Дојење је златни стандард прехране одојчета, а мајчино млеко прилагођено је детету које мајка доји, каже нутрициониста Тена Нисетео. Ево које су све позитивне стране дојења…
Дојење је златни стандард прехране одојчета, а мајчино млеко прилагођено је детету које мајка доји, каже нутрициониста Тена Нисетео и додаје да дојење има неспоран и доказан позитиван утицај на одојче, али и на мајку која доји.
“Последњих година у порасту је истицање важности дојења, а статистички подаци говоре да су мајке све преданије искључиво дојењу у овом важном животном раздобљу”, рекла је она Тањугу.
Према њеним речима, мајчино млеко је једина “жива храна” па се мења с обзиром на потребе одојчета, а занимљиво је да се промене у састојцима догађају чак и за време самог дојења.
“Познато је да током лактацијског раздобља мајчино млеко мења своја својства па тако из облика густе жућкасте течности високе енергетске вредности и нутритивног састава, колострума (првог млека), кроз прелазну фазу поприма свој зрели облик”, истиче Нисетео.
Она подсећа да је састав мајчиног млека јединствен и да осим нутријената важних за нормалан раст и развој детета, садржи и низ биолошки активних састојака попут ензима, хормона, фактора раста, антитела, имуних ћелија, али и живих микроорганизама који се сматрају првим пробиотицима, па зато дојење има неоспорно позитиван учинак на раст, развој и здравље детета.
Нисетео указује да се енергетске и нутритивне потребе одојчета брзо мењају током његове прве године живота због чега долази до промене садржаја готово сваког састојка мајчиног млека.
Такође, она истиче да протеини у мајчином млеку немају само улогу храњивих састојака, већ су они много више па чине највећи број биолошки активних супстанци које делују на развој свих органских система, а посебно развој имунолошког, можданог и хормоналног система.
“Мајчино млеко садржи све аминокиселине и посебно “скројене” протеине тачно према потребама одојчета да би се осигурао најбољи градивни материјал за раст и развој детета”, каже Нисетео и додаје да, осим што изграђују готово сва ткива човековог организма, протеини из мајчиног млека учествују у пробави и искоришћавању осталих храњивих састојака присутних у мајчином млеку, одбрани организма од инфекција и регулацији рада имуног система, чиме се смањује могућност развоја алергија.
Новија научна истраживања, међу којима се истиче истраживање Нестле Нутритион Института, потврђују да протеини из мајчиног млека имају значајну улогу у развоју дететовог мозга, али и у превенцији гојазности и с њом везаних болести, попут кардиоваскуларних обољења и дијабетеса и зато протеини у мајчином млеку представљају једну од водећих тема научног педијатријског круга.
“Зато овај савршен састав и јединственост мајчиног млека је немогуће заменити крављим млеком, јер оно не може да надокнади потребе одојчета, шта више његова употреба као основног млека у време дојења може имати теже последице на здравље детета”, објашњава Нисетео.
Зато Светска здравствена организација и Европско друштво за дечју гастроентерологију, хепатологију и прехрану (ЕСПГХАН) саветују давање крављег млека детету тек после напуњене прве године живота.
Извор: Мојпедијатар