Novo uputstvo – manji fondovi časova

jul 25, 2016

Prosvetni radnici nezadovoljni zbog novog Uputstva koje predviđa da škole, u kojima je smanjen broj učenika, rasformiraju već postojeća i sastave nova, veća odeljenja, što će veliki broj učitelja ostaviti bez posla, dok će nastavnici izgubiti postojeći fond časova.
ucionIako su i đaci i nastavnici u srpskim školama na letnjem raspustu, situacija u prosveti se ipak ne smiruje. Naime, novim Uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama, koje je doneto 14. jula, ministar Verbić je ponovo uspeo da na sebe navuče gnev profesora i nastavnika, toliku da u saopštenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ministru poručuju „Za ime Boga, idi!“.
Šta je to toliko naljutilo prosvetare kada je utvrđen broj učenika po odeljenju identičan prošlogodišnjem, najbolje se vidi u dva pasusa, kojima se dodatno definiše način određivanja veličine odeljenja u jednom razredu.
Naime, novo Uputstvo prvo određuje da su škole dužne da u prvom i petom razredu broj odeljenja definišu prema broju učenika u njima, tako da jedno odeljenje ne može da ima više od 30 đaka. Ako u školi u razredu ima od 31 do 60 učenika formiraju se dva odeljenja, od 61 do 90 tri, i tako dalje po ovom sistemu.
Međutim, novim Uputstvom je predviđeno i da ukoliko je u već postojećim odeljenjima, izuzev novoformiranih u prvom i petom razredu, došlo do smanjenja broja učenika, škole su dužne da naprave nova odeljenja, vodeći računa o ravnomernoj raspodeli đaka. To znači da ukoliko je broj učenika u jednom razredu veći od 30, škola formira dva odeljenja u kojima ne može da bude manje od 15 učenika. Razred može da se podeli na tri odeljenja kada je broj učenika u svakom minimum 21, a na četiri i više kada u svakom ima najmanje 23 učenika.
To i ne bi bilo strašno da se Ministrarstvo prosvete godinama nije zalagalo da se broj učenika po odeljenju smanji kako bi srpsko školstvo išlo u korak sa standardima Evropske unije. Zbog toga u mnogim osnovnim školama u zemlji već postoje odeljenja drugog, trećeg i četvrtog razreda koje imaju samo po 23 ili 24 učenika. To praktično znači da će ona biti rasformirana i ponovo pravljena nova da bi se popunila kvota od 30 đaka. Da je to izvodljivo pokazuje primer da ukoliko imate pet „malih“ odeljenja od 24 učenika, sada će zbog novog Uputstva ona biti spojena u četiri.
Ovakva „racionalizacija“ ponovo pokreće pitanje tehnoloških viškova jer će mnogi učitelji i profesori ostati bez posla ili će im biti smanjen fond časova. Ako njih pridodamo grupi onih koji su viškovima proglašeni prošle godine a još uvek nisu preraspodeljeni po drugim školama, nazire se da će početak ove školske godine, kao u ostalom i svake dosad, biti buran.
Dodatni problem novo Uputstvo pravi i za nenastavno osoblje, direktore, sekretare, pedagoge i pomoćno osoblje. Kako se njihov broj u jednoj školi utvrđuje prema broju odeljenja, jasno je da će bibliotekari, pedagozi, sekretari ponovo izgubiti neki deo radnog vremena jer je škola izgubila jedno ili više odeljenja.
Kako ističu u sindikatu, novo Uputstvo ne predstavlja problem samo za nastavnika, već i za đake koji su se navikli na svoje nastavnike i drugove iz školskih klupa, a sada će morati da ih menjaju.
– Novo Uputstvo unosi haos u školski sistem, remeti rad i strukturu odeljenja. Sigurno da jeste problem i za nastavnike koji će izgubiti jedan, dva ili više časova, jer će deca biti prebačena u već postojeća odeljenja, ali mnogo veći problem je kako će to psihološki da utiče na učenike, koji su navikli na jednu sredinu, a sada će ponovo da ih tumbaju. Škola zahteva kontinuiranost i sigurnost, ali to naše Ministarstvo ne prepoznaje jer svake godine donose različita uputstva, komentariše Milan Jevtić, iz Unije SPRS-a.
Sa druge strane, komentari po društvenim mrežama su podeljeni. Postoje i oni koju podržavaju odluku ministra jer kažu da nije racionalno da neka seoska škola, koja ima svega nekoliko odeljenja, ima direktora koji je zaposlen puno radno vreme. Pojedini ističu da je konačno došlo vreme da se i nenastavno osoblje proglasi tehnološkim viškom, jer su, kažu, do sada to bili uglavnom samo učitelji i nastavnici. Zanimljivo je da oko problema racionalizacije školskog sistema ne postoji jedinstveno mišljenje ni u okviru svih sindikata prosvete.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije ističu da je jasno da je školskom sistemu potrebna racionalizacija, ali da se oni zalažu za sistem u kome će svaka škola u Srbiji moći normalno da funkcioniše. To znači da škola mora da ima sekretara koji će brinuti o zakonitosti rada, šefa računovodstva i pravno lice, koji ima određene obaveze, pedagoga ili psihologa jer živimo u društvu u kome je nasilje povećano, a ono se sprečava baš u školama.
Zato u Uniji insistiraju da racionalizacija treba da teče postepeno, odnosno da se utvrdi koliko od tih sekretara, pedagoga i drugog nenastavnog osoblja ide u penziju na kraju jedne školske godine, pa da se onda ta seoska škola pripoji nekoj gradskoj. Međutim, ističu da dok se proces racionalizacije ne završi, što je posao Ministarstva, svim školama se mora omogućiti da normalno funkcionišu jer ne može da se dozvoli da na primer deci u seoskim sredinama ne budu obezbeđeni isti uslovi kao i đacima u gradovima.
Violeta Glišić
Izvor: Kragujevačke

