Најбоље инвестиције за будућност су улагања у знање и вештине младих, не каже се тек тако да је дугорочно исплативо једино улагање које унапређује образовање. Међутим, образовни систем у Србији и резултати мале матуре и других тестова указују на лекције које нисмо научили, посебно за време онлајн наставе.
На прагу смо нове школске године, која ће по свему судећи почети потпуно регуларно, за разлику од претходних које је обележила пандемија корона вируса. Иако је и тада систем школства био на висини задатка, како тврде многи саговорници “Блица”, последице онлајн и комбиноване наставе су очигледне и нико у просвети није поносан због тога.
Муке са падежима и геометријом
Ово је видљиво на сваком кораку, почев од мале матуре, на којој су осмаци, у односу на претходне генерације, лошије урадили тестове. На тесту из српског, односно матерњег језика, мали матуранти освојили су у просеку 12,52 поена од могућих 20 (годину дана раније 13,31), из математике 12,31 (раније исто 12,31), а на комбинованом 14,12 поена (претходне године 14,69).
На тесту из српског ученици осмих разреда највише су имали проблема са непознатим речима, рецимо, двоумили су се шта значи реч „усплахирен“, док претходне године нису знали шта значи “излишно”. Муку су им задали и падежи, а многима је “најтежи задатак био онај у којем је требало да одговоре на питања о приповеци “Ливада” Данила Киша. Додатно их је збуњивало што су питања на заокруживање, коментарисали су за “Блиц” ученици из Београда.
На тесту из математике најтежи су им били задаци из тринома, геометрије и процената, а код комбинованог теста, највеће муке им је задала хемија.
Учило се за оцену, а не за знање
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић каже за “Блиц” да је “почетак короне и несналажење надлежних, директора, па и наставника, дао велики допринос да ђаци мање уче и мање знају”. Током онлајн наставе ђаци су избегавали да се прикључе и слушају, а сналажљивост наставника на рачунару била је минимална.
– Просек запослених у образовању је 51 година, па како да натерате наставнике да раде на рачунару, постављају лекције и комуницирају путем платформи. Било је тешко, наилазили су и на отпор ђака које више занимају друштвене мреже него праћење лекције. Када је био контролни тест многи су добили пет, а у глави им је остало празно знање. Није било повезивања наставних јединица или корелација са другим предметима, а ако пропустите једну или две лекције, следећа је већ празан ход – каже Милорад Антић.
Он напомиње да ни када су се деца вратила у клупе није било воље да нешто науче.
– Једино су учили код приватних наставника, али то је само рад за оцену, а не рад за знање! Оцене је већина добијала као поклон. Сви су се борили за оцену, нарочито родитељи, а борба је била таква да је било чак и псовки и вике по ходницима, до директних тражења: “Дајте пет, ви сте криви што нисте радили” или “држава је крива, а ви нисте знали да се снађете” – каже Антић и предлаже да тестове убудуће треба да прави стручно веће.
По његовим речима исти проблем дели читава Европа и све државе које су затварале школе.
– Онлајн настава нема увод, нема форму правог часа, повезивања са другим предметима и све је било имитација наставе.
Принцип рада као пре 50 година
У ПИСА тестирању које је спроведено ове године учествовало је 178 средњих стручних школа и гимназија и 15 основних школа. На тесту су били задаци из читалачке писмености, науке, математике и креативног мишљења. Резултати ће бити објављени крајем идуће године, али у досадашњим истраживачким циклусима ученици из Србије су били испод међународног просека.
– Резултати ПИСА су испод међународног просека, јер не радимо на функционалном знању. Наставници и ђаци навикли су на класичну примену лекција, а изостаје практична примена. ПИСА само захтева размишљање и коришћење знања. То су практична и функционална питања, а ми не можемо да се похвалимо тим знањем. Грешка је и у књигама. Све се исто штампају, ни папир се не мања. Деца немају пажњу дуже од 20 минута, а ако то не променимо и даље ће да бубају лекције и нећемо ништа постићи – каже Антић.
Александар Марков из Форума београдских гимназија каже за “Блиц”, када је реч о ПИСА тесту, да смо у региону лошији од Хрватске и Словеније, у односу на поједине земље знатно испод просека, а разлог види у томе што у Србији доминира принцип рада у школама који је остао у 60-70-тим годинама прошлог века. Времена су се мењала, деца су се мењала, а школа се није прилагођавала духу времена.
– Школе и школовање у Србији су усмерени на оцене. У фокусу је увек оцена, док се знање не ставља у први план. Колико пута смо чули да је неко тек када је почео да ради први пут дошао у додир са оним за шта се школовао – каже Марков.
Негативне последице онлајн наставе
Што се тиче негативних последица онлајн наставе, оне се у овом тренутку могу мерити једино преко завршних испита, сматра Марков, с обзиром да Министарство није радило посебно тестирање, проверу знање чиме би то било утврђено.
– Једино се можемо ослонити на резултате мале матуре. Од Министарства није стигла инструкција како се градиво редукује и како се да се надокнади пропуштено, већ се стално понављало да “ниједан час није изгубљен” као да је то од толике важност. Ваљда је суштина у квалитету часа, а не квантитету. Што се тиче резултата мале матуре, они нису драстично лошији у односу на претходне године, али би било занимљиво направити анализу тежине задатака, и како је тест био састављен – каже саговорник “Блица”.
Задаци на заокруживање, који су чинили већи део теста, сматрају у Форуму, воде ка већој могућности за евентуално преписивање, до тога да ученик ако зна да не постоје негативни поени, има могућност да насумично погоди одговоре.
– Министарство је покушало да прикрије последице короне тиме што је структура тестова за решавање била једноставнија и лакша – указује Марков.
