Dok se roditelji i osmaci još uvek „hlade“ od upisnog kola koje se zvanično zaključuje krajem juna, iz Ministarstva prosvete stižu nove informacije koje će, iako naizgled tehničke, direktno uticati na to kako će izgledati prva godina gimnazije za generaciju koja tek treba da sedne u klupe u septembru.
Šta se menja već od septembra
Prema dopisu koji su direktori gimnazija i srednjih škola sa gimnazijskim odeljenjima dobili od Ministarstva prosvete početkom jula, učenici koji u školskoj 2026/2027. godini upisuju prvi razred gimnazije imaće jedan izborni predmet manje i jedan čas nedeljno manje u odnosu na dosadašnji model. Umesto dosadašnjeg biranja dva od četiri ponuđena izborna predmeta, škole će budućim prvacima nuditi dva predmeta sa liste, od kojih će učenik birati samo jedan.
Važno je naglasiti da se ova izmena odnosi isključivo na buduće prvake — učenici viših razreda nastaviće po planu po kom su već krenuli, bez promena.
Problem je u tajmingu. Direktori sa kojima je razgovarao Danas ukazuju da je informacija stigla nakon što je najveći deo škola već završio upis, a budući prvaci su tokom prijave izborne predmete birali po starom sistemu — dva od četiri ponuđena. To praktično znači da će škole na početku školske godine morati ponovo da anketiraju učenike, menjaju rasporede i preraspodeljuju nastavno osoblje — sve to u hodu, tek kada nastava već treba da počne. Sam pravilnik kojim bi ova izmena zvanično bila regulisana, prema dostupnim informacijama, u trenutku pisanja ovog teksta još uvek nije objavljen.
Od „smanjenja u svim razredima“ do jednog predmeta manje za prvake
Da bi se razumelo zašto direktori gimnazija govore o zbrci, treba se vratiti na april ove godine. Tada je Ministarstvo prosvete, u dopisu koji je potpisao ministar Dejan Vuk Stanković, najavilo znatno ambiciozniju reformu — smanjenje nedeljnog fonda časova izbornih predmeta u svim razredima gimnazije, ne samo u prvom. Prema tom, aprilskom planu, učenici prvog i drugog razreda birali bi jedan izborni predmet sa liste od dva, dok bi u trećem razredu birali jedan predmet sa liste od dva, koji bi zatim nastavili da slušaju i u četvrtoj godini.
Sada je jasno da je Ministarstvo od dela te ideje odustalo — umesto smanjenja u svim razredima, promena se, bar za sada, svodi na jedan izborni predmet manje samo za generaciju koja upisuje prvi razred na jesen.
Kritike struke: „sve se radi preko kolena“
Reakcije iz gimnazijskog sveta na način na koji se reforma sprovodi bile su, blago rečeno, rezervisane. Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, ocenila je da je najavljeno rasterećenje učenika dobrodošlo, ali je istovremeno upozorila da se izmene sprovode bez ozbiljne stručne pripreme — bez analize da li se gradivo predmeta preklapa, da li škole imaju dovoljno nastavnog kadra i učionica, i kakve će posledice ukidanje predmeta imati na profesore koji su deo svoje norme ostvarivali upravo kroz izborne predmete.
Zanimljivo je i da se u dopisima Ministarstva ne pominju veronauka i građansko vaspitanje — predmeti koji, prema rečima Snežane Maletin, ostaju netaknuti, iako su, kako ona ističe, upravo oni predmeti na kojima se često najmanje sadržinski radi na časovima.
S druge strane, argumenti za rasterećenje učenika nisu bez osnova. Godinama unazad, i učenici, i roditelji, i sami zaposleni u školama žalili su se da izborni predmeti, uvedeni sa namerom da podstaknu radoznalost i razvijaju veštine van okvira tradicionalne nastave, u praksi nisu opravdali svrhu — često su služili prvenstveno za dopunu nastavne norme profesorima, dok su učenicima dodatno opterećivali već zgusnut raspored, ponekad i do dvanaest časova dnevno.
Da li će do septembra biti objavljen konačan i precizan pravilnik koji reguliše izborne predmete za prvi razred, ostaje da se vidi u narednim nedeljama.