређеном темом.
– Претурате по његовим стварима у потрази за тајнама које оно покушава да сакрије управо од вас. Дете има право на своју приватност, то је чињеница са којом ће се лако сложити сваки родитељ. Па ипак, мало који ће одолети да не претура по дневнику или џеповима свог детета, или да завири у његове СМС поруке у мобилном телефону. Непоштовање дечје приватности јесте један од основних облика непоштовања дететове личности.
– Инсистирање да дете испуњава ваше амбиције и неостварене жеље, уместо да изграђује своје и покушава да их оствари.
Учење из понашања
Веома је важно да будете доследни у сопственом понашању, то јест, да се чувате сопствених двоструких критеријума. Наиме, према деци се често понашамо грубље и ружније него према многим другим особама, чак и ако су непознате. На пример, замислите следећу ситуацију: у кућу вам долази гост и ставља ноге на сто за којим ручате. Шта бисте учинили? Мање или више дрско рекли како тај сто користите за ручавање и да у вашем дому то није прихватљиво понашање? Или бисте, можда, прећутали – да га не увредите? Али, ако исто учини ваше дете, сигурно је да ће ваша реакција бити много бурнија, оштрија, никако блага. Размислите зашто смо према деци толико строжији него према непознатим или нама много мање важним особама? Зар нам није важно како нас деца виде или доживљавају? Зар још увек нисмо научили да деца уче из нашег понашања, више него из наших речи?
Подстичите дете да се развија
Познавање дететове тренутне развојне фазе јесте од велике важности за показивање поштовања према његовој личности. Родитељи најчешће „касне“ по две године па, на пример, своје дете од осам година доживљавају као да му је шест… У оквиру једне фазе, неопходно је да знате њене крајње домете и да дете мотивишете да оствари управо њих. На тај начин предочавате себи реалну, то јест, објективну слику малишановог развоја. Свакако да нећете бити опчињени баш свиме што ваше дете уради, нити у сваком његовом поступку тражити елементе генијалности, али ћете моћи да га подстичете на даљи развој.
Пут ка савезништву
Коначно, најважније од свега – што се тиче поштовања дететове личности, јесте да будете свесни како је ваше дете само дете. Оно није одрасла особа и не заслужује да га оптерећујете нити сопственим амбицијама и неоствареним сновима, нити својим проблемима. Истовремено, оно је индивидуа за себе, потпуно особена и јединствена, која се стално мења и развија. Само уколико ви научите да поштујете дете и све његове различитости, оно ће моћи да узврати на исти начин. Ваш међусобни однос, заснован на узајамном уважавању, гаранција је ваших добрих односа у будућности. Уколико указујете поверење и поштовање свом детету, оно ће разумети да га схватате као личност са сопственим ставовима, уверењима, потребама. Захваљујући томе, биће слободно да буде то што јесте, имајући у вама вечитог савезника.
Јелена Холцер, педагог
Извор:.yumama.com