Ministar prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da se Pravilnik o postupanju škola u slučaju nasilja sprovodi tako što se za slučaj konstatovanog nasilja formira tim u školi koji je u obavezi da, u zavisnosti od tipa nasilja, komunicira sa MUP-om, Centrom za socijalni rad, jedinicom lokalne samouprave, zdravstvenom ustanovom i roditeljima.
Pravilnik o postupanju škola u slučaju nasilja usklađen je sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u proteklih godinu dana.
Uvođenje timova za krizne događaje predstavlja važan mehanizam za brzo i efikasno reagovanje u slučajevima hitnih situacija poput nasilnih smrti ili ozbiljnih incidenata. Tim za zaštitu od nasilja ovim pravilnikom dobija veća ovlašćenja i ima mogućnost udaljavanja učenika iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada, odnosno škole, ukoliko proceni u skladu sa rizicima, situacijom, stepenom nasilja da učenik ne bi trebalo da bude u školi.
Pri izboru članova tima treba voditi računa da to budu osobe koje imaju autoritet u kolektivu, a ujedno su senzibilisane i dobro se snalaze u stresnim situacijama.
Pravilnik detaljno propisuje i na koji način škole moraju spremno i efikasno da reaguju na krizni događaj.
Škola mora da odredi način na koji se upozorava na opasnost, alarm, i da o tome informiše sve (decu, učenike, zaposlene, roditelje). Načini upozoravanja mogu biti različiti: na primer, specifično zvono ili znak uzbune, obaveštenje preko razglasa, upozorenje preko SMS-a, šifra i slično, u skladu sa mogućnostima ustanove.
Takođe, svaka ustanova treba da ima plan evakuacije u kome će pored evakuacionog puta, biti tačno određena bezbedna mesta/skrovišta u ustanovi ili van nje, kao i mesto ponovnog okupljanja ukoliko bi usled kriznog događaja došlo do napuštanja ustanove. Evakuacioni put iz ustanove je put koji vodi od bilo koje tačke u objektu do spoljnog prostora ili sigurnog i bezbednog prostora u ustanovi.
Ako ustanova ima više izlaza, potrebno je tačno utvrditi koja odeljenja se usmeravaju na koji izlaz. Predviđeno bezbedno mesto može biti mesto van ustanove ili posebno mesto unutar ustanove na kome se ne mogu očekivati štetne posledice.
Ministarka prosvete je navela primer za slučaj požara, gde direktor škole mora odmah da formira tim koji mora da obavesti vatrogasce, roditelje dece koja su u opasnosti, kao i da spreči traume kod dece.
„Dakle, komunikacija tog tima sa centrima za socijalni rad, sa zdravstvenim ustanovama, sa službom unutrašnjih poslova, lokalnom zajednicom, je kontinuirana za slučaj bilo koje krizne situacije, nasilja, neadekvatnog ponašanja“, kazala je Đukić Dejanović.
Vežbe evakuacije bar jednom godišnje
Potrebno je da sve prostorije u ustanovi budu jasno označene brojevima (sa obe strane vrata) i da postoji prostorni plan ustanove sa oznakama. Ovo je vrlo važno u situacijama kao što su, na primer, požar, talačka kriza, teroristički napad, jer olakšava komunikaciju i lociranje onih koji su ugroženi, ali i snalaženje spasilačkih ekipa i policije.
– Obavezno jednom godišnje, a po potrebi i češće, sprovesti vežbe evakuacije iz ustanove ili zaključavanja prostorija, ako je potrebno zaštititi se od spoljne pretnje. Potrebno je proveriti da li svi znaju instrukcije za evakuaciju, odnosno da ne nose se torbe, knjige, da idu u koloni po dvoje sa svojim nastavnikom – stoji u pravilniku.
Takođe, kako se dodaje, „bilo bi dobro obezbediti mogućnost zaključavanja prostorija u ustanovi“.
Kada su deca/učenici u prostoriji, ključ treba da je sa unutrašnje strane kako bi nastavnik/vaspitač mogao da zaključa ukoliko bude potrebe za tim.
Dodatno, preporuka je da na jednom određenom mestu u ustanovi budu svi duplikati ključeva. Takođe je važno i da svi budu informisani gde se nalaze i kako se koriste aparati za gašenje požara i pakovanja prve pomoći.
