ОШ „Сава Жебељан“ из Црепаје је једна од 20 школа у Србији, које су ушле у нови модел целодневне наставе. Програмом су за почетак обухваћена одељења првог и четвртог разреда. Пројекат је урађен по узору на модерне европске школе, а финансира га Светска банка уз подршку Министарства просвете.
Ђаци првог и четвртог разреда основне школе у Црепаји ове године имају другачији модел наставе. Више времена проводе у школи, књиге и свеске не носе кући, већ ту раде домаће задатке, имају секције, спортске активности, часове страног језика и екологије.
„Урадимо домаћи, имамо одмор, опет радимо, имамо ручак, још радимо и идемо кући. Остајем до 2“.
„Лакше је сад да се учи. Овде радимо домаћи. Помаже учитељица и другари.“
„Зато што кући кад дођем не треба да бринем да ли имамо нешто за домаћи, него урадим овде. После кад дођем кући, могу да се играм са другарима“, кажу анкетирани ђаци.
Позитивне реакције стижу и од родитеља, који сматрају да је добро да се деца више друже и социјализују, а мање проводе уз телефоне и компјутере.
„И за нас родитеље, да не морамо, јер сви сад негде раде скоро цео дан, да јуримо већ у подне ко ће да дође по њих“, наводи Драган Андрејевић, родитељ.
Колектив школе очекује побољшање рада и успеха ђака, јер су резултати на завршним испитима до сад били испод просека.
„Јер смо видели да, осим доброг наставног кадра, добре припремљености, потребан је и неки нови пројекат, програм, који ће бити по мери ученика и мотивисати их да почну више и боље да уче и да самим тим њихова постигнућа буду боља“, истиче Нина Станижан, директорка школе.
Због овог пројекта школа у Црепаји прешла је на једносменску наставу. План је да до 2030. године новим моделом буду обухваћени сви разреди, а од Светске банке очекују финансијску помоћ од укупно 75 хиљада евра, за наствани материјал и студијске излете.
Извор: РТС










Овако смо ми (ученици) радили у целодневног настави 70их година у СФРЈ. Не знам шта је ту ново. Ново треба да буде тотално другачији систем школства и вредности…само је питање да ли је сада већ касно за моделе који су у међувремену прављени (па и онај који предлажем), с обзиром на превелике промене и изазове који су се пред наставницима појавили последњих 10ак година, а нарочито после короне. О многим стварима које се тичу шире друштвене слике излишно је говорити…о каквом суноврату је реч, и у том смислу је проблем заживљавања чак и најбољих тенденција у школству.
Ovaj model nastave se primenjuje u školi gde radim već 15 godina..A i u drugim školama godinama funkcioniše. Po čemu je ovo novi model???
Из генерѕције сам 60-тих.Код нас није био такав модел.Сматрам да је ово(целодневни боравак,одлична идеја).Што мање телефона,што више боравка у заједници, и више слободног времена(за игру и спортске активности код куће).
Mislim da bi pre svega trebali smanjiti broj dece u odeljenju da bi se učitelj mogao posvetiti deci. Kada držim sekciju sa petnaestak dece, više toga uradimo i bolje, nego za isto vreme sa duplo više dece.
Ово се некада звало боравак, а децу су узимали родитељи кад заврше посао (око 16 часова). Када сте обесмислили боравак сводећи га са четири на само прва два разреда измишљате „целодневну наставу“ која траје до 14. Стварно смо кретени.
Škole u asfaltu i betonu, usred grada i zagađenog vazduha ne bi trebalo da sprovode ovakve programe. Što pre evakuisati decu iz takvih prostora. Drago mi je da svoju decu mogu da vodim kući direktno posle nastave. I pet časova za tako malu decu je čist debilizam. A socijalizacija je gutanje frustracije i navikavanje na vršnjačko nasilje i nevaspitanost mnogih
Bravo!!!
Deca su nam postala zamorcici. isprobavamo staro- nove metode, smisljamo nove predmete, uvodimo nepotrebno gradivo! Ubili smo u pojam i nastavnike i decu!!!
Ovo nije novi model.Novi model je savrenena nastava i upotreba interneta u nastavi i koriscenje onlajn nastave sa nastavom uzivo.Ovo nije ni n od novog modela.