Za roditelje budućih prvaka, prvoseptembarska euforija već je počela. U gradovima, najvažnija odluka je ona u koju ćete školu upisati dete. Neki biraju najbližu, neki se raspituju, prikupljaju informacije, vagaju pre nego što konačno i odluče. I to je, znate, potpuno u redu. Decu rađamo, o njima brinemo i danju i noću, vodimo računa kako se hrane, pazimo da ispred njih ne kažemo ružnu reč, da ih naučimo šta znači biti dobar, human, vredan. A onda, krenu u školu u kojoj provode veliki deo svog dana. I uticaji koji se tamo dešavaju, stvari koje vide i čuju, uveliko ih formiraju. Kako rastu, sve više.
U idealnoj školi, mlađi osnovci ne susreću se sa starijim, od kojih se može čuti mnogo toga što ne bi trebalo.
U idealnoj školi, prvake dočekuje nastava koja od njih ne zahteva da 45 minuta sede, ćute i pišu, već časovi na kojima se podstiču da budu kreativni, da se iskažu i podele svoje ideje.
U idealnoj školi, nastava nije ni strogo tradicionalna, ni samo moderna, već spaja najbolje od oba.
U idealnoj školi, roditelji i nastavnici su tim. Ali stvarno. Jer samo tako dete može da raste.
Kada je njena najstariji sin (a ima ih ukupno četvoricu) stasao za školu, Ivana Karadžić, mama, magistar prava, ali i neko ko je, uz roditelje, rastao okružen nastavnicima i profesorima, krenula je u potragu za takvom školom. Nije je pronašla. Iz ljubavi prema svojoj, ali i drugoj deci, odlučila je da takvu školu stvori.
Ovo je njena priča.
Mama ste četiri dečaka, od kojih najstariji ima šest godina. Vaša deca su kroz odrastanje imala i još imaju priliku da žive okružena prirodom, domaćim životinjama, da uče o životu i onome što nas okružuje iskustveno. A onda je došlo vreme da najstariji sin krene u školu. Šta se tada dogodilo?
Razmišljala sam koji bi bio pravi izbor za moje dete. Tada kreću dodatna pitanja i preispitivanja. Ja sam neko ko dolazi iz porodice gde je negovanje tradicije zauzimalo posebno mesto u odrastanju. S druge strane, moji roditelji vode Srednju školu „Kosta Cukić“, sada već više od 20 godina.
Moja sestra, brat i ja, odrastali smo okruženi pričama profesora i školskim temama, gde je na sve nas najveći uticaj ostavio naš otac. Način na koji je on gradio svoju priču, kako je birao saradnike, vrednosti koje i danas neguje u svom kolektivu i među đacima, to kako je ostao dosledan svojim principima, sve to je ostavilo dubok i snažan trag i na mene.
Zapravo, ceo njegov uticaj na moje odrastanje, ohrabrio me je da u trenutku kada razmišljam šta je pravi izbor za moje dete, zapravo odlučim da otvorim osnovnu školu. Da kroz nju primenim sve ono što mislim da bi bilo najbolje za odrastanje i školski život dece, ali i sve ono što sam kao iskustvo upijala od svog oca.
Upravo zato, porodične vrednosti i tradicija su stvari koje Privatna osnovna škola “Mihajlo Pupin” posebno ističe. Naravno da mi pratimo i savremene težnje i inovacije u nastavi, ali nam je od suštinskog značaja da nas i roditelji i deca dožive kao produžetak doma, mesto koje je sigurno, puno topline i ljubavi. To je ono što je deci u tim godinama, zapravo i najpotrebnije.
Moj suprug i ja smo imali priliku da odrastemo upravo na tim temeljima takvih vrednosti, te ćemo se truditi da to i podstičemo kroz kolektiv i rad škole.
Kao uključena majka, niste hteli da prepustite stvari slučaju. Koliko je važno u kakvoj školi naša deca provode dan?
Deca su najvrednije što jedan čovek može da ima. I ne samo čovek kao pojedinac, već i čitavo društvo. Ona su najosetljiviji deo nas. A kada je njihova dobrobit u pitanju, složićete se, tu nema kompromisa. Meni je bilo važno da okupim najbolji tim učitelja i stručnih saradnika. Zato je deo kolektiva škole i Vesela Mačkić, koja je proglašena za zvanično najbolju učiteljicu u Srbiji.
