Нису сви одликаши најбољи ђаци

26 јануара, 2020

Од 67.543 осмака, колико их је било прошле године, 8.779 су били вуковци, док је готово сваки други ученик одличан, а сваки пети је имао у књижици све петице

Иако би само ђаци који постижу изузетне резултате требало да буду награђени дипломом „Вук Караџић”, из осмолетки Србије са овим признањем излази сваки седми ученик. У појединим школским управама и окрузима проценат је и већи, тако да исто признање добије сваки пети, односно шести ученик – чињенице су из последњег извештаја Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) о резултатима завршног испита школске 2018/19. Да ли се то нехотице у сенци важнијих реформи претвара у стандард? Наиме, изгледа као да из године у годину аналитичари исту констатацију само преписују из извештаја у извештај. Мало другачије формулисан, суштински истоветан закључак намеће се и у публикацијама ЗВКОВ-а од пре две, три, пет или седам година, откако се доносиоцима одлука у образовању константно указује на „неочекивано”, „прилично”, „као и свих година раније” – велики број вуковаца.

Услови за стицање дипломе „Вук Караџић” требало би да буду веома захтевни да би се лауреати у генерацији издвојили као изузетни по знању, али и додатном ангажовању, употпуњено најмање једном наградом с такмичења. Упркос томе, Вукова диплома се и дан-данас завређује по истим критеријумима који су пре безмало две деценије прописани Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи. Из тог документа, из 1993. године, датира правило које и врапци знају – да се „Вук Караџић” додељује ученику за изузетан општи успех у учењу и примерном владању, ако од петог до осмог разреда на крају сваке школске године постигне одличан успех из свих предмета и поред тога завреди најмање једну посебну диплому или неку од прве три награде на општинском или градском такмичењу.

Исти правилник предвиђа и јавности мање знани критеријум који школе махом занемарују. То је да се ово признање, изузетно, може доделити ученику који из објективних разлога не постигне одличан успех из предмета, као што су музичка, ликовна култура и физичко васпитање, за које је поред залагања потребна и одговарајућа способност.

Статистика потврђује да осмаци лако испуњавају услове за Вукову диплому, упркос томе што би она требало да буде круна успеха у школовању и на такмичењима. Од укупно 63.544 ђака који су осмолетку завршили на српском језику и у јуну прошле године полагали малу матуру, 8.530 су вуковци, дакле ванредним резултатима истакао се сваки седми осмак. На језицима националних мањина завршни испит лане полагало је 3.999 осмака, међу којима је било укупно 249 вуковаца, што значи сваки шести у генерацији (преглед од 2013. до 2019. године дат је у табели).

Више пута је истакнуто да процентуална заступљеност вуковаца и одликаша на крају осмог разреда и њиховог успеха на завршном испиту показују да су оцене недовољно информативне и не уливају поверење. Задужени за вредновање квалитета образовања примећују да је општи успех ђака на крају основног образовања изузетно висок јер је готово сваки други осмак у генерацији одличан, а сваки пети са свим петицама. Разлози за такав скор могу бити разноврсни, на пример, већа мотивација ученика, појачано ангажовање наставника, додатне ваннаставне активности, па и необјективно и попустљиво оцењивање.

Да се наставници не придржавају стриктно правилника о оцењивању и да им се критеријум прилично разликују, сведоче и резултати спољашњег вредновања који указују да је само у око 40 одсто школа остварен прописан стандард који се односи на квалитет оцењивања. Неуједначеност у вредновању ђачког успеха оценом доводи у питање правичност селекције ученика при упису у средњу школу, и притом у најнеповољнији положај ставља осмаке који остварују врло добре и одличне резултате у школама с високим критеријумима. Стручњаци, такође, наглашавају да нарушавање принципа правичности у оцењивању, осим директних последица, има и индиректан лош утицај јер се ђацима на тај начин шаље порука којом се деградира васпитна улога школе.

Најмање Вукових диплома у Ваљеву

Кад се упореде подаци из извештаја ЗВКОВ-а од 2011. до 2019. године јасно је да постоје озбиљне разлике у просечном броју вуковаца по школским управама. Шампиони по највећем броју осмака с Вуковом дипломом годинама заредом су Лесковац, Ниш и Јагодина, а најмање вуковаца излази из осмолетки у Ваљеву и Ужицу.

И петичари оману на малој матури

Као што се очекује, просечан успех вуковаца на малој матури виши је у односу на републички просек. Међутим, у неким окрузима, као што су Косовско-поморавски, Борски и Зајечарски, носиоци дипломе „Вук Караџић” по броју освојених бодова прошле године нису достигли републички просек из српског, математике и на комбинованом тесту.

Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Извор: Политика

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама