Шта радити када је дете љуто, тужно, посрамљено, љубоморно? Пронаћи решење за такве дечје реакције увек је изазов за родитеље и васпитаче. Међутим, пре него што кренемо да тражимо решење, требало би да помогнемо самом детету да разуме себе и своје емоције.
У томе ће помоћи серија терапеутских сликовница „Подршка родитељству“ које је издао ЈРЈ Мој издавач. Књиге су намењене деци млађег узраста, али оно што је посебно важно, то је да ове књиге нису само за децу већ и за родитеље, васпитаче, старатеље…
На крају сваке књиге, ауторке Татјана Гјурковић и Теа Кнежевић дале су стручне савете за све одрасле који се баве децом. Татјана и Теа су магистри психологије, терапеуткиње и и оснивачице Центра за психотерапију и едукацију Превентус у Загребу. Обе су посвећене индивидуалној психотерапији с децом која имају социоемоционалне потешкоће и одраслима. Зато смо их замолили да нам ближе објасне важност ових сликовница.
„Подршка родитељству“ је едиција чији је циљ да помогне деци и родитељима да се суоче са тешким емоцијама и превазиђу их. Зашто су ове сликовнице посебно важне?
Ове сликовнице описују ситуације у којима ће се већина деце некада наћи, али вероватно неће умети то да препознају, да речима искажу осећаје и да се с њима изборе. Баш овим сликовницама покушале смо да им дамо речи и научимо их да правилно искажу емоције. Када деца развијају свест о својим емоцијама и када развијају капацитет да их вербализују, тада је већа шанса да ће их околина разумети и на њих правилно реаговати. Додатно, кроз дијалоге и описе осећања ликова у сликовницама, одраслима постаје лакше да осете емпатију када се њихово дете нађе у сличној ситуацији.
Све сликовнице причају једноставну и занимљиву причицу о животињама које имају људске емоције. Које су то емоције конкретно и зашто сте бирали баш те?
Иако се неке емоције као што су љутња, страх и туга, често јављају код деце, и даље видимо да се многи одрасли не сналазе с адекватним реакцијама кроз које би помогли детету да му се призна емоција, покаже разумевање и да се граница која се поставља дететово односи на његово понашање, а не да се детету забрањује да нпр. буде тужно, љуто или уплашено.
Одабрале смо емоције љутње, страха, туге, среће те смо написале по четири сликовнице везане уз сваку од ових емоција. Уз то, написале смо и по једну сликовницу на тему срама, кривње, разочарања и понижавања. Прве серије писане су о основним емоцијама, које се најчешће и најлакше могу приметити код деце.
Деца ће осећати емоције, то је неупитно, а оно на што ми одрасли можемо утицати је хоће ли се деца уз нас осећати довољно сигурно да нам их покажу и да прихвате нашу помоћ у учењу како да се са емоцијама суоче на конструктиван начин. Интензивне емоције отежавају да управљамо својим понашањем, а код деце је то посебно изражено. Зато, да бисмо избегли штетне реакције на ситуације када деца показују осећања, важно је разумети шта се при којој емоцији јавља детету у телу и мислима те каква понашања су за очекивати када се јави нека емоција.
На крају сваке књиге дајете објашњење родитељима шта је то туга, љутња, разочарање…, чиме та емоција може бити изазвана код деце и како се носити с њом. Да ли сте у свом индивидуалном терапеутском раду с децом и одраслима стекли утисак да родитељи не разумеју реакције и понашања своје деце?
Често родитељи буду под утицајем својих снажних емоција па у неком тренутку не могу да разумеју зашто се дете боји или зашто је љуто или осећа неку другу неугодну емоцију, па им је теже да се повежу са дететом и осете емпатију. Из угла одраслог човека, није рационално плашити се бабароге или вука нити бити љут јер вам је неко сипао јогурт у погрешну шољу. Тада се код родитеља може се јавити осећај немоћи, или се родитељ може осећати неуспешним ако дете често исказује непријатне емоције.
Зато је веома важно олакшати родитељима да заиста разумеју дете и да науче да разликују дететове емоције (које је важно прихватити) и дететова понашања (која је у реду ограничавати или усмеравати).
Како ове приче о животињама заправо утичу на децу?
Деца уче да препознају емоцију и да о њој говоре, да опишу шта осећају у телу. Када развију капацитет да могу то што осећају да објасне речима, уместо вриштањем и агресијом, тада се смањује потреба да то показују кроз бурне реакције. Такође, уче о томе шта некоме треба када осећа неку емоцију. Добијају конкретне идеје како могу показати осећања на исправан начин или како решити неку изазовну ситуацију.
Још један важан учинак ових прича јесте да деца, слушајући о неком главном лику који се осећа као они у неком тренутку, уче да је нормално осећати се на тај начин, да је то у реду. Тиме заправо осете емпатију за сами себе у сличним тренуцима.
Ком узрасту су намењене ове књиге и да ли ће оне на све узрасте утицати на исти начин?
Сликовнице су намењене деци изнад друге године живота, али искуство нам је показало да су корисне не само деци предшколског, већ и деци школског узраста, али и одраслима. С обзиром на то да сликовнице нуде причу која кроз метафору описује разне ситуације, увек је врло субјективно како ће на некога утицати.
Ово је тип сликовница на које се је у реду вратити кроз неко време и поновно је прочитати с дететом јер како дете одраста, мења му се и ниво знања и разумевања, али и капацитет за уочавање значајних детаља у причама а који детету могу олакшати разумевање себе и других у неким изазовним ситуацијама.
Теа Кнежевић, ауторка сликовница, психолошкиња и регистрована терапеуткиња игром