Ниједно своје дете нисам учила како да вози бицикл. Ниједно од њих четворо.
Помагала сам, наравно. Стајала сам нагнута изнад седишта и помагала да одрже равнотежу, док су проналазили баланс и гурали педале, али мој супруг је био тај који би пустио седиште и тиме и њих пуштао да буду независни у вожњи.Ово нисам схватила све до тренутка када сам хтела да вежбам вожњу без помоћних точкова са својим најмлађим дететом. Супруг је био одсутан преко викенда и како сам мислила да је мој мали син спреман, скинула сам помоћне точкове и кренула да га учим. Када се супруг вратио са пута, мирно је држао једну руку на леђима нашег сина и придржавао га неколико секунди, а затим га пустио да иде сам. Тек тако, он је возио сам.
И тада сам схватила. Пуштање детета ми је падало тешко.
Да се супруг није вратио кући, вероватно бих и даље трчкарала за сином и његовим бициклом – радије га држећи, него гледајући како слободно вози. Да ли се некада питате како научити децу да ураде тешке ствари? Како да се боре против страха, да живе храбро и да се изборе са тим тешким моментима? Имамо неке сјајне идеје за почетак учења.
Живот је пун тешких ствари. Пун. Тешко је учити да ходате кроз живот. Одрастање је само по себи изазов. Учити да будете добра супруга није уопште наивно, прилагодити се улози мајке је тешко. Тешко. Тешко. Тешко. Па зашто не бисмо припремили своју децу да се успешно боре са тим тешким стварима – да не посустају под притиском? Зашто се не бисмо потрудили да им пружимо мало шири поглед на свет, а не да виде само оно што је пред њима, намерно их, на тај начин, тренирајући и опремити их јаким алатима за борбу са тешким стварима?
Навешћу 5 ствари у одгајању деце на које желим да Вам обратим пажњу како би то била деца борци.
- Пустите их да направе грешку
Заиста. Наш дом је теретана за живот. Тако је и Ваш. Дом је место у којем су деца вољена без обзира на све, место где се не процењују на основу неких својих резултата и најбезбедније место за њихове успоне и падове и место на коме ће научити шта је то потребно да би поново устали и успели.
Као главни добављач завоја и хладних облога, за једну мајку би ово могло бити тешко. Моја природна потреба је да их заштитим од свих оштрих ивица, да их бодрим до успеха и да наставим да држим то седиште још неко време. Али ово им не помаже на дуге стазе.
Одељење у средњој школи или на факултету, као ни радно место на коме влада оштра конкуренција нису места на којима наша деца треба да се сусретну са овим први пут. Будите упорни и пружите својој деци место на коме ће безбедно забрљати, пасти, научити шта су последице и опраштање и шта је потребно да би поново устали и вратили се на пут.
- Опремите их
Гледајући децу како се боре са тешким захтевима даје нам могућност да их научимо како да се поставе. Недавно је моја ћерка уписала двонедељни курс пливања – нешто што је њој сасвим ново. Иако је била уплашена, веома добро се изборила са првом недељом. Победила је неке страхове и на крају недеље се веома лепо забављала.
Међутим, након дугог викенда, опет је почела да се боји часова и није хтела да настави са пливањем и друге недеље. Кроз сузе ми је рекла колико мрзи пливање. Убрзо сам схватила да то нема никакве везе са пливањем. Била је обузета страхом. Само пар дана пре тога је волела да плива, а сада је веровала својим страховима. Оно што учим јесте да, без обзира колико ирационалан, невероватан или чак смешан био некоме, страх је стваран. Сви се нечега плашимо, али када се нађете управо у том страху, он постаје Ваша стварност. Умањивање нечијег страха није од помоћи.
Сећам се да сам имала наставника математике који је сматрао да је све у математици тако лако. Наравно, њему свака част, али то не мења чињеницу да то НИЈЕ било лако за мене. Никада. Борила сам се за сваку добру оцену из математике. Никада није ни постало лако, али могла сам довољно добро да научим основно, да положим и да се ослободим тога до краја живота. (Шалим се… Делимично.)