Тешко надокнадити све изгубљено
Истраживање “о задовољству наставника-ученика-родитеља онлајн наставом, које је урадио Форум београдских гимназија, показало је да се чак 69 одсто ученика осећа фрустрирано, 70 одсто збуњено, а 46 одсто благо или потпуно депресивно. Подаци су показали да би чак 87 одсто наставника спуштало критеријуме приликом оцењивања, док је 41 одсто наставника реализовало мање од 80 одсто градива.
– Када бисмо и ове године урадили слично истраживање резултати би били исти, дакле, почев, од чињенице да су ученици свесни да је квалитет знања у условима короне био нижи, преко чињенице да једноставно нису успевали да постигну све оно што су наставници предавали и што је било планирано да се уради. Такође, верујем да би наставници и сада рекли да нису успели све да реализују – каже Марков.
Многи наставници сматрају да је у ванредним ситуацијама најважније било одржати континуитет наставе.
– Припреме су биле неопходне кроз разне обуке, али и опремање, материјално-техничке услове, и то је све морало да буде задовољено како у школи, тако и у породицама. Али, ми то нисмо имали. Били смо у ситуацији у којој није свака школа имала довољно опреме, нити је свака породица била опремљена. Нисмо имали обучене наставнике за онлајн наставу, већ смо кренули са наставом на даљину и у процесу смо пролазили све у ходу – каже за “Блиц” Мирјана Стевановић, директорка ОШ “Матко Вуковић” у Суботици.
Временом је пристизала опрема, унапређени су услови, родитељи су се такође снашли.
– Претпостављам да нико није очекивао у таквим условима да резултати буду једнаки са резултатима када нису ванредни услови, а да нико није очекивао види се и по томе што су деца добила лакши тест прошле године на матури. Међутим, у образовању, када се нешто пропусти једне године не постоји начин на тако кратак период да се надокнади, јер је програм рада био редукован – каже директорка Стевановић.
Нико више неће у наставнике
Према подацима Форума стручних средњих школа врло мали број ђака који су завршили средњу школу је уписао смер срспки језик и књижевност на Филолошком факултету, а Милорад Антић каже да “разлог лежи у 66.800 динара колико је почетна плата наставника”.
– Ако зарађујете 70.000, а плаћате стан у Београду најмање 150 евра, и платите струју и грејање, остаје за живот 250 евра. Не може да се живи од 250 евра. Материјална основа је већа од духовности, човек не може да живи и ради ако му је празан стомак. Нажалост, слободу доноси материјална страна. То је проблем са уписом на факултетима. Није ништа боље ни на смеру за математику. Бити наставник није на цени. Нема више ауторитет. Ноћна мора је радити у школи, нарочито у средњестручном образовању, где су трогодишње школе, јер је у тим школама сарадња са родитељима изузетно слаба. Деца су углавном препуштена сама себи, а модел понашања су им учесници ријалитија – каже Антић.
Влада неписменост, а биће још горе
Професор српског језика и опште лингвистике на Филолошком факултету у Београду Милош Ковачевић, изјавио је недавно за медије да “већ влада неписменост, а тек нећемо имати добрих наставника и децу неће имати ко да нам учи”. Указао је да је овогодишњи никад нижи уписни праг и никад мањи број бруцоша који су примљени на факултет показатељ статуса српског језика у нашем друштву.
– Српски језик је традиција, писмо, говор, огледало наше историје, а дошли смо до тога да, нажалост, он губи сваки углед у данашњици. Недовољно будућих студената на катедри, лош успех, бодовни праг, све то је последица малог интересовања за упис и лошег односа према матерњем језику. Ђаци хоће да студирају факултете и смерове који ће им омогућити да се баве исплативијим пословима и зато више конкуришу на такве факултете.
Према његовим речима “нашем језику мора да се поправи положај у друштву”.
– Српски језик мора да се врати у образовни систем на свим факултетима, без обзира на то шта се студира. Јер језик једног народа јесте основа, све друго је надоградња. Код нас је већ завладала неписменост, а бојим се да ће стање бити све горе – рекао је Ковачевић.
Поплава вуковаца и одликаша
Према подацима Завода за вредновање квалитета образовања, у прошлогодишњој генерацији, осми разред са свим петицама завршило је 19,1 одсто ђака, а 14 одсто су били вуковци. Лесковац, Ниш, Косовска Митровица и Јагодина оборили су рекорд по броју вуковаца, и у овим градовима сваки пети ученик је био носилац Вукове дипломе. Али, резултати на матури показали су нешто друго. Наиме, ученици из Косовског и Поморавског округа остварују у просеку најслабије резултате, а многи вуковци завршни испит не ураде ни на нивоу републичког просека.
И број одличних ђака је повећан због короне, па их је током онлајн и комбиноване наставе било између два и четири одсто више него раније.
Проблем је и мотивација ђака
У јуну ове године одржано је тестирање ученика четвртих разреда основних школа. Реч је о годишњем тесту знања из матерњег језика, математике и природе и друштва.
– Тестови су били примерени узрасту и деца су урадила задатке у складу са својим постигнућима, а то значи да је резултат у складу са њиховим успехом у школи. Учитељице кажу да је можда требало дати деци мало више задатака за размишљања. Што се тиче мале матуре, проблем је и мотивација ђака, јер ученици који имају мотив да упишу даље одређени смер имају добра постигнућа, а они који имају мотив да упишу неку од захтевних школа, имају и добре резултате, али њих је мало. Остали, бар 70 одсто, ће се сигурно уписати школу и смер који су замислили зато што је понуда већа од потражње – каже Мирјана Стевановић.
Пише: Биљана Вучковић
Извор: Блиц