U izdanju Kreativnog centra objavljen je priručnik Jezičke igre u govornom razvoju namenjen svima onima koji se bave razvojem govora predškolske dece, a najpre vaspitačima i studentima – budućim vaspitačima. Ovaj priručnik mogu koristiti logopedi, ali i roditelji koji kod kuće stimulišu govorno-jezički razvoj dece.
Roditelji su svom detetu najbolji učitelji maternjeg jezika, jer dete usvaja govor podražavanjem, pa je broj reči koje roditelji svakodnevno upućuju detetu najvažniji podsticaj za uredan razvoj govora. Osim roditelja, i vaspitači u predškolskim ustanovama imaju značajnu ulogu u govorno-jezičkom razvoju dece. Vizuelni i auditivni stimulusi za razvoj dečijeg govora, koje osmišljava i koristi vaspitač, kao i pravilan govor vaspitača, doprinose stimulaciji govornog razvoja.
Principi rada na razvoju govora predškolske dece dobro su poznati svakom vaspitaču ili logopedu, ali način primene tih načelnih principa zavisi od lične kreativnosti.
Vebinar za vaspitače – Jezičke igre u govornom razvoju biće održan 10. juna u 19 časova. Ukoliko želite da učestvujete na vebinaru, možete se prijaviti OVDE do 8. juna u 16 časova.
Cilj autora ovog priručnika jeste da pruži mnoštvo primera i ideja za svrsishodan rad na razvoju govora dece od treće do sedme godine. U knjizi su predstavljene različite fonološke, morfološke i sintaksičke jezičke igre, kao i igre ritma i rime. Osim jezičkih igara, u fokusu pažnje su i kratke književne forme koje svojim jezičko-stilskim odlikama pogoduju radu s decom predškolskog uzrasta. Na kraju priručnika dati su primeri planiranih situacija učenja za različite uzraste.
Doc. dr Jelena Spasić je doktor filoloških nauka i docent za užu naučnu oblast Srpski jezik sa metodikom nastave na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina. Autor je radova publikovanih u domaćim i stranim naučnim časopisima i tematskim zbornicima iz oblasti stilistike srpskog jezika, novinske stilistike, lingvostilistike, funkcionalne stilistike i metodike razvoja govora. Učesnik je velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova. Pored praktičnog rada sa studentima na smeru Vaspitač u predškolskim ustanovama, podstrek za rad na razvoju govora dece dobija i kroz praćenje govornog razvoja svojih kćerki.
Čime se bavi priručnik Jezičke igre u govornom razvoju i koja je njegova struktura?
Priručnik osvetljava ulogu koju jezičke igre imaju u razvoju govora dece predškolskog uzrasta i donosi pregled različitih vrsta jezičkih igara, kao i mnoštvo primera igara namenjenih deci uzrasta od tri do sedam godina. U najobimnijem poglavlju predstavljene su različite vrste jezičkih igara, kroz brojne primere. Posebna poglavlja posvećena su razvoju značenja reči, korišćenju kratkih formi u radu na razvoju govora i korišćenju medijskih sadržaja u radu na razvoju govora. Dati su primeri planiranih situacija učenja za razvoj govora, kao i tabelarni prikaz vrsta jezičkih igara prema uzrastima.
Koji su to tipovi igra koje ste predstavili u knjizi?
U knjizi su predstavljene fonološke, morfološke, leksičke, sintaksičke igre i igre ritma i rime. U dosadašnjoj literaturi o razvoju govora jezičkim igrama je posvećena pažnja u okviru udžbenika iz metodike razvoja govora i u nevelikom broju stručnih radova, pa će ovaj priručnik biti od koristi onim vaspitačima koji stalno tragaju za novim idejama.
Koji su najčešći problemi sa kojima se vaspitači susreću u razvoju govora predškolske dece?
Sve je veći broj dece koja malo govore, kasno progovaraju ili imaju usporen govorni razvoj. Poremećaji artikulacije su posebno učestali. Prema navodima Smiljke Vasić, dve trećine svih govornih poremećaja kod predškolske dece čine odstupanja u pogledu načina izgovora glasova (S. Vasić, Veština govorenja : vežbe i testovi za decu i odrasle, Beograd, 2000).
Jedan od zadataka vaspitača je da prepozna govorni poremećaj i kroz svakodnevnu korekciju, ali i jezičke vežbe i igre potpomogne prevazilaženje poteškoća u govoru deteta. U vrtićima često ne postoji logoped koji bi dodatno edukovao vaspitače i kroz individualno testiranje utvrdio jezičku razvijenost dece.
Na koji način ove igre mogu pomoći decu pri njihovom govornom razvoju?
Najefikasniji način otklanjanja govornih poremećaja je vežbanje na ranom uzrastu. Korišćenjem logomotoričkih vežbi uvežbavamo položaj govornog aparata za izgovor kritičnih glasova. Takođe, i kod dece urednog govornog razvoja kroz fonološke igre podstičemo pravilnu artikulaciju i sposobnost diskriminacije glasova, a to su važne čitalačke predveštine. Kroz igre ritma i rime razvijamo svest o slogovima, sposobnost prepoznavanja i produkovanja rime, koja doprinosi lakšem razumevanju i čitanju dužih reči.
Kroz morfološke igre osvešćujemo načine građenja reči, dok sintaksičke igre doprinose razvoju dečije rečenice. Ono što jezičke igre čini posebno podsticajnim za razvoj govora je princip radosti i zadovoljstva, često i nonsensni karakter, raskidanje smisaonih veza kojim odvlačimo pažnju sa značenja (semantike) i usmeravamo dečiju pažnju na jezičku strukturu.
Jezička igra se odvija u opuštenoj atmosferi, uz korišćenje rekvizita, kartica, maketa, pa deca u njoj rado aktivno učestvuju.
Izdvojte nam primer neke jezičke igre za koju mislite da bi svakom roditelj i vaspitaču mogla da bude korisna i interesantna?
Izdvojila bih različite varijante igre ritma i rime. Igra rime koja je osmišljena kao pokretno-govorna igra je veoma korisna, a pogodna je za rad sa predškolskim uzrastom. Možemo se igrati rimovanja uz pljeskanje na svaku izgovorenu reč u rimovanom paru ili rimovanom nizu ili šetati parkom i rimovati nazive predmeta, biljaka i životinja koje tokom šetnje opažamo, dobacivati se loptom i rimovati imena. Igra prepoznavanja rime se može osmisliti pomoću rimovanih domina, a može se uklopiti u bilo koju temu koju vaspitači sa decom obrađuju.
Izdvojila sam igre rime, jer predškolci najčešće prepoznaju dve od deset rima, a sposobnost građenja rime tek počinje da se razvija od šeste godine, da bi se taj razvoj nastavio u mlađem školskom uzrastu. Iako istraživanja pokazuju da sposobnost produkcije i prepoznavanja rime korelira s kasnijim uspehom u početnom čitanju, što vodi boljem školskom uspehu, igre rime nisu često korišćene u vrtićima. Takođe, čak i bez mnogo uloženog truda u pripremu same igre u radu sa mlađim uzrastima mogu se koristiti igre slogovima, tj. igre ritma, u kojima svaki slog prati jedna izmena pokreta ruku (na svaki slog pljeskamo, otvaramo i skupljamo šake ili sukcesivno dodirujemo sve prste jedne ruke palcem).