Sa dolaskom vrelih, letnjih dana uvek se pitamo kako da najbolje zaštitimo nas i našu decu od prekomernog izlaganja suncu. Pročitajte nove preporuke Američke pedijatrijske akademije.
Prema rečima dr S.J. Balk, ultravioletno zračenje (UVZ) uzrokuje tri najčešća karcinoma kože: bazocelularni karcinom, skvamocelularni karcinom i maligni melanom.
„Javnost nije dovoljno svesna. Zaštita od sunca nije adekvatna, pa je melanom sve češći. Rizik od karcionma kože je veći što se osoba više izlaže suncu ili ukoliko se namerno izlažu veštačkim izvorima UVZ“, akže priznati lekar.
S obzirom da se uprkos riziku, izlaganje suncu i veštačkim izvorima UVZ ne smanjuje već povećava, preporuka je da pedijatri, barem jednom godišnje tokom redovnih kontrola dece, savetuju o riziku izlaganja ultravioletnom zračenju.
Preporuke:
• Izbegavanje nastajanja opekotina od sunca i preplanulosti, nošenje odeće i šešira sa širokim obodom, korišćenje naočari za sunce, i nanošenje krema za zaštitu od sunca. Ukoliko je moguće, spoljašnje aktivnosti ograničiti na period do 10 časova i nakon 16 časova.
• Ukoliko dođe do opekotine usled izlaganju suncu, mora se nastaviti korišćenje sredstva za zaštitu od sunca. Preparati za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom (ZF) minimum 15 treba da se nanose svakih 2 sata, nakon kupanja, znojenja ili ronjenja. Preferira se izbegavanje sredstava koji sadrže oksibenzon, jer ova supstanca ima blago estrogeno dejstvo, a apsorbuje se putem kože.
• Prethodno navedeni saveti se odnose na svu decu, ali naročito na onu koja imaju svetlu put, mladeže, pege i/ili ukoliko je neko od članova porodice imao melanom.
• Prevencija od karcinoma kože je doživotna, i početak prevencije još u ranom detinjstvu je od nepobitne važnosti. Trebalo bi barem jednom godišnje savetovati se sa lekarom o izlaganju UVZ-u, naročito tokom prolećnih i letnjih dana.
• S obzirom da treba podržati fizičku aktivnost u spoljašnjoj sredini savetuje se da se ona sprovodi na siguran i bezbedan način, tj. pre 10 časova i nakon 16 časova.
• Sa odrastanjem, deca imaju običaj da se manje štite od sunca. Preporučuje se da od 9 godine deteta ono bude aktivno uključeno u diskusiju o zaštiti od sunca.
• Odojčad mlađa od 6 meseci se moraju zaštiti od direktnog izlaganju suncu. Zaštitna odeća i kape su neophodne. Ukoliko izlaganje suncu ne može da se izbegne, treba naneti kremu za zaštitu od sunca na izloženim delovima kože. Neophodno je napomenuti, da je apsorpcija sastojaka zaštitnih krema veća u ovom period, naročito kod prevremeno rođenih beba, pa ovaj način zaštite nije idealan u ovom periodu života.
• Pedijatri moraju znati o hemijskoj fotosenzitivnosti lekova. Osobe koje koriste ovu vrstu lekova moraju ograničiti svoje izlaganje suncu i moraju izbegavati UVA zračenje iz veštačkih izvora zračenja. Ukoliko se izlaganje suncu ne može izbeći, osoba se mora zaštititi odećom i kremom za zaštitu od sunca sa visokim ZF koji štiti i od UVA zračenja.
• Odojče, bilo da se doji ili je na ishrani adaptiranom mlečnom formulom, i sva ostala deca moraju primati minimum 400 UI/dnevno vitamina D. Deca kod kojih postoji rizik za hipovitaminozom D, potrebno je da ispitati nivo 25-hidrovitamina D u krvi.
• Savetovanje da se izlaganje suncu ili veštačkim izvorima UVZ poveća, a sa ciljem povećanja koncentracije vitamina D, je pogrešno. Suplementi vitamina i adekvatna ishrana su pravilan način za njegovu nadoknadu.
• Zalaganje pedijatara za uvođenje zakona o zabrani korišćenja usluga salona za potamnjivanje kože, za osobe mlađe od 18 godina.
Izvor: Univerzitetska dečija klinika „Tiršova”