Норвешка прича: Игра на киши

новембар 20, 2013

Да би се дете правилно развијало, потребно је да се суочава са таквим препрекама које може да успешно савлада. Као последица сваког малог дететовог успеха, настаје његова увереност у властите способности – самопоуздање. Зато проблеми у развоју дететовог самопоуздања настају или онда када су препреке веома велике, за дете несавладиве, или онда када их дете уопште нема. Типичан пример за то је она врста патолошког развоја детета која је означена као претерано заштићено или презаштићено дете.

norveska

Ранко Рајовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


21 коментара на "Норвешка прича: Игра на киши

  1. Danijela каже:

    U istinitost ove priče sam se uvjerila 2005 god. prilikom seminara odgajatelja u Norveškoj.Sve što mi zabranjujemo iz straha da će im štetiti oni misle da je to iskustvo.

  2. Nikola каже:

    Tacno je sve sta tu pise. Zivim godinama u NO. Za njih nema kisa sneg ili temperatura ispod nule. Sam sam se cudio kad sam prvi put video da se igraju napolju a kisa pada 😉
    Pozdrav iz Norveske 😉

  3. mira mirjana šećerov каже:

    kulture nam različite,Mali Lošinj,zračna banja,tuđe djece iz tamo nekih tuđih država,puni kampovi,ulice,jure,bacaju se već od aprila u more,nije im hladno,a malo lošinjska isto trčkaraju,ali oko mamica,koje sjede na suncu ili hladovini,nekog kafića,pa će naveče u neki,velnes ili fitnes na zumbu,jer treba sagoreti kalorije.(užas)

  4. ika каже:

    Iz licnog iskustva znam, da su deca (cak i na najranijem uzrastu) mnogo zadovoljnija i srecnija kad u toku svog celodnevnog boravka imaju bar sat vremena na svezem vazduhu…bolje jedu,spavaju i ucestvuju u ostalim aktivnostima…Kod nas se praktikuje izvodjenje samo po suncanom vremenu, pa se i ja uklapam shodno tome,s’ obzirom da radim u jaslicama.Iskreno,mislim da bi stalno bilo prigovora od strane roditelja,kad bi funkcionisali kao u Norveskoj,Svedskoj,…Svoje dete od 16 meseci redovno izvedem bar malo,bez obzira na vreme 🙂 Radila sam i kao bebisiterka i ocuvala 7 deteta,setajuci ih,izmedju ostalog,i nikada nisam imala problem u smislu zdravlja detetovog,cega se roditelji najvise plase…zato,gumene cizmice na noge,kabanica, i krenite na vreme u setnju po kisi uz pesmicu ” kisa pada,trava raste,gora zeleni” 🙂

  5. malinka каже:

    Dok su moja deca bila mala drzala sam ih ispod staklenog zvona i stalno su bili bolesljivi e onda sam odlucila da promenim taktiku da ih pustim da zive i verovali ili ne viruse izbegavaju ili pak prodju sa kijavicom i tako je stanje vec godinama. Za okolinu ja nisam normalna mama jer dozvoljavam da mi deca hodaju bosa po asvaltu leti a na taj nacin hodajuci po vrelom asvaltu vezbali su misice stopala jer su morali da hodaju na vrhovima prstiju i sada nemaju vise ravne tabane. Dopustim im da im se prstici smrznu da im nos pocrveni pa sta, okolina ce svakako da osudjuje sta god vi radili . ne treba se osvrtati na okolinu sta ce ko reci vec radite ono sto je najbolje za dete a ne za okolinu.

  6. Marko каже:

    Hej, pa ipak su oni vikinzi, šta mislite šta bi bilo kad bi vikinšku decu u igri omela obična kišica? 😀

  7. Olja каже:

    Pozdrav,zivim u norveskog I moja djecu idu u tako obdaniste koje focus ima da su djecu sto vise u prirodi ,samo je bitno da su djecu dobro obucena . Ja podrzavam to sto su norvezani ukljucili , djeca uzivaju u tome i samo je dobro za njih da budu na svjezem zraku . Nisu ni oni toliko rigororzni, ako je puno hladno djeca su unutra jer znaju da nije dobro za djecu da udisu jako hladno zrak. Ja Licno kroz to iskustvo isto tako nastojim da sam sa djecom u prirodi vikendom jer bolje to Nego da provedu djetinstvo pred televizorom, ipadom ili igricama na sta danasnja tehnologija navodi

  8. Igor samohrani каже:

    E Srbijo sta si docekala,moja cerka ima 15 godina i ne zna mandarinu da oljusti…pa kako sam pogresio i gde? Nije setala bosa po kisi? Nije,zato sto u vrticu skadarlija u Palmoticevoj ulici kada ih izvedu u stnju,deca moraju da voze slalo izmedju pseceg izmeta,limenki piva,spriceva za insulin? ,i jos sto drugih stvari u centru Beograda. Pa mora da sam negde pogresio…pozdrav od samohranog oca iz Beograda..
    http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif

    1. Svi treba da brinemo o deci каже:

      U seoskim obdaništima roditelji se često uključuju u održavanje okoline. Postoje vaspitačice koje rade sa tridesetak dece, donose svoje zavese jer ih nema u obdaništu, same kreče i ukrašavaju tu jednu prostoriju koju imaju za decu, a sa roditeljima očiste dvorište, ofarbaju ogradu i urede prostor gde deca borave.
      Sećam se priče kada su gradska deca došla u posetu seoskoj i nije im bilo jasno da kolače prave mame, a da se ne kupuju u prodavnici.

  9. kiko каже:

    e,pa kod nas u Crnoj Gori se uopste ne praktikuje takav nacin razmisljanja.jedina opstina gdje se gaji Norveski stil zivljenja je Niksic sa okolinom.tamo mladi Niksicani ne znaju za sneg,kisu i ostale nepogode.njih roditelji cheliche da mogu kasnije da podnose sve tegobe kako bi bili dobri ratnici i kako bi bez problema zarad’li pare za sebe i svoju porodicu.

  10. Srbin каже:

    Neznam kako je u Beogradu i ostalim većim srpskim gradovima ali zato dobro znam da su se deca sa sela u Srbiji odavno navikla na taj ‘norveski stil’.Pojedina pešače i po 15km da bi uopšte došla do škole bez obzira na kišu i sneg,navikla su na to,očeličila se…Zato neka živi srpsko selo,jedino preostalo zdravo tkivo našeg društva!

  11. Danijela, majka dvoje dece. каже:

    Moramo samo biti realni, da li su dve vaspitačice u našim vrtićima, sa grupom od tridesetoro dece u stanju da svu tu decu izvedu na kišu, sneg i da ih pritom obuku i presvuku. Ne kažem da je Norveška praksa loša, ali pretpostavljam da su njihove grupo mnogo manje, gde vaspitači mogu mnogo više pažnje da posvete svakom detetui.

    1. Helga каже:

      U grupama je oko dvadesetoro dece, sa tri vaspitaca iako pravila nalazu pet deteta po vaspitacu. S tim sto se deca sama oblace vec od 2 godine, a uce da se sami obuku vec od 1 godine. Deca skacu po barama, bez ikakvog straha da ce se nakvasiti, niko ne razmislja da li ce dete biti mokro vec da li ce se dobro zabaviti, u cemu i jeste poenta. U skoli se nastavlja sa takvim sistemom, deca provedu najmanje 1,5 h dnevno napolju. Recimo pre par godina kada je bio aktuelan “svinjski virus”, deca su bukvalno po ceo dan bila vani, ukljucujuci ponekad i obroke. PUSTITE DECU DA UZIVAJU U IGRI!

  12. Evgenya каже:

    hahahaha, slatko me je nasmijao clanak. Pitam se sto bi vecina roditelja rekla da su im deca na Sibiru???
    Odrasla sam na Sibir, pa kasnije Alpi i ziva sam i dan danas , a i zdrava :))http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gifhttp://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif

  13. jelens каже:

    proca je extra….tako i treba da bude jer kljuc daljeg uspeha u zivotu upravo u tome se krije…ne treba decu stititi previse jer onda odrastaju u debile zato je srbija ovakva danas puna lenje i zasticene de ce dok norvezani ne goje prase uoci bozica sto kazemo mi srbi……capisko….http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif

  14. visa medicinska sestra каже:

