Kada smo svojevremeno objavili odlomak iz knjige „Zovem se mama”, Jelice Greganović, to je postao jedan od najčitanijih članaka na našem sajtu. Sigurno se sećate teksta: Pet godina nisam kafu popila. Taman dignem šoljicu i – saspem je za vrat! Čitava knjiga je u tom stilu, sa duhovitim osvrtom na izazove roditeljstva od kojih nijedna mama ne može (a i ne želi) da pobegne. „Zovem se mama” je fenomenalan poklon za svaku mamu, ma kolika da su joj deca.
Zato sada donosimo još jedan odlomak koji nas je malo nasmejao, pomalo naljutio. Šta vi mislite?
O sisama i sisanju
Nezgodan naslov, jelda? Nekako nije pristojno, nije red da se u pisanoj reči, a kamoli u nalovu sise pominju. Jeste da žene imaju sise, ali se to finije kaže „grudi“. Ali tu ima par problema. Bar.
Kao prvo, na nesreću reči „grudi“ dotične se sreću isključivo u gramatičkom obliku zvanom pluralia tantum. Za sve koji su latinski troskokom u gimnaziji preskakali, to će reći da se grudi pojavljuju samo u množini. Nema jednine, ne može da se izvadi grud i da se da detetu da gruda. Bebe sisaju, to je za njih od ključnog značaja. Naravno da svi podržavaju sisanje, takođe smatraju i da je to najbolji način da bebe počnu svoj život, zdravo je da zdravije biti ne može, samo te sise sreću kvare. Naročito muškarcima. Jeste da i muškarci imaju sise, samo su manji, pripljeskaniji model. Zato muške sise nisu sporne kao ženske koje imaju ispunjeniji i istureniji oblik. Toga radi, muškarci svoje sise ne moraju da sakrivaju, jer one nisu sramota, a žene svoje već vekovima kamufliraju u slojeve tekstilnih proizvoda. Da ne bi narušile suptilnu tananost muške vizuelne senzibilnosti, naročito one verski orijentisane. Nema tog rata, krvi do kolena i masovnih pomora koji bi kod muškarca izazvali takvo osećenje ljutitog stida, kakvo ženske sise izazivaju.
Stvari ne stoje mnogo bolje ni kada se radi o navodno naprednom delu ljudske civilizacije – sise su sporne kad je reč o sisanju koje je nezgodno u onoj meri u kojoj one nikom ne smetaju kad se ne radi o hranjenju beba. Jer sise su, u novija vremena, svuda oko nas, na plakatima, u televizijskim reklamama, u novinama, na koricama knjiga… Velike, male, gole, polugole, u naslućivanju, i otvoreno isturene. Tada nisu problem, čak naprotiv. Marketinška iskustva pokazuju da se i traktorske gume bolje prodaju ako sevne neka sisa u reklami za iste, što je vrlo pozitivno uticalo na promet, i ako se radi o sredstvu za tamanjenje moljaca. Sise u brushalterima, ili još bolje bez njih, sise na umetničkim delima, u filmovima, sise u pozorišnim predstavama, sise su radost i čežnja mnogih, sise na upaljačima, na sveskama za školu, na koricama knjiga, keceljama, fasciklama, kesama… Jedino ne valja kad služe svojoj svrsi, kad ih treba videti dok bebe sisaju. E, to nekako nije za javnost.
Tome valja dodati i svođenje modnih trendova na minimalnu potrošnju materijala. Bar kad se radi o ženskoj garderobi. Tako zimski, a naročito letnji odevni predmeti za žene postaju sve štedljivijeg karaktera, uskoro će krpice u koje se žensko biće oblači moći na dlan jedne ruke da stanu. Skladno tome su i sise sve više na izvol’te. Što nije dovoljno. Gabaritno gledano. Zbog čega su mnoge žene odgovorile na potražnju na tržištu i bacile se u silikonsku dogradnju sebe samih. Ako sise nemaju bar po tri-četiri kile komad, to nije ni vredno otkrivanja. Naravno da ni te plastične sise nisu problem prilikom pokazivanja, uostalom nisu ih njihove vlasnice pravile i u njih investirale tolika finansijska sredstva zato da ih niko ne vidi, što su vidljivije, to je projekat plastificiranja isplativiji.
Dakle, problem su samo sise koje se vide kada se pomoću njih hrane bebe. Jasno je da za sve ljudske jedinke koje su prerasle sisanje javna jedenja nisu ni upitna, ni problematična. Može da se jede sve i svuda. Dobro, malo je teže jesti supu hodajući trotoarom, ali sve ostalo je najnormalniji prizor na ulici, jede se sve od sladoleda, preko pljeskavica, bureka, peciva, grickalica, slatkiša, voća… Može i prehrambenim alatima, a može i rukama, sve može, samo je sisanje bruka.
Bilo bi dobro kad bi se i beba i sisa pokrile nečim ili još bolje otišle u drugu prostoriju, da ne ometaju one koji su osetljivi na sise, jer sigurno nisu ni jedenja u javnosti, zato što bi u suprotnom svi u kafanama morali da sede glava pokrivenih krpama, ili da hodaju ulicama i jedu pokriveni maramama ili bi prosto morali da se svuda gde ljudi jedu, a jedu svuda gde im padne na pamet, izoluju u neko sopče. Dok ne obave tu sramotnu radnju prehranjivanja. Van dosega pogleda osetljivih dalaj-lama kojima to narušava unutrašnji mir. Još bolje bi bilo da se pozatvaraju sve kafane, restorani, pekare, sve što je ugostiteljske prevencije i sve gde ljudi javno jedu. Jer ako bebe ne smeju javno da se hrane, zašto bi to smeli oni koji su od njih stariji? Zašto bebe moraju da se kriju kad jedu, a odrasli ne moraju? I zašto nije sramota kada bebe jedu hranu iz flašice, ali je sramota kad sisaju?
Jer ako je sisanje sramota, onda ćemo i ime vrste kojoj pripadamo morati da menjamo, ili bar da ga se stidimo. Ljudi su, da izvinite, sisari. Ne pomažu ni imena „grudi“ i „dojke“. Nismo ni grudari, ni dojkari, sisari smo, ma koliko nekima sise i sisanje smetali. Prosto, takve nas je napravila Majka Priroda, svidelo se to nekima ili ne i bez obzira na tušta i tma njih, po svim kontinentima rasutih, koji imaju ozbiljan problem sa sisama u funkciji procesom sisanja.
Zato gornji naslov ima da ostane gde jeste i takav kakav je. Ma koliko koga bilo sramota ljudskosti. Svako društvo treba da bude srećno što ima majke i bebe, i što su te majke spremne i sposobne da doje svoju decu. Da mali ljudi jedu onako kako je Majka Priroda za njih smislila i ono što im je spremila. Sramota je od dojenja praviti sramotu. Nije sramota dojiti dete u javnosti, ali jeste sramota ružno i prezrivo gledati majku kako kako hrani svoje dete. Zato od srca podržavam svaku borbu za to da čovek ostane čovek dostojan svog imena. Da nauči da se stidi onoga što je zaista sramota i da konačno preskoči sve one hipokrizijske stepenice koje ga dele od toga da ceni svoj i tuđ život, svoje i tuđe telo.
Zato svi vi koji imate problem sa sisama, ostavite majke i decu na miru, vaši problemi nisu njihovi problemi. Majke i bebe rade ono što treba, tačno onako kao što treba. Onako kao što svim sisarima priliči.