Непоштовање родитељског ауторитета: Како да реагујете када дете почне да одговара, пркоси и вређа

У одређеној фази развоја деца почињу непримерено да одговарају својим родитељима, чак и да их вређају. Сазнајте због чега се то дешава и како треба реаговати у таквим ситуацијама.


“Сваки родитељ је та прва дечја одговарања примио збуњено, али с временом, и код родитеља почне да се ствара отпор. Рекли бисмо: “Нормално. Неће мени дете радити шта год пожели”. И тако родитељи деци почињу да “враћају истом мером”, а тако улазе у зачарани круг непоштовања и са једне и са друге стране. А може, засита може да буде другачије”, каже Шерон Силвер, која ради као едукатор за родитеље, и која је написала бројне чланке и студије на тему дисциплиновања деце.

“Прво, допустите ми да кажем да ја чврсто верујем како родитељи не би смели и не треба да трпе непоштовање и емоционалне грубости од стране свог детета, ма колико и због чега год оно љуто било.

У тренутку када дете пркосно или грубо одговори, родитељ осећа као да постоје само две ствари које може да уради – или да трпи или да казни дете. Али, ни један ни други начин нису добри и неће решити проблем.

Постоји други начин да се заустави непристојно, грубо и увредљиво понашање, а да дете притом нешто добро и научи.

Сећате ли се када је бебин плач био њен једини облик комуникације? Понашање без поштовања такође је само то, облик комуникације. Вербално непоштовање и непристојне речи само су израз осећања које дете не зна да испољи на други начин, а мора да их “ослободи” из себе.

Када дете говори страшне ствари, код родитеља се ствара осећај да мора да му узврати. Па онда родитељ на ког је дете подигло глас, аутоматски почиње да испољава своја осећања поводом тога, најчешће реченицом: “Шта ти мислиш ко си ти да ми тако одговараш”, и на тај начин кажњава дете које је само испољило своја осећања на једни начин на који је знало.

Враћање истом мером и кажњавањем таквог понашања ви свом детету нисте дали никакав одговор – ваша реакција никако није поправила дететова осећања у том тренутку. Само их је погоршала, а ваша реченица је детету забранила да своја осећања испољи опет. Дете је само још више збуњено и фрустрирано. А ви им својим примером дајете повод да се према вама све чешће тако понашају. Тако се ствара зачарани круг у који упадну многе породице.

Увек постоји бољи начин. Али, прво морате схватити следеће – дете често није до краја свесно одакле долазе сва те силине емоције које га обузимају. Љутња је за њих једнака мистерија као и вама. Они се тих нових емоција често плаше, а својим викањем терају тај страх. Али, то је уједно и њихов вапај за помоћ. Вапај који каже: “Не знам како да се носим са тим, молим вас помозите ми!”.

Интензивна осећања су саставни део процеса одрастања, а ако ће они те своје меоције морати да гутају до тачке ломљења касније неће знати никако другачије ни да их испоље и међу децом и родитељима ће настати непремостив емоционални рат.

То је замка која у васпитању може бити кобна за каснији квалитетан однос и, највише, квалитетан карактер детета, будућег човека.

Замислите да сте са својим дететом везани једним ужетом. Када дете повуче уже, ви га као родитељ само пустите. Не потежите даље. Али останите чврсти ту где јесте. Када дете почне да одговара ви се само “угасите” на тренутак.

Дете ће у почетку да настави са својим одговорима, тражењима, чак и увредама, а ви се само искључите. Када се дете смири, почните да говорите смиреним тоном. Разговарајте са својим дететом. Тек када дете своју љутњу почне да усмерава у праве ствари, у изворе својих правих фрустрација, тада сте на добром путу да се такве ствари више не понављају.

То није лак процес. Поготово ако је дете већ старије и већ навикло на узајамне фрустрације. Морате да знате да процес одрастања траје јако дуго, годинама, понекад до краја живота, па ако желите да живите у миру са својим дететом и да му будете стуб током његовог одрастања, “баците” уже и не узвраћајте својој деци “истом мером”. Тако ће само постати још гори, и желеће да се освете.
Омогућите деци да на миран, стабилан начин схвате своје одрастање и израсту у добре људе. Људе који ће се знати да се носе са свиме што ће им живот тек донети.”

Извор: Индеx