О пријему у радни однос одлучиваће комисија, а не директор

Од 1. јануара запослени у јавној управи улазе у систем платних разреда, али вредновање радних места трајаће током целе наредне године

Радна места за око пола милиона запослених у јавној управи, на које се односи кровни закон о систему плата у том сектору, од 1. јануара биће разврстана у платне разреде, али то још увек неће никоме смањити нити увећати зараду.
Наредна година, наиме, предвиђена је за усаглашавање тог и закона о запосленима у јавним службама, о чијем нацрту је управо завршена јавна расправа а предвиђено је да такође ступи на снагу првог дана 2018.
То значи да ће око 2.000 тренутно постојећих послова, сврстаних у више хиљада радних места, бити сведено на 870, а све институције биће дужне да усагласе своју систематизацију са тим каталогом. При том, нови закон предвиђа обавезу да директор тај акт усагласи са синдикатима. Потом иде вредновање радних места, што значи да у каснијој фази неће бити иста плата медицинске сестре која ради на шалтеру и оне која има смене у ургентном центру.
– Ови закони су део комплетне реформе система плата и радних односа у јавној управи. Они уводе ред у систем који је био неуправљив, нетранспарентан и неправедан и који је оставио негативне последице на квалитет услуга које пружамо грађанима, али и на саму мотивацију запослених да пружају те услуге – каже за Данас Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе и најављује правичну расподелу новца, већу заштиту запослених и награђивање квалитетних и посвећених кадрова.
Он каже да су се током јавне расправе чуле и похвале на рачун уређења система, које се повезују и са другим системским решењима, попут реформе инспекцијског надзора или управног поступања.
– То је добро, јер сви желимо да имамо ефикаснију и професионалнију управу. Но, такође, чули смо и о проблемима малих плата и ту морам да подвучем да ови закони неће ником умањити тренутне плате нити могу донети неком тренутно повећање плата. Ови закони могу да ураде јако важну ствар да би до тих повећања дошло – можемо да дефинишемо ко колико за који посао прима плату и колико треба да се вреднује њихов рад. А колика повећања ће бити – о томе морамо да видимо у складу са уштедама које остварујемо у буџету и то свакако морамо питати и надлежно министарство финансија, јер Влада озбиљно разматра све могућности да до тих повећања и дође – објашњава Ружић и указује да је до сада могло да се догоди да неко мање ради а има исту плату као колега, што би новим законом требало да се исправи.
Иначе, новим законом о запосленима у јавним службама предвиђен је обавезни конкурсни поступак за заснивање радног односа, мада ће они који већ раде у јавном сектору и без тога моћи да се премештају од једне до друге јавне службе. О најбољим кандидатима на конкурсу одлучиваће комисије, чиме се укида дискреционо право директора по том питању. Такође, вредновање рада је једна од значајнијих новина на којој ће се радити наредне године како би од 2019. ушло у примену, при чему ће се о стандардима за појединачна радна места изјашњавати и синдикати. Уводе се, такође и нови основи за увећања плате, па ће на то моћи да рачунају запослени који због природе посла морају да “покривају” и радно место колеге који је, на пример, на боловању, или за рад недељом у здравству, што је до сада била (обично неиспуњавана) обавеза по колективном уговору али не и према закону.
У Министарству државне управе кажу да је током јавне расправе изнет један број примедби које су последица непрецизног тумачења одредби из нацрта, али обећавају да ће у коначном тексту те формулације бити прецизније.
Нови распон зарада
Међу новинама које су предвиђене новим сетом закона, налази се и обавеза евидентирања доласка и одласка са посла, даје се могућност преласка запосленог у другу јавну институцију, али само на место исте квалификације, а у новим коефицијентима на основу којих се одређује зарада, кретаће се од 1,1 до 8,35 док је до сада распон између најниже и највише плате износила 1:5.
Пише: М. Н. Стевановић
Извор: Данас