    Iz norveske sam kao prvo…u vrticu su deca napolju od 3 god. I do – 15.
    Kad je izmedju -10-15, su sat vremena napolju…a kad je ispod -10, budu
    Napolju po ceo dan ukljucujuci da jedu isto napolju. Samo dorucak kada dodju
    Jedu unutra…kao drugo od3-5 dece po vaspitacici i opet nisu u stanju da deca budu
    Suva ili cista ( sa slinama i prljavim rukama jedu). Pa im je cudno kako imaju ceste
    Stomacne problem…trece..deca ovde krecu u vrtic sa godinu dana. Ta deca spavaju
    Napolju u kolicima i do -10, ja sam trazila da moje dete spava unutra. Receno mi je
    Ako jos neki roditelj ima takvu zelju onda cu to i dobiti…sva sreca pa su jos dva roditelja zelela da im deca spavaju unutra….gde se igraju tu i jedu i spavajuj…wc gde deca idu nije praktican za malu decu nego za odrasle…..a da najveci broj hronicnog bronhitisa je unorveskoj..oni nemaju granica sto se vremena tice, a ni to da ako je jedno dete bolesno i moze da zarazi drugo i to
    nema veze jer se smatra da tako poboljsavaju svoj imunitet….mogla bi citavu knjigu napisati o sistemu vrtica u norveskoj, jer sam prosla kroz sve to…bolje se nase zivotinje cuvaju u oboru nego deca u norveskoj…jos slag na tortu dodjes po dete i ono u modricama pitas kako sta gde….a oni a to je malo nista a ako je ozbiljnija povreda onda probaju da se operu od toga…….to kad je toplo po ceo dan su napolju a vaspitacice se suncaju pa se cak desi da neznaju gde im je koje dete…svom srecom pa su ogradjeni vrtici….ali ovde se desilo i da se deca gube pa cak i zivot na ljuljaskama da izgube , slucaj koji je bio pre par godina….tako da nepljujte svoje…i volela bi da mi dete ide u vrtic u Srbiju….jer ovde mi ih necemo razumeti…a njima je vazno samo da se deca igraju…to oni kazu…nima je jedino vazno da sto manje posla urade u toku dana…pozdrav…iziritirana sam bila i zato sam morala da napisem komentar …jedno je to ziveti gde je hladno i dobro obucen , a drugo je ziveti gde je hladno dobro obucen ali mokar do koze i tako biti sat vremena na minus stepeni…nije ni cudo sto deca idu sa slinama do poda i stalno su bolesna…zelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif’ src=’htelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_

    1. sanja каже:

      Počeli su već da smatraju sa ovom pričom a vama svaka čast na iskrenosti.Kao prvo naša deca su rodjeni u Srbiji gde vlada umerena klima ne potiču iz tih zemalja,niti tamo žive.Verovatno o Britanska deca uživaju u kiši jer ima više kišnih nego sunčanih dana.Pitam vas kako bi mali Norvezani gde je prosečna letnja temperatura 16-10 stepeni podnela našu letnju od 20-40 da se igraju,Isu i vrtić itd. Tako da su za mene to budalastine.Svoju decu puštam na kišu,sneg sunce onoliko koliko im to prija a ne onoliko koliko to Norvezani “propisuju”igram se sa klincima kvalitetno,znaju da sljapkaju po baricama,igraju žmurke,veru se po drveću uživaju ovo navodim samo zato da dam do znanja da ih ne držim pod staklenim zvonom ali uporedjivati decu i blatiti našu kao i naše vrtiće je jednostavno odvratno,bezveze i bez osnova.Toliko.

  15. Natasa каже:

    Zivim u Norveskoj i imam decaka od 2.5 godine, koji je krenuo u vrtic od godinu dana. Tacno je da se igraju na kisi, idu u setnju po kisi, igraju se na snegu i idu u setnje po snegu. Spavaju u kolicima napolju. Mom suprugu i meni jeste bilo malo cudno sve to, ali smo se brzo navikli. Ne bih se slozila, da u zavisnosti koliko roditelja trazi da na osnovu toga odobravaju ili ne odobravaju, spavanje dece unutar vrtica. Mozda zavisi od opstine (kommune) do opstine (kommune)-nas su pitali da li zelimo da nase dete spava unutra (prve godine kada je krenuo u vrtic), posto znaju da dolazimo iz potpuno druge sredine. Ne treba generalizovati stvari. Napomenula bih da u grupi ima maksimalno cetrnestoro dece i na njih cetrnestoro cetri vaspitacice. Imam sestru koja radi u vrticu u Beogradu, i koja kaze da ima u grupi trideset i nesto dece i ona je u smeni sama sa njima!! Mnogo sam srecnija da mi dete sljapka po baricama, da se igra u snegu, spava na svezem vazduhu, i da vaspitacice mogu da mu posvete paznju. Tacno je i to da su oni opusteniji sto se higijene tice, padanja, udaranja…ali ako im se napomene da vam jave kada se desi da dete padne i da se ozbiljnije udari, oni ce vas i pozvati. Nase je iskustvo takvo. Mozda smo imali srece sa vrticem..ali sam zelela nase iskustvo da podelim sa vama. Zakljucak-zadovoljni smo i srecni sto nase dete ovde ide u vrtic, sto se dobro zabavljaja i uziva u svom detinjstu. Ovde je to i poenta!

  16. VaspitačicaBg каже:

    I ovde kao i u svemu drugom – sve zavisi od čoveka. Radim u privatnom vrtiću u Bg, i žao mi je što sam prinuđena da odvajam profesionalni rad od privatnih stavova. Iako ovaj vrtić spada u malobrojne izuzetno naprednih shvatanja, za mene je suviše rigidan. Moje dete odgajam po drugim principima. Svom detetu ne vičem “pazi”-želim da sama nauči da brine o sebi. Pala je, udarila se..pa? To je učenje iz iskustva-sledeći put će se skoncentrisati, gledati gde ide. Da li ja želim da se ubije? Naravno da ne, tu sam, ali mu ne dišem za vratom. Prepire se sa drugaricom-to je njihova stvar, neka vežbaju komunikacione veštine. Najmlađa se verala na ozbiljne visine po igralištima-ona misli da može, ko sam ja da joj zabranim i time ugrozim razvoj samostalnosti? Modrica po cenu razvoja motorike i vere u sebe? Isplati se. Kuvanje na plastičnom šporetiću u plastičnoj šerpici-kakva uvreda za malog čoveka! Dete mi je za šporetom od druge godine. Dva puta se opekla, ništa ozbiljno, a sigurno nije ni poslednji put, i meni se desi povremeno. Sada, sa 6, sama ume da obraduje mamu i tatu muslijem sa jogurtom i seckanim voćem. Da li je sve pojela iz tanjira? Zamislite sebe kako vam neko trpa hranu u usta, a vama se ne jede! Da li je ijedno dete ikada umrlo od gladi, ukoliko hrane, podrazumeva se, ima. “Ne jede ništa!” Ješće, kada ogladni.
    Da li sam prebledela nebrojano puta, srce mi stalo, želudac me zaboleo-itekako! Nije mi bitno da li je slinava, musava, blatnjava. Bitno mi je da živi život, a ne njegovu imitaciju!!!
    Da, Norveška je izuzetno hladna i naravno da deca moraju da se naviknu na “teške” klimatske uslove, zato ih i čeliče. Nema potrebe da se u ovim klimatskim uslovima preslika njihov pristup, iako je nesporno bitno da su deca što više napolju(prljava, podrazumeva se, ide uz uzrast). Ali, mislim da je vaspitno-pedagoški princip neophodno menjati! Vaspitačice ne treba da ih “uče” ponašanju, da uskaču non-stop, organizuju, već ona sama treba da grade socijalne veze. Deca se “isključe” kada im neko “čita bukvicu”-sa njima treba razgovarati sa poštovanjem. Kao što ne razumem roditelje kojima je jedino bitno da je dete dobro jelo i niko ga nije ugrizao (što je prosto tipično za određenu fazu u odrastanju), tako mene naravno ti isti neće razumeti. Ako vaspitačica po ceo dan sedi, ali tromesečni izveštaj, u kom podrobno opiše napredak mog deteta, mane, vrline..na čemu treba poraditi.. (kod nas u vrtiću su obavezni) napiše sjajno, a moje dete je nasmejano, motorički napredno, samopouzdano, kulturno, vaspitačica je “odradila” sjajan posao!

  17. Dragana каже:

    Vodim tako ja decu u setnju a oni udarac cas u banderu, cas u stub pored puta, padaju sa ivicnjaka trotoara i vuku noge , kace za sve zivo. Nasa deca su prezasticena i roditelji nemaju pojma da od prevelike zastite nedozvoljavaju svojoj deci da normalno disu, rastu i da se snalaze u zivotu. Najbolje bi bilo mozda da dozivotno takvi ostaju uz nase skute. Pogotovu mlade mame nedozvoljavaju da se deca isprljaju,brane im sve fizicke aktivnosti pogotovu one u prirodi sto je katastrofa za decu.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама