Нови и измењени прописи из области образовања: Праћење и оцењивање ученика

 

Праћење и оцењивање ученика

Члан 72.

Оцењивањем у школи процењује се оствареност прописаних исхода и стандарда
постигнућа, а за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом прилагођених циљева,
садржаја и исхода у савладавању индивидуалног образовног плана.

Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске
године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.

Оцењивање је јавно и оцена мора одмах да буде образложена ученику.

Успех редовног ученика прати се и оцењује током наставе.

Ученик се оцењује из обавезног предмета, изборног програма и активности и из
владања.

Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту, а ако је недељни фонд часова
обавезног предмета, изборног програма и активности један час најмање два пута у
полугодишту.

На основу праћења и вредновања током наставне године закључну оцену из
обавезног предмета, изборног програма и активности утврђује одељењско веће које чине
наставници који предају ученику на предлог наставника, а оцену из владања на предлог
одељењског старешине.

У току школске године оцењивање је описно и бројчано.

Закључна оцена из предмета јесте бројчана и изводи се на крају првог и другог
полугодишта, према утврђеним стандардима постигнућа и прописаним критеријумима за
оцењивање. Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом оцењује се у складу са
прилагођеним циљевима и исходима.

Бројчане оцене ученика у појединим наставним предметима су: одличан (5), врло
добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Оцена недовољан (1) није прелазна
оцена.

Ученик који је на крају школске године оцењен и има прелазне оцене из свих
обавезних предмета и из изборног програма други страни језик и који је оцењен из свих
осталих изборних програма и активности прелази у наредни разред.

У школи која остварује међународни, односно страни програм ученик се оцењује у
складу са програмом који се остварује.

Оцењивање и напредовање ученика

Члан 73.

У првом разреду основног образовања и васпитања закључна оцена из обавезних
премета је описна и утврђује се на крају првог и другог полугодишта.

У првом разреду основног образовања и васпитања закључна оцена из изборних
програма и активности је описна и утврђује се на крају првог и другог полугодишта.
Оцена из става 1. овог члана исказује се као напредовање ученика у остваривању
исхода, ангажовање и препорука.

Закључне оцене у првом разреду основног образовања и васпитања из обавезних
предмета и из изборних програма и активности уносе се у ђачку књижицу и ученик
прелази у наредни разред.

У осталим разредима основног и у средњем образовању и васпитању оцењивање је
описно и бројчано у току школске године.

Описна оцена садржи повратну информацију за ученика и родитеља, другог законског
заступника и пружа јасно упутство како да се унапреди рад ученика.

Ученику другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају првог
полугодишта има недовољне оцене организује се појачан образовно-васпитни рад у току
другог полугодишта, о чему наставник води посебну евиденцију.

Ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају другог
полугодишта има недовољне оцене преводи се у наредни разред, на основу одлуке
одељењског већа, изузев ученика другог и трећег разреда основног музичког и балетског
образовања и васпитања.

Ученику који је преведен у наредни разред, признаје се разред из кога је преведен као
завршен и организује му се индивидуализован рад.

Ученик од четвртог до седмог разреда основног образовања и васпитања и ученик од
другог до завршног разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања, као
и ученик средњег образовања и васпитања полаже поправни испит у августовском
испитном року, а ученик завршног разреда у јунском и августовском року.

Ученик који полаже поправни испит обавезан да похађа припремну наставу, коју је
школа дужна да организује непосредно пре полагања поправног испита.

Ученик који положи поправни испит завршава разред.

Ученик од четвртог до седмог разреда основног образовања и васпитања и ученик од
другог до завршног разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања, као
и ученик средњег образовања и васпитања понавља разред ако на крају другог
полугодишта има закључене више од две недовољне бројчане оцене или не положи
поправни испит, осим оцене из владања.

Изузетно, редован ученик средњег образовања и васпитања који не положи поправни
испит може да заврши започети разред у истој школи наредне школске године, у својству
ванредног ученика поновним полагањем неположеног испита, уз обавезу плаћања
накнаде стварних трошкова које утврди школа. Када заврши разред ванредан ученик има
право да се у истој школској години упише у наредни разред, у истом својству.

Ученику завршног разреда основног образовања и васпитања који не положи
поправни испит, школа организује полагање испита у складу са општим актом школе.
Ученик завршног разреда основног образовања и васпитања који положи поправни
испит, стиче право да полаже завршни испит у основном образовању и васпитању у
прописаним роковима.

Ученик завршног разреда средњег образовања и васпитања који не положи поправни
испит може да заврши разред у истој или другој одговарајућој школи у својству ванредног
ученика полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова коју утврди
школа.