Исту стратегију сам искористила и за мог уплашеног пливача. Не би помогло уколико бих јој рекла да је пливање забавно и да није страшно, али научити је како се боримо са страхом, како се боримо са нашим убеђењима која нас могу надјачати је веома корисно.
- Реците истину
Трудећи се да преобликујемо њихова осећања и ставове, показујемо да не бежимо од тога да су неке ствари тешке. Тешко је учити да пливамо. Тешко је чупати коров. Тешко је одржавати кућу. Сигурно да је тако, али то не значи да нећемо то урадити. Што су моја деца старија, све више причамо о тешким животним обавезама зато што оне неће тек тако нестати. Причамо о послу који ради њихов тата и о задацима које он тамо испуњава. Причамо о рачунима и порезима, о томе како се некад осећамо да смо третирани без поштовања и пристојности.
Имате милион тема за причу – нерасположена касирка коју сте видели у продавници, која има лош дан, причајте о томе са децом. Грађевински радник који се презнојава испод тог шлема, попричајте и о њему. Прича о истинитим, стварним догађајима, а не бојење свега у ружичасто, довешће децу до тога да схвате да је тежак рад део живота, а не нешто од чега бежимо.
- Почните да их тренирате
Да ли сте икада размишљали о томе да намерно детету дате да ради нешто њему тешко, нешто што не би радило својевољно, како би научили колико вреди бити упоран? Намерно помажите деци да развију верност и истрајност.
Пробајте да радите на неком већем изазову заједно, као породица. Помозите деци да учествују у разговорима у којима се не осећају пријатно или понудите извињење, чак и када се то чини чудно. Покажите им како да се односе према другима или како изгледа када морају да се жртвују због нечега. Овакве ствари не долазе природно код деце или чак и одраслих. Са намером их проведите кроз све то и дајте им могућности и створите им окружење у коме ће моћи да извежбају то. Будите сигурни да виде да и Ви радите исто.
Можете вежбати и са кућним пословима. Ако је Ваша кућа као и наша, онда постоји брдо послова које са супругом радите из навике или зато што је просто брже и ефикасније да их ви сами урадите. Али, ако дозволимо деци да одраде неки посао, тако ће постати зрелији и одговорнији. Дајте им да сложе одећу, да засаде неку биљку, да среде кухињу, да обришу под и да оперу прозоре. Наравно, што су старији, могу да обављају више послова и тада можете и да им дајете изазовније задатке за које ће бити награђени ако их обаве добро. Ово захтева труд и надзор и са Ваше стране, али полако, временом, ће научити вредност обављеног посла и рада. И надајмо се, Ваша кућа ће бити све чистија током овог процеса!
- Испратите читав процес
Слично дисциплиновању, праћење је кључни и често најтежи део родитељства. Недавно, супруг је учио нашег сина одговорностима и једног јутра, пре одласка на посао, рекао ми је: „Причали смо синоћ о одговорностима које има и рекао сам му да очекујем да заврши са својим обавезама док се ја не вратим са посла. Молим те, немој га подсећати да треба да уради било шта.“ Да га не подсећам. Могу ли да Вам кажем колико ме је то убило, мене као мајку?
9:00 Послови нису завршени.
11:00 Послови и даље нису завршени. Мислим да сам добила тикове покушавајући да ћутим. Срећом, пре него што се супруг вратио са посла, све је коначно било обављено и морам искрено да кажем, нисам подсећала свог сина на то. Али не иде увек све тако.
Ова обавеза родитеља, ова ствар „тренирање деце“, тешка је. То је посао.
Волите неизмерно своју децу и ако сте имало као ја, некада их врло лако пустите „са удице“. Али то није храбро родитељство. Храбро родитељство захтева од нас тачно исту ствар коју покушавамо да научимо своју децу – доношење одлука које се не базирају на резултат који је сада добар, већ на резултат који на крају желимо да постигнемо. У овом случају, то је да нам деца постану одговорни и способни људи.
Приредила: Александра Ивковић