U toku je suđenje dečaku K.K. koji je 3. maja prošle godine ubio devetoro svojih školskih drugara i čuvara škole, kao i njegovim roditeljima. Ni cela godina nije prošla od stravičnog zločina koji je potresao čitav region, a u istoj školi, u rancu učenika osmog razreda, pronađen je nož. Čiji je to nož, zašto je unet i da li nam školski policajac išta znači ako deca mogu slobodno da nose oružje, pitanja su na koja još nemamo odgovore.
Ninela Ričević, majka devojčice Ane Božović, ubijene 3. maja, kazala je za emisiju Probudi se na TV Nova S da parnični postupak u kom roditelji ubijene dece tuže roditelje ubice i školu ide svojim tokom, te da su oni završili svoja svedočenja. Prema njenim rečima, braća i sestre ubijene dece svedočili su u petak i taj deo je bio zatvoren za javnost, što ona smatra ispravnom odlukom.
„Ta deca su za mene apsolutno heroji. Oni su izašli pred sudiju i pričali o tome kako su oni preživeli taj 3. maj. Ne znam da li bih ja to u tim godinama mogla. To su, nažalost, deca koja su 3. maja morala da odrastu.“ – kazala je Ninela Radičević.
Međutim, kako je objasnila, pored parničnog, vodi se i krivični postupak, koji je takođe zatvoren za javnost, što je objašnjeno namerom da se zaštite porodice ubijene dece od javnog mnjenja i svega što bi se pisalo.
„Mi, naprotiv, smatramo da je neophodno da to suđenje bude javno. Mi nemamo šta da krijemo. Vi ćete svakako imati medije koji će o tome pisati, a ako je proces zatvoren, tabloidi će izmišljati priče, što se već i dešava. S druge strane, odbrana može da pušta informacije onako kako njima odgovara, a naši punomoćnici na to ne smeju da odgovore jer je suđenje zatvoreno.“ – istakla je Radičević dodavši da to što je taj deo postupka zatvoren porodicama žrtava nikako ne ide na ruku.
Ona je podsetila i na bolnu činjenicu da za ubistvo njihove dece niko neće odgovarati jer je zakonski okvir takav.
„Postupak se vodi za nesavesno držanje oružja, a za samo ubistvo niko neće odgovarati jer dete od 13 godina nije krivično odgovorno. I mi smo sad u situaciji da niko ne odgovara za masovno ubistvo, a s druge strane imate roditelje koji kažu da nisu krivi. To je ono što nas sve boli. To što porodica Kecmanović kaže da se ne oseća krivim i odgovornim za činjenje njihovog deteta.“ – rekla je mama Ane Božović.
Advokati optužene porodice Kecmanović osvrnuli su se i na činjenicu da je roditeljima K.K. zamrznuta imovina, te da oni uskoro više neće moći da finansiraju odbranu, koje, navodno, košta 30.000 evra za svaki dan kada su suđenja.
„Samo to pominjanje imovine i količine novca je za mene neukusno. Mi ne tužimo porodicu Kecmanović da bismo naplatili svoju bol. Naša bol nema cenu. Ko god kaže da mi razmišljamo o novcu, ja kažem „budi u mojoj koži pola sata, pa da vidimo da li će ti uopšte doći misao o novcu, makar na sekund“. Za mene je to pominjanje novca od strane advokatice sramno i ne znam ni šta je bila poenta. Evo, meni je jako žao što porodica Kecmanović sve pare daje na advokate. Neka nađu punomoćnika po službenoj dužnosti. Sigurna sam da je i to moguće.“ – kazala je Radičević.
Vrativši se na taj tragični dan, majka Ane Božović kazala je da je tog 3. maja Srbija morala da stane. Ne zbog toga što je njena Ana ubijena, već da stane i da svako od nas razmisli da li želi da živi u državi gde se deca ubijaju i školi.
„Mi moramo da napravimo neki zaokret. Postali smo društvo bez kulture sećanja. Ubistvo premijera pominjemo jednom godišnje, imate Staro sajmište, gardiste, toliko primera koji su potpuno zaboravljeni. Zato je trebalo da sednemo i shvatimo da smo došli do situaciji da nam decu ubijaju u školi. To je moglo da bude bilo čije dete i bilo koja škola“ – istakla je Radičević.
Ona je dodala da je strašno i pomisliti da ovo što se desilo može da se desi samo u Ribnikaru. Kaže da su, od 3. maja, roditelji ubijene dece prepušteni sami sebi.
„Od 3. maja sve što radimo, radimo na svoju inicijativu. Moj muž i ja potražili smo medicinsku pomoć na svoju ruku. Nas niko nije zvao iako je oformljena ta radna grupa za psihološku pomoć. S druge strane, ja od juna meseca tražim da saznam ko je rekao da deca treba da se vrate u školu 10. maja. Mi i dan danas nemamo taj odgovor, a meni je strašno važno da saznam ko je stavio svoj potpis na taj papir sa tom odlukom, kao i koje reference su korišćene za to. Kako su oni već 5. maja znali da je to najbolje za tu decu, kad je radna grupa oformljena tek 12. maja? Zašto se to krije? Ko je to odlučio?“ – pita se Ninela Radičević.
Kako kaže, zbog svega toga, nije je iznenadio nedavni događaj kada je osmak u školu uneo nož.
„Znam i čujem od roditelja čija deca još idu u tu školu da je vrlo problematično ponašanje učenika od tog 3. maja, ali i ponašanje zaposlenih u školi. U toj školi ništa ne funkcioniše i zaista bih volela da sednemo zajedno i sa tom radnom grupom i vidimo šta su konkretno uradili s tom decom, kad uprkos svemu imamo decu koja donose nož u školu?“ – pita se majka ubijene devojčice.
Govoreći o memorijalizaciji, Radičević kaže da većina roditelja smatra da mesto gde su deca ubijena ne može biti škola, ali to ne znači da smatraju da školu treba srušiti.
„Za dva meseca nam stiže 3. maj i trenutno se radi na idejnom rešenju obeležavanja ovog dana. Mi smo oformili jedan multidisciplinarni tim koji se time bavi, a od Vlade očekujemo da toj radnoj grupi da mandat. Tu su sve stručni i kompetentni ljudi.“ – istakla je Ninela Radičević.