Звоно за почетак нове школске године у Србији, у јеку епидемије корона вируса, огласило се уз најаву детаљних мера за повратак дела ученика у школске клупе.
Остале државе региона још увек су без јасних упутстава како ће се настава спроводити иако је до првих школских часова остало мање од месец дана.
Европске земље будно прате искуство Немачке где је настава већ почела у једној провинцији док већина просветних власти преузима од скандинавских земаља модел „балончића“ – поделе на групе до 12 ученика.
Да ли је Србија најспремнија јер је међу првима изашла са обимним планом или су друге Владе заправо опрезније и детаљније промишљају о мерама, моћи ће да се утврђује тек када видимо прве резултате наставе.
Нова школска година у Србији ће почети уз нове мере – за ученике од првог до четвртог разреда настава ће бити у учионицама, часови скраћени а одељења смањена на 15 ученика. Старији основци и средњошколци комбиноваће одлазак у клупе са онлајн наставом. Биће подељени у групе до 15 ученика, док је једна група у школи, друга ће наставу пратити путем канала националне телевизије.
За наставу у школи, у обавезан школски прибор сви ученици и њихови родитељи ће од ове године морати да уврсте – епидемиолошке маске. Препорука Кризног штаба је да ђаци носе маске током одржавања наставе што ће најмлађима, забринута је јавност, бити јако тешко објаснити. Око овог правила се и даље води велика полемика док су лекари нагласили да ће бити дозвољено скидање маске док се седи у клупи, уз обавезу одржавања физичке дистанце.
У окружењу само у Хрватској известан повратак у учионице
Јавност у Хрватској још увек са нестрпљењем очекује објашњење надлежних о томе како ће изгледати настава, а ситуацију успорава и чињеница да је тамошња Влада формирана тек крајем јула те нове просветне власти још увек каскају са организацијом рада. За сада је извесно да ће школска година у Хрватској почети 7. септембра и највероватније ће се ђаци вратити у учионице, како преносе медији. Непознаница је како ће која школа спроводити мере за заштиту од вируса.
Из Црне Горе стижу поруке да ће школе бити отворене тек када епидемија буде под контролом. Последња информација црногорског Министарства просвете је да се још не зна да ли ће се од сепрембра ђаци вратити у школске клупе, уз наводе да се обављају припреме за редовну наставу, али и за „план Б“, односно онлајн наставу.
У Босни и Херцеговини одражане су радионице и састанци међународних организација са локалним властима како би се утврдили најбољи модели за наставу а надлежни траже и додатне ресурсе у виду ИТ опреме и едукације за наставнике како би се део наставе водио онлајн. Светски стручњаци указали су на моделе из Данске и Кореје који би били адекватни за примену и у федерацији.
Власти Северне Македоније истакле су да је отварање школа велики ризик по здравље, али не и како ће наставу спровести. Тамошњи министар здравља Венко Филипче недавно је изјавио да Комисија за заразне болести верује да постоји огроман ризик по здравље ученика, родитеља и особља уколико се у С. Македонији школе отворе у септембру.
Филипче је рекао за Сител ТВ да има много примера широм света да су се школе затвориле убрзо након отварања због пораста броја инфекција, пренела је македонска агенција МИА.
Модел балончића из Данске, све очи уперене у Немачку
Од земаља Европске Уније, Немачка је међу првима спровела повратак ђака у школе у једној од покрајина. У Немачкој је и иначе правило да се не распуштају све школе у исто време, тако да је ове године настава почела прво у покрајини Мекленбург-Предња Померанија, која је имала и најмањи број заражених корона вирусом – тек неколико активних. Настава се тамо реализује у потпуности у учионицама али уз забрану физичког контакта – поздрављања руком, додиривања лица или предмета у школи као што су гелендери, а дезинфекција ће се вршити чешће него што је уобичајено. Ученици ће бити одвојени у веће групе разреда који не би требало да се „мешају“ односно сусрећу тако што ће бити подељени у смене. Ова покрајина најавила је да има спремне моделе и онлајн наставе али да се надају да ће то бити изузетак, а не правило.
Друге покрајине у Немачкој као и већина европских земаља будно посматрају како ће се показати овај модел, али и припремају сопствене моделе, прилагођене броју заражених у односу на популацију као и техничким капацитетима школа.
