Obrazovni sistem u Srbiji dobio je „slabu troku“ od prosvetnih radnika, pokazalo je nedavno objavljeno Istraživanje o stavovima nastavnika i direktora škola prema obrazovnom sistemu u Srbiji, piše Euronews. Interesantno je da školstvu u Srbiji niko od prosvetara nije dao ocenu pet, ali je bilo jedinica.
Opšti stav nastavnika je da je obrazovanje degradirano, izgubilo smisao, zastarelo, bez ujednačenih kriterijuma, urušeno i devastirano, a da đaci u takvom okruženju ne stiču funkcionalna znanja. Smatraju da postoje brojni nerešeni problemi – vršnjačko nasilje, nemotivisanost i učenika i nastavnika, loša saradnja sa roditeljima.
Nastavnici kažu da je gradivo u školama preobimno i neprilagođeno uzrastu dece, da su đaci pasivni, čak je jedan nastavnik tu pasivnost okarakterisao kao da su „anestezirani“. Iz komentara prosvetara može se zaključiti da neki od njih rade rutinski, kao u fabrici, a neke je sramota što rade u školi.
Direktori su uz ocenu obrazovnog sistema naveli i da se u školama suočavaju sa sve lošijim nastavničkim kadrom, jer nastavnici odlaze iz prosvete. Neki od njih su ukazali da imaju utisak da postoji „tihi štrajk nastavnika“ jer su nezadovoljni položajem u školi, a da oni koji ostaju da rade u prosveti sve manje se trude da rade kvalitetno.
„Postoji ozbiljan problem vrednovanja nastavničkog rada, koji se svodi na to da svi nastavnici dobijaju istu platu nezavisno od toga koliko se trude i kolika je njihova odgovornost u sistemu obrazovanja“, samo su neki od komentara.
Istraživanje o vrednovanju obrazovnog siistema u Srbiji od nastavnika sprovela je Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije (NARNS).
U ispitivanju su učestvovali nastavnici iz Beograda, Čačka, Kikinde, Novog Pazara, Šapca, Sečnja, Niša, Kraljeva, Leskovca, Zrenjanina i Subotice koji rade u osnovnim i srednjim školama, gradskim i seoskim, redovnim i specijalnim. Direktori su iz dva grada Kraljeva i Subotice.
Psihološkinja Dragana Đurić, direktorka NARNS-a kaže da su rezultati istraživanja očekivani, ali da je nju „potreslo“ i „izvuklo tepih ispod nogu“ to što nastavnici i direktori škola kažu da su deca „anestezirana“ i da do njih ne može da se dopre.
Nastavnici navode da su deca apatična, potpuno nezainteresovana za ocene, vannastavne aktivnosti. Đurić kaže da to najviše zabrinjava, jer sve drugo možda može da se promeni, ali niko nema rešenje za dečju apatiju.
Veliki problem u prosveti je održati kvalitetan nastavni kadar, kada privreda nudi mnogo veće plate.
Koga su prosvetari najbolje ocenili
Interesantno je da roditelji, direktori i nastavnici najbolje ocenjuju prvi ciklus obrazovanja, od prvog do četvrtog razreda. Đurić kaže da je to zbog nekoliko razloga. Jedno od objašnjenja je što su se učitelji tokom školovanja pripremali za taj poziv, imaju na fakultetima psihološko-pedagoške predmete, metodičko-didaktičke. Sa nastavnicima predmetne nastave nije tako.
Sa druge strane i deca u tom uzrastu su najviše okrenuta ka formalnim autoritetima i roditelji ističu najbolju saradnju sa školom u tom uzrastu deteta, navela je Đurić.
To što su prosvetari obrazovni sistem ocenili slabom trojkom, nije je iznenadilo. Svima je, kako kaže, odavno poznato kakvo je stanje u prosveti, ali je posle kovida sve postalo mnogo vidljivije, dodatno je opala motivacija ljudi.