Ученик завршног разреда средњег образовања и васпитања који положи поправни
испит, стиче право да полаже матуру у прописаним роковима.

Разредни испит полаже ученик који није оцењен из обавезног предмета, изборног
програма и активности, уколико није похађао наставу више од трећине укупног годишњег
броја часова тог обавезног предмета, изборног програма и активности и уколико се
оцењивањем утврди да није достигао образовне стандарде на основном нивоу.

Владање ученика

Члан 74.

Владање ученика од првог до петог разреда основног образовања и васпитања
оцењује се описном оценом која не утиче на општи успех ученика.

Владање ученика од шестог разреда основног образовања и васпитања и ученика
свих разреда средњег образовања и васпитања оцењује се бројчано на крају првог и
другог полугодишта и утиче на општи успех.

Закључна оцена из владања јесте бројчана, и то: примерно (5), врло добро (4), добро
(3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1) и улази у општи успех ученика.
Владање ванредних ученика не оцењује се.

Општи успех

Члан 75.

Општи успех утврђује се као: одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан.
Ученик није са успехом завршио разред, односно има недовољан успех уколико има
више од две недовољне оцене, осим оцене из владања или није положио поправни испит,
осим ученика другог и трећег разреда основне школе који се преводи у наредни разред.

Општи успех ученика основног образовања и васпитања утврђује се на крају првог и
другог полугодишта на основу аритметичке средине закључних прелазних бројчаних
оцена из обавезних предмета и из изборног програма други страни језик, као и оцене из
владања, почев од шестог разреда.

Општи успех ученика средњег образовања и васпитања утврђује се на крају првог и
другог полугодишта на основу аритметичке средине прелазних закључних бројчаних
оцена из обавезних предмета, изборних програма, изузев верске наставе и грађанског
васпитања и оцене из владања.

Начин, поступак и критеријуме оцењивања успеха из појединачних предмета и
владања и друга питања од значаја за оцењивање, прописује министар.

Индивидуални образовни план

Члан 76.

Детету и ученику и одраслом коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју,
инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога
потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање
физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског
програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.

Ученику који постиже резултате који превазилазе очекивани ниво образовних
постигнућа, установа обезбеђује прилагођавање начина остваривања школског програма
и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.

Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) је посебан акт, који има за циљ
оптимални развој детета и ученика и остваривање исхода образовања и васпитања, у
складу са прописаним циљевима и принципима, односно задовољавања образовноваспитних потреба детета и ученика.

ИОП израђује тим за додатну подршку детету, односно ученику на основу претходно
остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног
педагошког профила детета, ученика и одраслог, а остварује се након сагласности
родитеља, односно другог законског заступника.

Уколико родитељ, односно други законски заступник, неоправдано одбије учешће у
изради или давање сагласности на ИОП, установа је дужна да о томе обавести надлежну
установу социјалне заштите у циљу заштите најбољег интереса детета, односно ученика.

Врсте ИОП-а јесу:
1) ИОП1 – прилагођавање начина рада и услова у којима се изводи образовноваспитни рад; учење језика на коме се одвија образовно-васпитни рад;
2) ИОП2 – прилагођавање циљева садржаја и начина остваривања програма наставе
и учења и исхода образовно-васпитног рада;
3) ИОП3 – проширивање и продубљивање садржаја образовно-васпитног рада за
ученика са изузетним способностима.

ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог тима за инклузивно
образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику.

Тим за пружање додатне подршке детету у предшколској установи чине васпитач,
стручни сарадник, сарадник, родитељ, односно други законски заступник, а у складу са
потребама детета и педагошки асистент, односно лични пратилац детета, на предлог
родитеља, односно другог законског заступника.

Тим за пружање додатне подршке ученику у школи чини наставник разредне наставе,
односно наставник предметне наставе, одељењски старешина, стручни сарадник,
родитељ, односно други законски заступник, а у складу са потребама ученика и
педагошки асистент, односно лични пратилац ученика, на предлог родитеља, односно
другог законског заступника.

Доношењу ИОП-а 2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, а обавезно
је прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном
образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику.

Мишљење интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном,
здравственом и социјалном подршком детету и ученику, може да предвиди и измену
плана наставе и учења.

У првој години рада по ИОП-у, ИОП се вреднује тромесечно, а у свакој наредној
години два пута у току радне, односно школске године.

Спровођење ИОП-а прати Министарство, у складу са овим законом.

Ближе упутство за остваривање ИОП-а, његову примену и вредновање доноси
министар.

Download (PDF, 661KB)

Извор: https://zuov.gov.rs