Prosvetni radnici nezadovoljni zbog novog Uputstva koje predviđa da škole, u kojima je smanjen broj učenika, rasformiraju već postojeća i sastave nova, veća odeljenja, što će veliki broj učitelja ostaviti bez posla, dok će nastavnici izgubiti postojeći fond časova.
Iako su i đaci i nastavnici u srpskim školama na letnjem raspustu, situacija u prosveti se ipak ne smiruje. Naime, novim Uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama, koje je doneto 14. jula, ministar Verbić je ponovo uspeo da na sebe navuče gnev profesora i nastavnika, toliku da u saopštenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ministru poručuju „Za ime Boga, idi!“.
Šta je to toliko naljutilo prosvetare kada je utvrđen broj učenika po odeljenju identičan prošlogodišnjem, najbolje se vidi u dva pasusa, kojima se dodatno definiše način određivanja veličine odeljenja u jednom razredu.
Naime, novo Uputstvo prvo određuje da su škole dužne da u prvom i petom razredu broj odeljenja definišu prema broju učenika u njima, tako da jedno odeljenje ne može da ima više od 30 đaka. Ako u školi u razredu ima od 31 do 60 učenika formiraju se dva odeljenja, od 61 do 90 tri, i tako dalje po ovom sistemu.
Međutim, novim Uputstvom je predviđeno i da ukoliko je u već postojećim odeljenjima, izuzev novoformiranih u prvom i petom razredu, došlo do smanjenja broja učenika, škole su dužne da naprave nova odeljenja, vodeći računa o ravnomernoj raspodeli đaka. To znači da ukoliko je broj učenika u jednom razredu veći od 30, škola formira dva odeljenja u kojima ne može da bude manje od 15 učenika. Razred može da se podeli na tri odeljenja kada je broj učenika u svakom minimum 21, a na četiri i više kada u svakom ima najmanje 23 učenika.
To i ne bi bilo strašno da se Ministrarstvo prosvete godinama nije zalagalo da se broj učenika po odeljenju smanji kako bi srpsko školstvo išlo u korak sa standardima Evropske unije. Zbog toga u mnogim osnovnim školama u zemlji već postoje odeljenja drugog, trećeg i četvrtog razreda koje imaju samo po 23 ili 24 učenika. To praktično znači da će ona biti rasformirana i ponovo pravljena nova da bi se popunila kvota od 30 đaka. Da je to izvodljivo pokazuje primer da ukoliko imate pet „malih“ odeljenja od 24 učenika, sada će zbog novog Uputstva ona biti spojena u četiri.
Ovakva „racionalizacija“ ponovo pokreće pitanje tehnoloških viškova jer će mnogi učitelji i profesori ostati bez posla ili će im biti smanjen fond časova. Ako njih pridodamo grupi onih koji su viškovima proglašeni prošle godine a još uvek nisu preraspodeljeni po drugim školama, nazire se da će početak ove školske godine, kao u ostalom i svake dosad, biti buran.
Dodatni problem novo Uputstvo pravi i za nenastavno osoblje, direktore, sekretare, pedagoge i pomoćno osoblje. Kako se njihov broj u jednoj školi utvrđuje prema broju odeljenja, jasno je da će bibliotekari, pedagozi, sekretari ponovo izgubiti neki deo radnog vremena jer je škola izgubila jedno ili više odeljenja.
Kako ističu u sindikatu, novo Uputstvo ne predstavlja problem samo za nastavnika, već i za đake koji su se navikli na svoje nastavnike i drugove iz školskih klupa, a sada će morati da ih menjaju.
– Novo Uputstvo unosi haos u školski sistem, remeti rad i strukturu odeljenja. Sigurno da jeste problem i za nastavnike koji će izgubiti jedan, dva ili više časova, jer će deca biti prebačena u već postojeća odeljenja, ali mnogo veći problem je kako će to psihološki da utiče na učenike, koji su navikli na jednu sredinu, a sada će ponovo da ih tumbaju. Škola zahteva kontinuiranost i sigurnost, ali to naše Ministarstvo ne prepoznaje jer svake godine donose različita uputstva, komentariše Milan Jevtić, iz Unije SPRS-a.
Sa druge strane, komentari po društvenim mrežama su podeljeni. Postoje i oni koju podržavaju odluku ministra jer kažu da nije racionalno da neka seoska škola, koja ima svega nekoliko odeljenja, ima direktora koji je zaposlen puno radno vreme. Pojedini ističu da je konačno došlo vreme da se i nenastavno osoblje proglasi tehnološkim viškom, jer su, kažu, do sada to bili uglavnom samo učitelji i nastavnici. Zanimljivo je da oko problema racionalizacije školskog sistema ne postoji jedinstveno mišljenje ni u okviru svih sindikata prosvete.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije ističu da je jasno da je školskom sistemu potrebna racionalizacija, ali da se oni zalažu za sistem u kome će svaka škola u Srbiji moći normalno da funkcioniše. To znači da škola mora da ima sekretara koji će brinuti o zakonitosti rada, šefa računovodstva i pravno lice, koji ima određene obaveze, pedagoga ili psihologa jer živimo u društvu u kome je nasilje povećano, a ono se sprečava baš u školama.
Zato u Uniji insistiraju da racionalizacija treba da teče postepeno, odnosno da se utvrdi koliko od tih sekretara, pedagoga i drugog nenastavnog osoblja ide u penziju na kraju jedne školske godine, pa da se onda ta seoska škola pripoji nekoj gradskoj. Međutim, ističu da dok se proces racionalizacije ne završi, što je posao Ministarstva, svim školama se mora omogućiti da normalno funkcionišu jer ne može da se dozvoli da na primer deci u seoskim sredinama ne budu obezbeđeni isti uslovi kao i đacima u gradovima.
Violeta Glišić
Izvor: Kragujevačke