Kada je u pitanju ambijent škole, pristupili smo tome sistemski i učinili sve da prostor bude bezbedan, moderan i podsticajan za druženje i učenje. Pored izuzetno opremljenih učionica, imamo dosta kreativnih prostorija za druženja, dramske sekcije, različite radionice, dve sale za fizičko, teren za fudbal i košarku, a takođe škola poseduje i svoj bazen, kao i velike prostrane zelene površine za aktivnosti na otvorenom.
Ali to nije sve o čemu smo razmišljali. Deca u našoj školi imaju obezbeđene sve obroke, koje će pripremati naša stručna saradnica Monika Varga Guariento, magistar nutricionizma. Njena uloga biće da za decu priprema ukusne, zdrave i nutritivno bogate obroke i da im pomogne da pronađu svoj put na izbalansiranoj ishrani. Zaista mogu da kažem da ništa nismo prepustili slučaju.
Kako ste birali ime školi? Zašto baš Mihajlo Pupin?
Naš cilj bio je da napravimo spoj modernog pristupa obrazovanju koji kod dece razvija kreativnost, kritično mišljenje i samopouzdanje, i porodičnih vrednosti uz negovanje kulturnog nasleđa koje treba da daju čvrst temelj njihovoj mladoj ličnosti. I upravo je ta sinergija sinonim za ime koje škola nosi – Mihajlo Pupin. To je ime čoveka koji je dao neizbrisiv doprinos nauci, a koji je uvek s ponosom isticao svoje poreklo. Bio je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka“, kojom je Amerikancima pokazao svet daleke Balkanske zemlje u kojoj je odrastao i rodnog Idvora.
To je naša vizija, da spojimo, nauku, istraživanje i obrazovanje, ali i kulturu i tradiciju u jedno.
Kada počinje upis u školu i ko sve može da se upiše ove godine?
Mi se obraćamo onim roditeljima koji ne žele da prave kompromis kada je odrastanje i školovanje njihove dece u pitanju. Koji su brižni i koji su svesni uloge koje škola ima na budući razvoj dece. Želimo da zajedno s njima oblikujemo celovite i odgovorne pojedince koji imaju sposobnost kritičkog mišljenja i koji su spremni da idu u korak sa razvojem društva, ekonomije i tehnologije. Zbog toga u ovoj prvoj godini rada upisujemo samo prvi i drugi razred. Zato što je reč o deci koju, u tom uzrastu, možemo formirati zajedno. Upis je trenutno u toku, možete se informisati na našem sajtu.
Najvažnije je, ipak, ko će raditi s decom u školi. Ko su ljudi koji čine OŠ „Mihajlo Pupin?
Ljude koji su angažovani u Privatnoj osnovnoj školi “Mihajlo Pupin” krasi interdisciplinarni pristup u nastavi, svestranost i poznavanje stranih jezika, kreativnost u metodama nastave i oblikovanju časova, kao i interaktivni rad.
Direktora nastave je Slavica Pošarac, koja je po zvanju profesor srpskog jezika i književnosti. Slavica je kroz svoju bogatu profesorsku karijeru, radila i u školama u Čikagu, kao i u domaćim osnovnim i srednjim školama. Bila je redovni profesor u Desetoj beogradskoj gimnaziji i u Osnovnoj školi “Rade Končar”. U “Sunday School oF the Holy Resurrection“ u Čikagu, učila je decu da govore, pišu i čitaju srpski jezik i upoznavala sa srpskom tradicijom, kulturom i istorijom.
Zatim, spomenula sam Veselu Mačkić, koja je profesor razredne nastave od 2010. godine i neko ko promoviše i veoma posvećeno doprinosi ideologiji da škola treba da bude okruženje u kojem učenici razvijaju pre svega životne veštine, a onda i znanje za budućnost.
Vesela je dobitnica nagrade Najbolji edukator Srbije za 2019. godinu. Godine 2020. proglašena je i za “Naj ženu” od strane medijskog izdanja Blic žena. Rekreativno se bavi triatlonom. Bila je vicešampion u olimpijskoj i dugoj distanci u triatlonu 2019. godine. Najuspešnija je triatlonka u Srbiji za 2019. 2020. 2021. i 2022. godinu.
To su naši kadrovi (jedan njihov deo), a u tom smeru ćemo i širiti priču – okupljanjem onih ljudi koji veruju da deca zaslužuju okruženje u kom će njihova kreativnost i potencijal moći da se ispolje i nadograde, ali i gde će učiti o poštovanju, empatiji, porodičnim vrednostima.