Изостанци из школе и кашњење на часове бољка су образовног система у Србији. Док су раније ученици бежали са по једног часа, данас је постао тренд да се не иде у школу, дан или два, када су заказани писмени задаци, провера из биологије, хемије…
И док се бежање са часова раније везивало само за ученике са лошијим успехом, данас скоро да нема разлике, изостају и они који имају петице у дневнику.
Ђаци који имају добар успех често калкулишу, те ако нису спремни не долазе у школу када су провере и када наставник пита, да не би покварили оцену.
Александар Марковић из Форума београдских гимназија каже да у гимназијама више изостају ученици старијих разреда и да је сваки ђак у просеку направио на полугодишту око 70 изостанака.
“Мислим да лекари исувише лако дају лекарска оправдања. Довољно је да ђаци кажу да су прехлађени, да их нешто боли и одмах добијају по пар дана. Раније то није било тако”, појашњава Мирков за Танјуг.
Мирков каже да велики број изостанака указује да су ђаци можда преоптерећени, да не могу да постигну све. Подсећа да ученици друге године гимназије имају 18 предмета, сваки дан по седам часова.
“Знате шта је то за дете од 16 година? Сваки дан по седам часова, плус учење код куће, плус додатне активности. Деца не могу да постигну све, то је системски проблем”, појаснио је он.
Директорка Четрнаесте београдске гимназија Марија Милетић каже да ђаци у тој школи, зависно од одељења, имају 36 до 70 изостанака у првом полугодишту.
Како би се смањио број изостанака школа је већ предузела бројне кораке који дају резултате. Примера ради, ученици којима су родитељи лекари не могу донети оправдање које су потписали њихови родитељи; уколико ђак изостаје више дана потврду од лекара мора да донесе родитељ.
“Родитељ може једном или два пута да донесе лажно оправдање од лекара, али неће десет пута да црвени, јер се нелагодно осећа”, појашњава Милетић.
Ђацима који калкулишу за оцену, па не долазе у школу када је провера знања, контролни се не понавља са истим задацима, већ буду други задаци.
Координаторка ПИСА тестирања у Србији Драгица Бабић Павловић каже да изостанци показују какав однос имају ђаци према школи, а да се то одражава и на постигнућа која остварују.
“Једна анализа је показала да би редовност у настави наших ученика повећала постигнуће ученица за 40 поена на ПИСА скали. То је цела једна школска година”, рекла је Бабић за Танјуг.
“Изостанци су један од елемената који нам указује да нешто шкрипи и да треба нешто озбиљно мењати у систему. Изостајање и кашњење је симптом општег односа према школи”, навела је она.
Неоправдано изостајање са наставе више од 25 часова у току школске године спада у тежу повреду обавеза ученика.
Законом је прописана обавеза школе да већ након пет неоправданих часова појачају васпитни рад са ученицима, уз учешће родитеља.
Уколико ученик оправдано изостане са више од трећине часова, полаже разредни испит.
Извор: Мондо/Танјуг