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


12 komentara na "Novo uputstvo – manji fondovi časova

  1. Profesor kaže:

    1. Racionalizacija škola (škole sa brojem odeljenja od 15 moraju da se pripoje većim škola) i da izgube status pravnog lica
    2. Stručno uputstvo treba da se ne menja iz godine u godinu

  2. Lj kaže:

    “Škola zahteva kontinuiranost i sigurnost, ali to naše Ministarstvo ne prepoznaje, jer svake godine donose različita uputstva”. Čudno, šefovi u sindikatu ovom recenicom kazuju da su iznenađeni?! UPravilnicima potanko stoji kako se formiraju odeljenja, a Upustvo je samo izvod iz Prvilnika koji opisuje situaciju i prilagođava cilju; odnosno moglo se i naslutiti da ce ovogodišnje Upustvo biti “strožije” od prošlogodišnjeg i da ce težiti Pravilniku.
    “U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije ističu da je jasno da je školskom sistemu potrebna racionalizacija, ali da se oni zalažu za sistem u kome će svaka škola u Srbiji moći normalno da funkcioniše. To znači da škola mora da ima sekretara koji će brinuti o zakonitosti rada, šefa računovodstva i pravno lice, koji ima određene obaveze, pedagoga ili psihologa, jer živimo u društvu u kome je nasilje povećano, a ono se sprečava baš u školama.”
    Zašto mora da ima SEKRETARA koji ne može da zastupa školu na sudu nego uzimaju advokata! Sledi, imamo nedokavlifikovane osobe za sudove koji se zovu sekretari skola. Onaj njihov ispit je PROMAŠENA INVESTICIJA, a pisanje raznih školskih akata je i onako prepisivanje.
    Mnogo jeftinije je imati službu iz koje bi sekretari odlazili pojedinih dana u male ŠKOLE. Nekada je svaka mesna kancelarija imala sekretara. SADA nije tako, bar u NIŠU, i onako, ako želiš neki poso da završiš odeš u opštinu i tamo to radiš pa i overu dokumenata.
    Upisivanje u matićne knjige, rade odeljenjske starešine.
    Nekad je Ministarstvo propisalo da minimalni broj odeljenja za da skola moze biti pravno lice je 24. To se nije poštovalo jer su trebali direktori da budu PARTIJSKI DOSTOJANSTVENICI. Pravno lice za škole sa min 24 odeljenja, pa da skola ima kompletnu SVITU od knjigovođe, sekretara, direktora, biliotekara, psihologa, pedagoga,… To znači, na 30 radnika koji NOSE DNEVNIK, u OŠ, dodajte ovoliko onih koji su BIROKRATIJA – SVITA nedodirljivih.
    Onda Ministarstvo spusti zahteve i odredi da je minimalni broj odeljenja 16 pa je to na 20 nastavnika koji nosi dnevnik celokupna SVITA. Sada generalni predlog sindikada da minimalni broj odeljenja bude 12, da bi ŠKOLA BILA PRAVNO LICE ili ti na 15 osobe koje nose dnevnik celokupna SVITA. Pitam se da li sindikalni šefovi zive u SRBIJI ili KUVAJTU ili u NORVEŠKOJ ili……?
    Da podestim UNIJA je bila, i valjda ostala, protiv INKLUZIJE, a ovakvim stavom se ZALAŽE ZA INKLUZIJU, jer pravda celokupnu PEPSI sluzbu zbog INKLUZIJE i nekog nasila.
    Ubeđen sam da ćemo mi proglasiti i zdravu decu inkluzivnom da bi smo NA SILU održali broj odeljenja. Tako se sada, zbog pozitivne diskriminacije, masovno javljaju učenici da su romske nacionalnosti da bi dobili +30 bodova. Svako ima pravo da se izjasni koje je nacionalnosti i niko nesme da posumlja u to ili da ispituje da li je to istina.
    Malo starije kolege, mogu se saetiti, da je nekada bila hajka protiv ucenika koji puse duvan u skoli.
    Sto smo vise PRETISKLI, sve vise pusaca.
    Sada retko ko o tome prica i manje pusaca duvana u skoli.
    Sto vise pricamo protiv nasilja cinimi se sve vise nasilja. Sve je kao inverzija ili ih posticemo da rade bas ono protiv cega se borimo.
    Mozda gresima ali statistika to pokazuje.
    Mi smo ZEMLJA paradoksa.
    Sigurno da sva deca moraju imati iste uslove, ali to ne zavisi od sekretara skole, nego od kvalitetnog nastavnika i materijalnog obezbeđenja škole.
    Mreža škola MORA odmah da se uradi u svim sredinama i to mora da uradi MINISTARSTVO a ne da ČEKAJU lokalne samouprave koje, kao što napomenuh, SVOJE KADROVE NAGRAĐUJU DA BUDU DIREKTORI ŠKOLA.

