Према проценама одељењских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу
Иако су и ученици и родитељи високим оценама вредновали сарадњу са одељењским старешином (8,5 и девет на скали од један до десет), школска свакодневица широм Србије указује на то да у учионицама ипак нешто „шкрипи”. Како би се побољшала сарадња родитеља и наставника, Mинистарство просвете, науке и технолошког развоја је са Уницефом и Педагошким друштвом Србиjе објавило водич за одељењске старешине „Kорак напред у сарадњи школа и родитеља”.
– Водич се ослања на резултате истраживања, праксу у нашим школама и у свету и на анализу законске регулативе, а пун је препорука, примера, добрих решења из Србије и иностранства – каже председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.
Најпре је анкетирано 600 родитеља и 362 основаца и средњошколаца из 10 градова (Сомбор, Суботица, Нови Сад, Крагујевац, Краљево, Пожаревац, Ваљево, Ниш, Врање и Београд), а формиране су и фокус групе у којима су учествовале 103 одељењске старешине основних и средњих школа из Београда, Ниша, Ваљева и Краљева. Добијени су подаци како одељењске старешине сагледавају и процењују свој рад, тешкоће и препреке са којима се суочавају и прикупљени су предлози за унапређење њиховог рада.
Како је закључено, у свакодневној школској пракси велики број одељењских старешина своју улогу своди на чисто административну функцију – вођење евиденције, „сређивање” дневника, информисање родитеља о успеху и понашању ученика на родитељским састанцима и „отвореним вратима”.
С друге стране, одељењске старешине су посебно нагласиле проблем незаинтересованости родитеља. Већина наводи да, упркос томе што их позивају да прате рад свог детета и учествују у животу школе, родитељи једноставно не долазе. У старијим разредима тај проблем бива све израженији. Према проценама одељењских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу.
Зато су истраживачи, педагози и психолози питали и једне и друге како да се сарадња побољша.
Родитељи су нагласили да им као видови сарадње највише одговарају телефонски разговори, СМС и и-мејл (68,2 одсто) као и „отворена врата” (67,3 процента), односно индивидуални облици сарадње одељењског старешине и родитеља. Они су предлагали да учествују у добротворним акцијама (29,9 одсто), у различитим пројектима (23,5), у организацији излета и екскурзија (22,6), у настави (19,9), у раду стручних органа школе (12,7), организацији ваннаставних активности (17,2), у културним манифестацијама школе (17,6 процената).
Како би се унапредила сарадња са родитељима, одељењске старешине су препоручиле: заједничке излете, заједничке посете културним манифестацијама, прославе рођендана, уређење учионица, прављење палачинки, модне ревије, приредбе, спортске турнире, предавања родитеља, едукативна окупљања уз дружење (на тему пубертета, дроге, насиља…).
Водич је богат примерима добре сарадње школе и родитеља, како из наше земље, тако и из света. На пример, у ОШ „Вук Караџић”, у Бачкој Паланци, родитељи су били предавачи током одређених наставних јединица из народне традиције, ликовне културе, енглеског језика и историје. Родитељима је тако отворена могућност да реализују сопствене идеје путем наставе, наравно, у оквиру плана и програма школе. Највећи део ученика (93 одсто) изразио је задовољство тим искуством и начином рада.
Ту су и савети за бољу сарадњу наставника и ђака, а стручњаци препоручују ових пет златних правила за успешну одељењску заједницу: 1. слушајте пажљиво када ваши ученици говоре (не критикујте их, не прекидајте их, не примајте то што говоре лично) 2. користите гестове пријатељства (не претите прстом, гледајте их у очи, раширите руке са длановима на горе…) 3. зовите их именом које воле 4. постављајте питања уместо да их критикујете (говорите љубазно и не вичите) 5. кажите им насамо (а не пред свим ученицима), оно што бисте волели да промене у свом понашању.
– Водич се ослања на резултате истраживања, праксу у нашим школама и у свету и на анализу законске регулативе, а пун је препорука, примера, добрих решења из Србије и иностранства – каже председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.
Најпре је анкетирано 600 родитеља и 362 основаца и средњошколаца из 10 градова (Сомбор, Суботица, Нови Сад, Крагујевац, Краљево, Пожаревац, Ваљево, Ниш, Врање и Београд), а формиране су и фокус групе у којима су учествовале 103 одељењске старешине основних и средњих школа из Београда, Ниша, Ваљева и Краљева. Добијени су подаци како одељењске старешине сагледавају и процењују свој рад, тешкоће и препреке са којима се суочавају и прикупљени су предлози за унапређење њиховог рада.
Како је закључено, у свакодневној школској пракси велики број одељењских старешина своју улогу своди на чисто административну функцију – вођење евиденције, „сређивање” дневника, информисање родитеља о успеху и понашању ученика на родитељским састанцима и „отвореним вратима”.
С друге стране, одељењске старешине су посебно нагласиле проблем незаинтересованости родитеља. Већина наводи да, упркос томе што их позивају да прате рад свог детета и учествују у животу школе, родитељи једноставно не долазе. У старијим разредима тај проблем бива све израженији. Према проценама одељењских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу.
Зато су истраживачи, педагози и психолози питали и једне и друге како да се сарадња побољша.
Родитељи су нагласили да им као видови сарадње највише одговарају телефонски разговори, СМС и и-мејл (68,2 одсто) као и „отворена врата” (67,3 процента), односно индивидуални облици сарадње одељењског старешине и родитеља. Они су предлагали да учествују у добротворним акцијама (29,9 одсто), у различитим пројектима (23,5), у организацији излета и екскурзија (22,6), у настави (19,9), у раду стручних органа школе (12,7), организацији ваннаставних активности (17,2), у културним манифестацијама школе (17,6 процената).
Како би се унапредила сарадња са родитељима, одељењске старешине су препоручиле: заједничке излете, заједничке посете културним манифестацијама, прославе рођендана, уређење учионица, прављење палачинки, модне ревије, приредбе, спортске турнире, предавања родитеља, едукативна окупљања уз дружење (на тему пубертета, дроге, насиља…).
Водич је богат примерима добре сарадње школе и родитеља, како из наше земље, тако и из света. На пример, у ОШ „Вук Караџић”, у Бачкој Паланци, родитељи су били предавачи током одређених наставних јединица из народне традиције, ликовне културе, енглеског језика и историје. Родитељима је тако отворена могућност да реализују сопствене идеје путем наставе, наравно, у оквиру плана и програма школе. Највећи део ученика (93 одсто) изразио је задовољство тим искуством и начином рада.
Ту су и савети за бољу сарадњу наставника и ђака, а стручњаци препоручују ових пет златних правила за успешну одељењску заједницу: 1. слушајте пажљиво када ваши ученици говоре (не критикујте их, не прекидајте их, не примајте то што говоре лично) 2. користите гестове пријатељства (не претите прстом, гледајте их у очи, раширите руке са длановима на горе…) 3. зовите их именом које воле 4. постављајте питања уместо да их критикујете (говорите љубазно и не вичите) 5. кажите им насамо (а не пред свим ученицима), оно што бисте волели да промене у свом понашању.
Аутор: Сандра Гуцијан
Извор. Политика