Када смо својевремено објавили одломак из књиге „Зовем се мама”, Јелице Грегановић, то је постао један од најчитанијих чланака на нашем сајту. Сигурно се сећате текста: Пет година нисам кафу попила. Таман дигнем шољицу и – саспем је за врат! Читава књига је у том стилу, са духовитим освртом на изазове родитељства од којих ниједна мама не може (а и не жели) да побегне. „Зовем се мама” је феноменалан поклон за сваку маму, ма колика да су јој деца.
Зато сада доносимо још један одломак који нас је мало насмејао, помало наљутио. Шта ви мислите?
О сисама и сисању
Незгодан наслов, јелда? Некако није пристојно, није ред да се у писаној речи, а камоли у налову сисе помињу. Јесте да жене имају сисе, али се то финије каже „груди“. Али ту има пар проблема. Бар.
Као прво, на несрећу речи „груди“ дотичне се срећу искључиво у граматичком облику званом плуралиа тантум. За све који су латински троскоком у гимназији прескакали, то ће рећи да се груди појављују само у множини. Нема једнине, не може да се извади груд и да се да детету да груда. Бебе сисају, то је за њих од кључног значаја. Наравно да сви подржавају сисање, такође сматрају и да је то најбољи начин да бебе почну свој живот, здраво је да здравије бити не може, само те сисе срећу кваре. Нарочито мушкарцима. Јесте да и мушкарци имају сисе, само су мањи, припљесканији модел. Зато мушке сисе нису спорне као женске које имају испуњенији и истуренији облик. Тога ради, мушкарци своје сисе не морају да сакривају, јер оне нису срамота, а жене своје већ вековима камуфлирају у слојеве текстилних производа. Да не би нарушиле суптилну тананост мушке визуелне сензибилности, нарочито оне верски оријентисане. Нема тог рата, крви до колена и масовних помора који би код мушкарца изазвали такво осећење љутитог стида, какво женске сисе изазивају.
Ствари не стоје много боље ни када се ради о наводно напредном делу људске цивилизације – сисе су спорне кад је реч о сисању које је незгодно у оној мери у којој оне ником не сметају кад се не ради о храњењу беба. Јер сисе су, у новија времена, свуда око нас, на плакатима, у телевизијским рекламама, у новинама, на корицама књига… Велике, мале, голе, полуголе, у наслућивању, и отворено истурене. Тада нису проблем, чак напротив. Маркетиншка искуства показују да се и тракторске гуме боље продају ако севне нека сиса у реклами за исте, што је врло позитивно утицало на промет, и ако се ради о средству за тамањење мољаца. Сисе у брусхалтерима, или још боље без њих, сисе на уметничким делима, у филмовима, сисе у позоришним представама, сисе су радост и чежња многих, сисе на упаљачима, на свескама за школу, на корицама књига, кецељама, фасциклама, кесама… Једино не ваља кад служе својој сврси, кад их треба видети док бебе сисају. Е, то некако није за јавност.
Томе ваља додати и свођење модних трендова на минималну потрошњу материјала. Бар кад се ради о женској гардероби. Тако зимски, а нарочито летњи одевни предмети за жене постају све штедљивијег карактера, ускоро ће крпице у које се женско биће облачи моћи на длан једне руке да стану. Складно томе су и сисе све више на извол’те. Што није довољно. Габаритно гледано. Због чега су многе жене одговориле на потражњу на тржишту и бациле се у силиконску доградњу себе самих. Ако сисе немају бар по три-четири киле комад, то није ни вредно откривања. Наравно да ни те пластичне сисе нису проблем приликом показивања, уосталом нису их њихове власнице правиле и у њих инвестирале толика финансијска средства зато да их нико не види, што су видљивије, то је пројекат пластифицирања исплативији.
Дакле, проблем су само сисе које се виде када се помоћу њих хране бебе. Јасно је да за све људске јединке које су прерасле сисање јавна једења нису ни упитна, ни проблематична. Може да се једе све и свуда. Добро, мало је теже јести супу ходајући тротоаром, али све остало је најнормалнији призор на улици, једе се све од сладоледа, преко пљескавица, бурека, пецива, грицкалица, слаткиша, воћа… Може и прехрамбеним алатима, а може и рукама, све може, само је сисање брука.
Било би добро кад би се и беба и сиса покриле нечим или још боље отишле у другу просторију, да не ометају оне који су осетљиви на сисе, јер сигурно нису ни једења у јавности, зато што би у супротном сви у кафанама морали да седе глава покривених крпама, или да ходају улицама и једу покривени марамама или би просто морали да се свуда где људи једу, а једу свуда где им падне на памет, изолују у неко сопче. Док не обаве ту срамотну радњу прехрањивања. Ван досега погледа осетљивих далај-лама којима то нарушава унутрашњи мир. Још боље би било да се позатварају све кафане, ресторани, пекаре, све што је угоститељске превенције и све где људи јавно једу. Јер ако бебе не смеју јавно да се хране, зашто би то смели они који су од њих старији? Зашто бебе морају да се крију кад једу, а одрасли не морају? И зашто није срамота када бебе једу храну из флашице, али је срамота кад сисају?
Јер ако је сисање срамота, онда ћемо и име врсте којој припадамо морати да мењамо, или бар да га се стидимо. Људи су, да извините, сисари. Не помажу ни имена „груди“ и „дојке“. Нисмо ни грудари, ни дојкари, сисари смо, ма колико некима сисе и сисање сметали. Просто, такве нас је направила Мајка Природа, свидело се то некима или не и без обзира на тушта и тма њих, по свим континентима расутих, који имају озбиљан проблем са сисама у функцији процесом сисања.
Зато горњи наслов има да остане где јесте и такав какав је. Ма колико кога било срамота људскости. Свако друштво треба да буде срећно што има мајке и бебе, и што су те мајке спремне и способне да доје своју децу. Да мали људи једу онако како је Мајка Природа за њих смислила и оно што им је спремила. Срамота је од дојења правити срамоту. Није срамота дојити дете у јавности, али јесте срамота ружно и презриво гледати мајку како како храни своје дете. Зато од срца подржавам сваку борбу за то да човек остане човек достојан свог имена. Да научи да се стиди онога што је заиста срамота и да коначно прескочи све оне хипокризијске степенице које га деле од тога да цени свој и туђ живот, своје и туђе тело.
Зато сви ви који имате проблем са сисама, оставите мајке и децу на миру, ваши проблеми нису њихови проблеми. Мајке и бебе раде оно што треба, тачно онако као што треба. Онако као што свим сисарима приличи.