Онлајн настава, 15 дана касније: Како је родитељима, а како наставницима и шта сви заједно можемо боље

Онлајн настава, 15 дана касније: Како је родитељима, а како наставницима и шта сви заједно можемо боље

Foto: Alok Sharma, Canva

У Србији је 17. марта почела нова ера у српском образовању. Тог уторка у 8 часова учитељица Горица Његовановић отворила је онлајн наставу за основце на трећем каналу РТС-а, која је сада свакодневица ђацима у Србији. Са изазовима новог типа наставе суочавају се и деца и родитељи и просветни радници, али све је организовано брзо како би ђаци губили што мање од школе, а како се показало, нови вид учења занимљив је и деци и родитељима.

Већина родитеља сада ради од куће и под новом је врстом оптерећења јер треба у кућним условима ускладити радни дан и породични живот. Када се томе дода и нови вид наставе, није лако. Деца долазе стално нешто да питају, поготово млађа, док родитељи морају да буду фокусирани на посао. Додатни напор родитељима је и то што су сада они ти који су ту да објасне оно што у то моменту “учитељица са ТВ-а” не може. Додатна брига је и какав ће успех сада на крају године имати моје дете.

2.Нови вид комуникације

Сви се навикавамо на нови вид комуникације, наставници, деца, родитељи. Имамо нове “Вајбер” групе, нове платформе за размену информација, неки од нас се и слабије сналазе с технологијом, па је то све понекад неспретно. Родитељи са више деце који имају један ТВ пријемник у кући а настава им се емитује у исто време, имају проблем да све испрате. Неки немају довољно јак интернет.

3. Наставници су под притиском

На наставницима је, с друге стране, велика одговорност. Под теретом су информација које треба сваког дана пренети, треба прегледати домаће, одговорити на сва питања деце и родитеља у групама и на другим платформама, водити евиденцију. А ту је и брига за то како деци пренети све што треба да науче, да ли ће успети да провере докле су стигли, какав ће успех сви заједно остварити?

На друштвеним мрежама се баш на ту тему огласио и руководилац Школске управе Крагујевац Горан Јоксимовић, који је поделио објаву психолога Милке Караклајић из Ивањице. Она је својим школским колегама поручила да морају бити прагматични.

„У најбољој намери, затрпали сте ученике материјалима, упутствима, задацима… Највеће оптерећење трпе одлични ђаци. Треба да остварите међусобну сарадњу у оквиру већа да бисте стекли увид у оптерећеност ученика. Пре свега, млађи ученици не би требало по васцели дан да извршавају школске обавезе. Можете ли, у овим данима, занемарити тај претерани осећај одговорности за учење и наставу? Само кратки, једноставни садржаји, један домаћи задатак у недељи, по предмету, основне ствари неопходне за даље образовање. Приоритет су предмети који се полажу на завршном испиту. Остале колеге, ово вам је шанса да опуштено, без притиска, неуобичајено и занимљиво приближите ученицима свој наставни предмет. Нисте у обавези ником да се доказујете, јер ви сви располажете потребним компетенцијама. Довољно је да будете подршка и ослонац вашим ученицима у, за њих, потпуно новој едукативној, а пре свега животној ситуацији.“

Шта кажу родитељи

А како онлајн настава изгледа из угла маме три школарца, открива Славка Стефановић из Ариља. Она је мама Милице, ученице другог разреда, Наталије, петог, и Ане, седмог разреда и свакодневно учи са децом и од деце.

Док су ТВ часови у току, она је на послу, али зато кад дође кући, чекају је бројни домаћи задаци.

– Мислим да је одличан потез што је почела настава на даљину јер не знам шта би деца толико дуго радила у кући без обавеза. Али, са друге стране, то подразумева много веће ангажовање родитеља. Пре сам деци дневно око домаћих задатака помагала око сат времена, а сада супруг и ја са њима сваког дана радимо око четири сата – открива Славка, и напомиње да је помоћ најпотребнија најмлађој Милици, са којом и највише раде.

Она је првог дана ТВ наставе плакала јер није успевала све да прати и записује. Међутим, кад су јој објаснили да час у овом случају може да паузира или премота, паника је прошла. Такође, било им је необично и то што им сада предају потпуно нови наставници, али и на то су се брзо навикле.

– На срећу, часови им нису у исто време, а ми имамо и два телевизора у кући, па немамо техничких потешкоћа. Међутим, у родитељским групама видим да то није случај са свима. Постоје људи који су, на пример, пољопривредници и који нису компјутерски писмени, па су сада принуђени да траже помоћ других родитеља око техничких детаља и платформи које деца користе у комуникацији са наставницима – каже Славка.

Открива нам и да њена деца једногласно кажу да једва чекају повратак у школу, али да не зна да ли је то због тога што им недостаје друштво или зато што су навикле на интеракцију са наставницима.

– Могу да кажем да су се наша деца добро снашла са наставом на даљину, посебно старије ћерке Наталија и Ана које су поприлично самосталне. Али праве резултате ћемо ипак видети тек кад дођу контролни задаци – указује ова мама.

Реч учитеља

– Након две недеље држања наставе на даљину, могу слободно да кажем да једва чекам дан када ћу бити у својој учионици и са својим ђацима. Оваква жеља није последица само психолошког притиска услед новонастале ситуације, већ и низа ограничења и потешкоћа са којима се сусрећемо сви ми запослени у просвети. Настава на даљину, пре свега, захтева добре техничке могућности, тј. да свако домаћинство располаже са барем два рачунара да бисмо сви, и деца и ми, могли да одговоримо на захтеве који се пред нас постављају, а то није случај – каже учитељица Татјана Крсмановић из београдске ОШ „Ратко Митровић“.

Она истиче да им временска ефикасност у раду зависи од брзине протока интернета, а како су сви колективно углавном на мрежи, често је и потпуно немогуће доћи до жељене интернет странице и то сатима. Велики број ученика нема друге могућности осим да преписују и задатке раде у свескама, а изузетно је тешко прегледати и по 50 фотографија радова (дневно) писаних обичном оловком. Ако се томе дода и осмишљавање материјала за рад, попуњавање планова, извештаја, вођење електронског дневника, формативно оцењивање, одговарање на мејлове ученика, додатно разјашњавање “Вибер” порукама, онда и 24 сата дневно буде мало.

– Једина предност наставе на даљину коју уочавам није из домена образовања него из домена епидемиологије. Нисмо у директном контакту, остали смо код куће и безбедни смо, што сада и јесте најважније – истиче учитељица Тања.

Биљана Стефановић

Извор: Блиц