    1. Snežana kaže:

      Kolega, paradoksalno je i tužno da vi kao zapoleni u školi tako simplifikujete i ne prepoznajete potrebu za psihologom, pedagogom u školi. Zbog međusobnog neuvažavanja, nepoštovanja i nejedinstva smo se i našli u ovoj situaciji. Da nas šutkaju kako hoće. Zašto i ne bi kada mi pljujemo jedni druge sa toliko zlobe vodeći isključivo računa o svojoj poziciji. Kako ne razumete da se krug sužava? Kada, otpuste te “neradnike” sekretare, psihologe… mislite da će stati? Neće. Biće još gore. Pripreme ćete raditi kod kuće, pa će vam radno vreme biti 8 sati, imaćete god.odmor od tri nedelje, inkluzivnog učenika/e u odeljenju od preko 26 učenika…. I po pitanju procene radnika i neradnika ima ih i ovakvih i onakvih u redovima nastavnog i nenastavnog osoblja. Moje iskustvo je da su najgori oni što omalovažavaju rad drugih. Nažalost, nije ih mali broj. No, mnogo će vode morati da protekne….

      1. Crvenkapa kaže:

        *….Pripreme NEĆETE raditi kod kuće…
        Prosvetni radnik koji posle toliko škola i godina rada ne zna da se negacija piše odvojeno od glagola. E i vi ste mi neki kolega…

      2. Lj kaže:

        Na zalost niste dovoljno dobro razumeli. Nisam pricao o radnicima i neradnicima nego o neposrednim i posrednim izvodjacima posla.
        Ponavljam nikad nije visak neposredni izvodjaca poslova i on je neophodan, ali oni koji kontolisu te neposredne izvodjace poslova je SUVISE mnogo u obrazovanju. Zato smo i propali. Ne moze u gradjevinarstvu na 3 radnika biti poslovodja, sef gradilista, poenter,….
        Zna se NORMA koja postoji u gradjevini 10 radnika jedan DESETAR koji radi sa njim i na 2-3 desetine BRIGADIR koji je najbolji radnik i on neposredno izvodi posao, a na 2-3 brigade POSLOVODJA koji nadgleda posao i isti organizuje, a na celom grdilistu JEDAN SEF GRADILISTA koji odgovara, nadgleda poso i kontrolise sve poslove i cita planove i …. Samo takva organizacija je OSUDJENA NA USPEH!!!!!
        Sve ostalo u siromastvu je veoma diskutabilno.

