Онлајн у будућности?

Почетком епидемије онлајн часови су преко ноћи постали једини модел школства, а ресорно министарство уврстило их је и у нову стратегију образовања. У петак смо сазнали да ће новим пакетом мера бити обухваћени и школарци. Старији разреди основних школа ће, као и средњошколци, похађати наставу онлајн.

Поставља се питање да ли класичан облик наставе полако одлази у заборав?

Општи је утисак да је овакав вид наставе испунио основну сврху – избегнуто је масовно заражавање међу ученицима. Ту су и друге позитивне стране онлајна, попут тога да су ђаци доста научили о информатици, компјутерима и њиховом коришћењу, но чини се да је више негативних последица.

И наставници и ђаци и родитељи сагласни су да живу реч у учионици не може да замени ни најбоља онлајн настава, изостала је социјализација, дружење међу децом, игра, екскурзије и све оно што доноси школско доба. Немали број ђака и наставника суочио се и са техничким проблемима попут слабог интернета, мањка опреме, пада платформи, несналажења у дигиталном свету…

Онлајн у будућности?

С тим у вези, оно што је поново активирало тему онлајн наставе као предмет дискусије јесте Предлог стратегије развоја образовања и васпитања до 2030. године, који је још данас на јавној расправи. Наиме, нацртом стратегије је предвиђено успостављање државне онлајн основне школе и гимназије. Ове активности дефинишу се као “посебан циљ”, у делу који се тиче развоја дигиталног образовања на предуниверзитетском нивоу. Наводи се да фокус треба да буде на унапређивању дигиталних капацитета и вештина ученика и запослених у школама.

То је изазвало оправдану сумњу и питање да ли је овај облик наставе стратешко опредељење државе и шта ће бити са класичном наставом?

Хибридна настава или…

Ипак, државна секретарка у Министарству просвете Анамарија Вичек уверава да нико не жели да се искључиво пређе на онлајн и хибридну наставу. Како је рекла, то што наставници пролазе обуку за наставу на даљину не значи да је у плану да се пређе на тај вид наставе, већ да систем увек буде спреман.

– Нико не може да зна какво ће бити стање пандемије у септембру наредне школске године и морамо да будемо спремни. Све што је стављено у стратегију има за циљ да се обезбеди систем који је одржив и који у било ком тренутку може да обезбеди да настава несметано иде даље без обзира на околности – рекла је Вичек.

Додала је да не мора то да буде само у епидемијама или катастрофама великих размера, већ може да се користи када је ученик болестан да не би губио часове.

Не сме да се догоди

Председник Националног просветног савета (НПС) Радивоје Стојковић казао је да онлајн настава има оправдања да се организује само у изузетним случајевима, попут епидемије вируса корона, али и да оснивање државне онлајн школе не треба да остане у стратегији.

– Онлајн настава 2021. делује као ексклузива, али 2031. може да се деси да класична жива школа са наставницима и ученицима у учионицама буде ексклузива, а то не сме да се догоди – истакао је Стојковић на седници НПС.

Како је казао Стојковић, уколико се размишља да се само због ученика који су спречени да иду у школу организује настава на даљину, онда идеја о успостављању државне онлајн основне школе и гимназије захтева детаљно образложење.

Јасно разјаснити

Председник Форума средњих стручних школа Београд Милорад Антић каже за “Блиц” да је настава на даљину изгубила смисао, те да овај предлог у стратегији има оправдање искључиво за децу која због болести не могу да иду у школу.

– Предлагач нове стратегије јако греши, јер сматрам да треба стриктно да се разјасни ко може да буде на настави на даљину. Дакле, деца која су непокретна или дуго болесна. Плашим се да не дођемо у ситуацију као сада да деца могу да бирају хоће ли ићи у школу или не. То је потпуно погрешно и бесмислено – сматра Антић.