Модел „балончића“ који ће бити примењен у Данској сматра се једним од најбољих за ову ситуацију а препоручен је властима БиХ и сличан је ономе што су усвојиле српске власти. Идеја овог приступа јесте формирање „заштитних балончића“ односно мањих група од по 12 ученика које ће бити потпуно одвојене од других и током наставе, на игралиштима, током ручака и осталих активности. На тај начин би се спречило неконтролисано ширење вируса међу целом школском популацијом а уколико дође до заразе школе ће моћи да изолују само одређену групу док остали могу да наставе са радом.
Сличан модел примењиван је и у другим скандинавским земљама током пролећног делимичног враћања ђака на наставу. Том приликом лекари из Данске и Норвешке истицали су да није долазило до стварања већих жаришта у школама.
Стручњаци у Сједињеним Америчким Државама такође ово разматрају као оптималан модел за предстојећу школску годину.
Још једна од мера која је најављена за Србију јесте и смењивање група ученика у школи – док једни одлазе у учионице, други прате наставу од куће. Ово је модел из Јапана који ће преузети и поједине немачке школе. Остаје да се види колико ће бити успешан а највеће критике родитеља за сад су да ће се деца тешко прилагодити оваквој врсти промене смена.
Искуства из света из априла и маја ове године показују да отварање школа уз релаксиране мере чак и у земљама познатим по уређености и педантности, као што је Немачка, може врло брзо покренути стварање нових жаришта ковида 19. То пак значи да се може догодити да школе буду затворене врло брзо након што се отворе.
Док велике међународне организације попут Светске здравствене организације (СЗО) и УНИЦЕФ-а поручују да повратак деце у клупе треба да буде највећи приоритет светских влада како би се избегла „генерацијска катастрофа“, националне државе наилазе на бројне препреке и недоумице како да ово спроведу у дело.
Правила се разликују од земље до земље, а ситуација се додатно компликује на локалном нивоу када је потребно прилагодити правила веома различитим капацитетима сваке образовне установе.
Осим мера дистанце и ношења маске, отказивање окупљања и заједничких оброка би такође помогло, наводе амерички Центри за конотролу и превенцију заразних болести, пренео је Глас Америке.
Они пишу и да су неке скандиванске земље са мање случајева него у САД, отвориле су школе са неким изменама и нису имале жаришта повезана са школама. У Израелу међутим, школе су се отвориле када је било мање случајева заразе, али су морале да се затворе неколико недеља касније због раста броја заражених и међу ђацима и професорима.
Приватне школе у Србији још увек се не оглашавају о мерама
Недовољно пажње у домаћој јавности посветило се питању како ће приватне основне и средње школе спроводити наставу наредне школске године и која правила за њих (не)важе.
Они такође морају да прате све препоруке које је Министарство просвете донело и за државне школе, а још увек је непознаница како ће неки од већих приватних система спровести ово у дело.
Један од приватних образовних система је и „Владислав Петковић Дис“ које у свом саставу имају основну школу и гимназију. Директорка и оснивач ове школе Лидија Ручнов објаснила је за Демостат како ће изгледати настава у овој установи.
– Наше школе, и основна, као и гимназија, од оснивања имају 10 ученика максимум у разреду, тако да у овој ситуацији, ми испуњавамо епидемиолошке препоруке и мере које је наложило Министарство просвете, а које смо у обавези да поштујемо. Из нашег искуства, а ми смо једна од најстаријих приватних школа у Србији, овај мали број ученика у разреду, омогућава већу безбедност ученика, што родитељи цене, нарочито у овом епидемиолошком тренутку. Наша школа ће радити, строго поштујући све мере, истакла је Ручнов.
Током ванредног стања ова школа је имала искуство и са радом онлајн, објаснила је директорка истичући да је коришћена Зоом платформа а да су ученици имали чак и ваннаставне активности како би се одржала интеракција са наставницима што сматрају јако важним делом учења.
Лидија Ручнов каже да се сада почетку школске године једнако радују и ђаци, наставници као и родитељи а да управа школе наставља да прати искуства и других држава у организацији наставе.
– Пратили смо како друге државе организују наставу, успешне су оне где је мањи број ђака у разреду, где је одговорност родитеља и школе, као и њихова комуникација, на високом нивоу, навела је она.
Од неколило других приватних школа у Београду Демостат је покушао да добије информације о томе како ће изгледати њихове учионице 1. септембра и да ли имају нека посебна решења с обзиром да иначе имају веће групе у разреду. Одговоре за сада нисмо добили.
Александра Поповић
Извор: Демостат