  3. radica kaže:

    Neka mecka malo zaigra i pred vratima direktora, sekretara i ostalog nenastavnog osoblja.

    1. Snežana kaže:

      Tu smo, gde smo, i rade nam to što rade, a radiće još gore, baš zbog ovako primitivnih, malicioznih razmišljanja kao što je Vaše. Ne vidite dalje od sopstvenog nosa i arogancije. Ne možete da predvidite ni prvi sl.korak ministarstva, a teško vam/nam je. I pritiskaju nas sve bezumnije. I umesto da se međusobno ujedinimo nikad slozniji i rešeniji, vi likujete zato što će “mečka zaigrati i pred vratima” sekretara, psihologa, pedagoga, bibliotekara…Koga vi to podučavate? Koje ste to škole završili i knjige na tom putu čitali? Kakav ste kolega?

  4. Vida kaže:

    Mora li se seoska škola ukidati samo zato što nema direktora. Zar je direktor vlasnik škole. Treba pola Srbije i više ostaviti bez škola, zato što nema dovoljno odeljenja koja bi mogla da pokriju odeljensko mesto. Pedagog, psiholog, sekretar i sve druge strukture koji imaju manje kontakata sa decom od nastavnog osoblja, može raditi svoj posao i iz neke veće škole, pa nekada je tako i bilo, deca su mirno završavala svoje obaveze i nastavnici radili svoj posao. U čemu je problem, u tome što ćemo ga zamisliti pa nesposobni nastavnici neće moći da spreče…Da li smo svesni šta znači za jednu seosku sredinu ako ostane bez škole, dece, graje, smeha i radosti. Deca koja odu jednom u grad, više se neće vraćati njivama i livadama, to dobro znamo iz ličnog iskustva. Ali lični interes ne treba da bude i opšti. Direktor može biti i jedan u nekoliko organizovanih ustanova, to je potvrđeno i normalno. Svaka ustanova će imati odgovorno lice koje će biti u nastavi i raditi sve što je potrebno kako bi se nastava odvijala normalno. Možda sam pogrešno razumela, ali ako treba ukinuti škole ispod 15 odeljenja, najbolje svi šatore pa na Terazijama da organizujemo nastavu po parkovima, tako ćemo biti najbiliže onim najvećim školama, gužvaćemo se, divićemo se gradskoj vrevi i bićemo veliki, jer smo kraj velikih. Bože sačuvaj, ostaviće tolike ljude bez posla i zatvoriti tolike škole, pa koje selo ima školu koja ima više od 15 odeljenja u Srbiji?

    1. Profesor kaže:

      Škola sa manje od 15 odeljenja ne gasi, nego gubi status pravnog lica (pripaja se kao izdvojeno odeljenje).

    2. LJ kaže:

      POGRESNO STE RAZUMELI!!! Ne ukidaju se odeljenja nego skola ko pravno lice. Ta odeljenmja ce biti samo pripojena nekoj drugoj skoli i tako ostaje. NPR U selu AA postoji skola sa 8 razreda i zove se XX. Skola ko pravno lice gasi se i pripaja se skoli YY, a u selu AA ostaju ta 8 odeljenja u 8 razreda.
      Neko hoce da male gradske skole PROSVERCUJE pored seoskih skola.

      1. Onaj sa dnevnikom kaže:

        LJ je u stvari Verbićev potparol. Sve je najbolje razumeo, a ipak ne vidi od šume drvo. Analogija funkcionisanja građare i škole je rekla sve.

        1. Lj kaže:

          Lj nikada nije bio niti ce biti Verbicev podparol.
          Lj govori samo istinu, a to je da nismo postovali zakonske i podzakonske akte, i sto je najgore nismo TADA imali primedbe na te akte nego smo cutali i sve to gurali pod tepih. I to sto smo gurali pod tepih niz godina podize tepih pa (ne)znamo sta nas je snaslo sve je valovito i nestabilno.
          Posto je ovo borba za prava prosvetnih radnika, onda koristimo i aksiome u borbi, a jedna je: GLEDAJ NEPRIJATELJA KAO PLANINU U DALJINI.
          Zasto? Zato jer kada u neprijatelju gledamo oci ili ruku ili nogu ne vidimo celog neprijatelja i moze da nas iznenadi. Pogled KAO PLANINA U DALJINI vidi CELOG neprijatelja i nema sanse da nas iznenadi. To je odgovor oko SUME i pojedinacnog stabla.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama