Правилник о оцењивању примењиваће се од школске 2019/2020. године
Правилник о оцењивању ђака у основним школама објављен је у Службеном гласнику, али ће у школама почети да се примењује од следеће школске године. Више нема неодумица око тога колико ђаци смеју да имају контролних задатака у току недеље, као ни шта тачно треба да знају за одређену оцену. Па да кренемо редом.
Закључна оцена
– Да би добио закључну оцену, ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту. Ако је реч о предмету из којег има час једном недељно, онда мора да буде оцењен најмање два пута у полугодишту.
Усмено испитивање и контролни задаци
– У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере знања
– Распоред писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе и на званичној интернет страни школе најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.
– Дозвољена је највише ЈЕДНА писмена провера знања у дану, а ДВЕ у недељи.
– Наставник је дужан да обавести ученике о градиву које ће се писмено проверавати најкасније 5 дана пре провере.
Када контролни мора да се најави
– Контролни задаци у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а оцена из ових кратких провера знања не уписује у дневник.
– Оцена из контролних у трајању до 15 минута евидентирају се у педагошкој документацији наставника и оне се МОГУ рачунати приликом утврђивања закључне оцене ученика, ако је то у најбољем интересу ученика.
– Ако након писмене провере знања више од половине ученика једног одељења добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за ученика који је добио недовољну оцену.
– Владање ученика од првог до петог разреда оцењује се описно и не утиче на успех ђака
– Владање ученика од шестог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају полугодишта и на крају године утиче на успех ђака.
Знање потребно за одговарајућу оцену
Петицу добија ученик који:
− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
− лако логички повезује чињенице и појмове;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује;
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
Четворку добија ученик који:
− у великој мери показује способност примене знања и логички повезује чињенице и појмове;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује;
− показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.
Оцене у е-дневнику, Телеграф.рс
Тројку добија ученик који:
− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
− у знатној мери логички повезује чињенице и појмове;
− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
− у довољној мери критички расуђује;
− показује делимични степен активности и ангажовања.
Двојку добија ученик који:
− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
− у мањој мери логички повезује чињенице и појмове и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује;
− показује мањи степен активности и ангажовања.
Јединицу добија ученик који:
− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
− не изводи закључке који се заснивају на подацима;
− критички не расуђује;
− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.
Миљана Лесковаћ
Извор: Телеграф