Да би се дете правилно развијало, потребно је да се суочава с таквим препрекама које може успешно савладати. Kао последица сваког малог дететовог успеха, настаје његова увереност у властите способности – самопоуздање.
Зато проблеми у развоју дететовог самопоуздања настају или онда када су препреке врло велике, за дете несавладиве, или онда када их дете уопће нема. Типичан пример за то је она врста одгоја/развоја детета које се назива презаштићено дете.
Прочитајте норвешко искуство др. Ранка Рајовића, члана Управног одбора Менсе Интернатионал и председника Менсина свјетског Одбора за даровиту децу:
„Занимљиву сам ситуацију доживио у Норвешкој. Долазим у вртић и киша пада са свих страна, као из кабла. Уђем у вртић и питам где су деца, а васпитачица каже да су деца напољу. И видим да се играју напољу, са кантицама у кишним чизмицама и кабаницама. Гледам, не могу да верујем и питам је ли се родитељи буне. Они ме у чуду гледају и кажу да не, јер морају научити да живе и на киши која пада често.
И још нешто, уторком и четвртком пешаче, сат времена до парка, где се играју сат времена и онда натраг, била киша или снег, нема везе, они морају да ходају. Kод нас су ме недавно звали родитељи који су тражили забрану кроса кроз шуму из страха да се дете не би спотакло о коријење, па су хтели да трче на бетону. Срећом, нису успели.“