Одредба Закона о родној равноправности која се односи на примену обавезности родно сензитивног језика у медијима, као и области образовања и науке, где ће у случају кршења те обавезе бити прописане казнене одредбе, почела је јуче да се примењује, рекла је Зорица Мршевић, ауторка Смерница за примену Закона о родној равноправности. Она је нагласила да закон предвиђа и да су медији у Србији дужни да приликом извештавања користе родно осетљив језик. Међутим, како је објаснила, за њих не постоје прописане казнене одредбе јер су, како наводи, законодавци сматрали да постоји независност медија и да, с тим у вези, за њих не сме бити никаквих санкција.
Напомиње да су бесмислени наводи да ће за кршење одредбе о употреби родно сензитивног језика бити прописане новчане казне или чак казне затвора. Објаснила је да се обавеза коришћења родно сензитивног језика са прописаним казненим одредбама односи на употребу језика у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.
„То тачно значи да у уџбеницима треба да буде примена родно осетљивог језика у складу са граматичким родом лица о коме се ради, што значи да ће се у дипломама и сертификатима жене именовати у женском роду. Дакле, оцене за особе женског пола биће уместо одличан, одлична или уместо врло добар, врло добра”, објаснила је Мршевићева.
Према њеним речима, у случају кршења те обавезе у образовању и науци, поступак се неће покренути по службеној дужности, већ само у случају да га покрене неко ко има правно релевантан интерес да то уради. Ипак, додаје да је значај Закона о родној равноправности изузетно велики, пре свега због унапређења положаја жена и постизања родне равноправности.
„То је једно од темељних начела људских права, један од кључних предуслова за успостављање демократије, владавине права, социјалног мира и правде. То подразумева равноправан положај и могућности за мушкарце и жене у остваривању људских права у свим сферама друштвеног живота, укључујући и заштиту од свих видова насиља”, навела је она.
Како каже, родна неравноправност је још присутна у многим видовима друштвеног живота и често није препозната као таква, већ прихваћена као део традиције, обичаја или, како каже, објашњења да представља нешто што је природно иако нема ничега природног у дискриминацији.
Извор: Политика