Izostanci iz škole i kašnjenje na časove boljka su obrazovnog sistema u Srbiji. Dok su ranije učenici bežali sa po jednog časa, danas je postao trend da se ne ide u školu, dan ili dva, kada su zakazani pismeni zadaci, provera iz biologije, hemije…
I dok se bežanje sa časova ranije vezivalo samo za učenike sa lošijim uspehom, danas skoro da nema razlike, izostaju i oni koji imaju petice u dnevniku.
Đaci koji imaju dobar uspeh često kalkulišu, te ako nisu spremni ne dolaze u školu kada su provere i kada nastavnik pita, da ne bi pokvarili ocenu.
Aleksandar Marković iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da u gimnazijama više izostaju učenici starijih razreda i da je svaki đak u proseku napravio na polugodištu oko 70 izostanaka.
“Mislim da lekari isuviše lako daju lekarska opravdanja. Dovoljno je da đaci kažu da su prehlađeni, da ih nešto boli i odmah dobijaju po par dana. Ranije to nije bilo tako”, pojašnjava Mirkov za Tanjug.
Mirkov kaže da veliki broj izostanaka ukazuje da su đaci možda preopterećeni, da ne mogu da postignu sve. Podseća da učenici druge godine gimnazije imaju 18 predmeta, svaki dan po sedam časova.
“Znate šta je to za dete od 16 godina? Svaki dan po sedam časova, plus učenje kod kuće, plus dodatne aktivnosti. Deca ne mogu da postignu sve, to je sistemski problem”, pojasnio je on.
Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazija Marija Miletić kaže da đaci u toj školi, zavisno od odeljenja, imaju 36 do 70 izostanaka u prvom polugodištu.
Kako bi se smanjio broj izostanaka škola je već preduzela brojne korake koji daju rezultate. Primera radi, učenici kojima su roditelji lekari ne mogu doneti opravdanje koje su potpisali njihovi roditelji; ukoliko đak izostaje više dana potvrdu od lekara mora da donese roditelj.
“Roditelj može jednom ili dva puta da donese lažno opravdanje od lekara, ali neće deset puta da crveni, jer se nelagodno oseća”, pojašnjava Miletić.
Đacima koji kalkulišu za ocenu, pa ne dolaze u školu kada je provera znanja, kontrolni se ne ponavlja sa istim zadacima, već budu drugi zadaci.
Koordinatorka PISA testiranja u Srbiji Dragica Babić Pavlović kaže da izostanci pokazuju kakav odnos imaju đaci prema školi, a da se to odražava i na postignuća koja ostvaruju.
“Jedna analiza je pokazala da bi redovnost u nastavi naših učenika povećala postignuće učenica za 40 poena na PISA skali. To je cela jedna školska godina”, rekla je Babić za Tanjug.
“Izostanci su jedan od elemenata koji nam ukazuje da nešto škripi i da treba nešto ozbiljno menjati u sistemu. Izostajanje i kašnjenje je simptom opšteg odnosa prema školi”, navela je ona.
Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u težu povredu obaveza učenika.
Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih časova pojačaju vaspitni rad sa učenicima, uz učešće roditelja.
Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit.
Izvor: Mondo/Tanjug