Ministarka kaže da novi Pravilnik predviđa disciplinski postupak koji u srednjoj školi treba da traje što kraće, i za to vreme roditelj ne može ispisati dete iz jedne škole i prebaciti ga u drugu, kao što se to događalo pa se prekidao disciplinski postupak i nije bilo nikakve sankcije.
„Ovaj Pravilnik predviđa i društveno korisni rad, čitav niz humanitarnih aktivnosti. predviđa i mogućnost da dete od pet dana pa naviše može biti lišeno dolaska u školu, i kod kuće savladavati program koji se za njega pravi kao jedna od mera. Sve ove mere koje pominjem su sa idejom da roditelj, nastavnik, dete, pedagog i psiholog škole budu uključeni u problem koji eventualno dete ima kako bi popravilo svoje ponašanje i kako bi neadekvatn ponašajni postupci bili svedeni na minimum“, navela je ona.
Slavica Đukić Dejanović smatra da će to bitno uticati na zbližavanje roditelja i nastavnika u pogledu vaspitanja i negovanja sistema vrednosti učenika, kao i da je to jedan od dobrih puteva da se timski radi u slučaju da neki učenik ima nasilno ponašanje.
„Mora se organizovati tim u školi i da svaki član tima zna šta treba da radi kako bi se što pre sprečile posledice nasilnog ponašanja, ili svele na minimum. Mislim da je to način da odnos ka humanijem komuniciranju, pre svega dece jedne sa drugima, a onda i poštovanja prema starijima, se podigne na željeni nivo“, ocenila je ona.
Kako je objasnila, nastavnici će početkom školske godine morati u svoje programe aktivnosti i rada uvrste i sve ove korake koji se eventualno mogu preduzimati za slučaj da neko dete učini radnju koja nije primerena učeniku, kao i da vode evidenciju o napredovanju učenika u pogledu učenja beležeći način na koji prihvataju gradivo, što će, napominje ona, u pisanoj formi biti dobar trag da se prati psihološko funkcionisanje dece kroz učenje.
Dejanovićeva kaže da su nastavnici u novoj obavezi da češće kontaktiraju sa roditeljima, ne samo na klasičnim roditeljskim sastancima nego i individualno za slučaj da neko dete pokaže specifičnost koja iziskuje saradnju sa roditeljima.
„I roditelji dobijaju obaveze sa svoje strane da pomognu nastavniku da sve te njegove aktivnosti budu zajedničke, jer onog momenta kada je jedno dete u periodu od sedam do 18 godina, u tom životnom dobu različite poruke iz porodice i iz školske sredine koje treba da formiraju stav deteta prema životu, ako su te poruke različite one dele dušu deteta“, poručila je ona.
Dejanovićeva kaže da društveno korisn rad, koji je uveden izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovavanja i vaspitanja, u nekim školama bio redovna aktivnost i dodaje da su upravo rezultati tih škola stimulisali da se društveno korisni rad predvidi kao obavezna aktivnost za sve škole, koji će biti u sklopu plana i programa koji se donosi početkom školske godine.
„To su često humanitarne aktivnosti, obilaska institucija socijalno zdravstvenih, postupci vezani za zelenu agendu, posebne tribine posvećene senzitivnim grupama. Mogućnost za društveno korisni rad su vrlo različite od aktivnosti vezanih za uklanjanje otpada, do toga da različite umetničke vrednosti budu dostupne i senzitivnim grupama kojima nisu dostupne na jednostavan način, a škola i deca se potrude da u tome zajedno učestvuju“, navela je ministarka.
Prema njenim rečima, svrha shvatanja društveno korisnog rada ima utemeljenje u stavu nastavnika, u stavu roditelja kako bi deca samim tim prihvatiti stavove onih koji su im model za identifikaciju.
„U tim vršnjačkim komunikacijama treba uvek pronaći decu koja imaju senzibilitet za društveno korisni rad, i njih pripremiti da budu modeli za vrednovanje društveno korisnog rada kao prave vrline i vrednosti. Ne treba da bude sankcija za nekog ko to ne želi, ako je izrečena mera obaveze učešća u tom radu, onda je to obaveze za učenika“, izjavila je ona.