Минуси

1. Можда и највећа мана јесте недостатак дружења деце, њихова социјализација, која је уједно и један од главних задатака свих школа. Нема блискости, размене емоција, јавља се отуђеност

2. Немају сви исте услове ни могућности. Има и оних без компјутера, кабловске телевизије, постоје проблеми са интернетом. Посебан проблем су породице са више деце која у исто време уче

3. Велике су разлике од града до града, од школе до школе, па чак и од разреда до разреда. У неким школама се од ђака тражи да буду онлајн током сваког часа, а у другим су по неколико дана без обавеза

4. Преласком на онлајн наставу ђаци губе и физичку активност коју носи одлазак до школе и назад. Да не говоримо што нема часова физичког, који су за многу децу једина спортска активност

5. Наставници се жале да морају цео дан да буду на вези са ђацима и родитељима, маме и тате да морају да глуме професоре, а деца да немају директан контакт, да не могу да питају око лекције

Плусеви

1. Прво и најважније – онлајн настава повећава умногоме електронску, дигиталну, информатичку писменост ученика. Сада стичу знања која ће им умногоме помоћи у школовању и животу

2. Главни циљ онлајн наставе био је здравствене природе, да се избегну заражавања. И он је испуњен пошто је избегнут контакт ученика до којег долази сваког дана у образовним установама

3. Онлајн настава штеди и време, посебно оним ђацима који живе нешто даље од својих школа. Уместо да чекају градски аутобус, довољно је да седну за радни сто, упале компјутер и већ су на часу

4. Деца раде и уче у кућним условима, у опуштенијој атмосфери, што одговара једном броју ученика. Посебно оним затворенијим. Такође, и ученици и наставници могу да буду опуштенији и са облачењем

5. Многим ђацима је онлајн настава чак и генерацијски ближа пошто су навикли на компјутере, таблете, мобилне телефоне, најразличитије апликације… Уједно, то им је нешто ново, па им је и занимљиво

Школа будућности неће бити искључиво на даљину

Никола Божић, директор Истраживачке станице Петница

“Годину дана онлајн наставе у Србији и свету убрзали су дигиталну трансформацију образовања, али овај експеримент показао је да просвета 21. века захтева потпуну промену начина размишљања о образовању, а не само технолошки прелазак на наставу на даљину”, тврди Никола Божић, програмски директор Истраживачке станице Петница.

– Дугорочно се показало да познавање нових технологија и софтверских решења ипак није довољно да се деси потпуна дигитална трансформација образовног процеса. Највише због тога што се у свет онлајн наставе покушава пресликати настава онаква каква је била у учионици са 30 ученика и једним наставником током 45 минута. Међутим, сада се и ученици и наставници налазе у ситуацији да онлајн настава и обавезе трају цео дан. Важно питање је и доступност телефона, компјутера и интернета наставницима и ученицима у њиховим домовима, јер није исто када вам је компјутер код куће био потребан повремено, док је сада неопходан у континуитету неколико сати – сматра Божић.

Доста је отворених питања.

– Треба ли настава да буде подељена у часове од 45 минута, или је ефикасније да траје дуже и у блоковима? Да ли се едукативни материјал може дигитализовати и обогатити мултимедијалним садржајем? Да ли постоји могућност да неке лекције буду обрађене без наставника?

Како каже, циљеви су углавном јасни.

– Школа будућности, која неће бити искључиво онлајн, треба да припреми ђаке да буду самостални, способни да се адаптирају и да одговоре свим изазовима. Школа будућности треба пре свега да их научи како се учи – закључио је Божић.

Седење у клупи је незаменљиво

Антић је мишљења да у блиској будућности онлајн настава не може да замени класичан облик наставе.

– Сигурно да је за поједине предмете, као што су географија и историја, могуће организовати онлајн наставу, али не и за фундаменталне као што су српски и математика, физичко васпитање, за стручне предмете и праксу. У блиској будућности, рецимо у наредних 100 година, потпуни прелазак на онлајн неће бити могућ, пре ће то бити комбинација наставе на даљину (за предмете за које је могуће) и наставе у школи. Сигуран сам да нико не жели да изгуби васпитавање младог човека, што би се постигло потпуним преласком на онлајн – закључује Антић.

Извор: Блиц