Нова школска година, нови изазови. За наставнике, родитеље и децу. С обзиром на то да часови сада трају само 30 минута, родитељи кажу да морају много више да раде са децом код куће, те да квалитет наставе није и не може бити исти.
– Са родитељима смо у сталном контакту, имамо изузетну сарадњу јер су скоро сви веома посвећени и спремни да додатно раде са децом код куће. Само 36 наших ученика од око 1.000 не иде у школу већ учи онлајн. Искрен да будем, не верујем у те часове од 30 минута мада се и на њима доста може урадити, али оно у шта верујем јесте да деца воле што су заједно и то је суштина школе, да се деца друже и да науче. То је најважније. Живот побеђује све и сигуран сам да ће живот победити и ову болест – каже за “Блиц” Недељко Ђорђић, директор Основне школе “Ђорђе Натошевић” из Новог Сада.
Сличног је става и Слађана К., чија ћерка иде у други разред поменуте школе, која се нада да ће све ипак бити у најбољем реду.
– Ни ја не верујем у те часове од пола сата, али морамо се прилагодити, а то ћемо урадити тако што ћемо што више радити са децом код куће. Видим у родитељској Вибер групи да се многи буне због тога и да сматрају да деца све треба да раде у школи и да се одмарају и играју када дођу кући. Донекле се слажем са њима, али када је нормална ситуација. Пошто тренутно није, морамо се и ми прилагодити и зато радити што више са децом па онда мислим да неће бити пропуста – сматра ова Новосађанка.
Додатно компликује ствари размена лекција између подељених група које наизменично иду у школу. Дешава се да једна група одслуша часове из једне наставне јединце, па белешке са часа преноси другој, која је те недеље онлајн. Већ следеће недеље обрађују се друге теме.
– Буквално сам морала да седнем и да излистам Вибер групу детета и да записујем на папир. Свега има – и домаћег, и лекција, и шерованих забавних клипова, и мало-мало неко неког искључи са групе, ето форе ради… Чекамо одобрења за приступ платформи пошто и тако можемо да пратимо наставу када смо онлајн, али када ће то бити одобрено, нико не зна – написала је друга мајка на једном од форума.
А када је реч о здравственим мерама, већина родитеља је задовољна како се примењују, а поједина деца враћају се из онлајн наставе на редовну. Оптимистична је и директорка Прве крагујевачке гимназије Славица Марковић, школе коју похађа један од четворо ученика који су на подручју града заражени короном, каже да је “и поред целокупне ситуације, ипак оптимиста”.
– Деца су, очигледно, дисциплинована у школи. Поштују прописане мере, а и сама чињеница да у нашој школи има само 1.346 ученика, а истовремено је у школи само четвртина, види се да је ризик од заразе смањен на минимум. Нема гужве у ходницима, носе се маске, ученици су у учионицама распоређени на прописану дистанцу. Проблем настаје ван школе, јер видимо ђаке како се понашају – седе у кафићима или на тргу, не носе маске, имају блиске контакте, Али, ми ту не можемо ништа да урадимо, све је на њиховој савести – каже Марковићева.
“Најмања шанса је да се деца заразе у школи”
Љиљана Велков, професорка анатомије у Медицинској школи “Др Миленко Хаџић” у Нишу, каже да се на основу оног што се спроводи већ две недеље у школама може закључити да је најмања шанса да се деца заразе у школи.
– Иако је наша школа стручна и директно повезана са здравством, колико сам у разговору са професорима и директорима других школа могла да закључим, свугде се мере добро примењују. Рецимо, ја имам три групе ђака једног одељења, предајем и у школи и онлајн, када сам са ђацима носим и маску и визир, док деца седе са маскама. Сви смо се уклопили и прилагодили, мада није лако говорити испод маске, али мере се морају поштовати. По мом мишљењу најмање шансе су да се деца заразе у школи, јер морају да носе маске и да држе физичку дистанцу, али шта раде после школе, куда се крећу и друже, то је већ ван наше контроле – објашњава Велков.
Извор: Блиц