Међу школарцима је завладао опасан изазов који и главе може да их кошта – лежање насред улице! Такмичење ко ће дуже да буде на асфалту и брже побегне кад наиђе ауто или чак и ради склекове на коловозу узело је маха међу основцима.
– Група клинаца од не више од 12-13 година окупила се у насељу Степа Степановић, а две девојчице су легле насред улице једна до друге, док је трећа стражарила наилази ли возило. Падао је мрак, а ту је и кривина где некада заиста возе ненормално – објава је у Вајбер групи становника насеља Степа Степановић на Вождовцу у Београду, у којој је више од 1.700 људи, а где је неколико њих претпоставило да је реч о Тикток изазову, пише “Курир”.
Да су деца свако вече ту, потврдила је друга чланица ове Вајбер групе, која их виђа с терасе. Она је навела да некада леже и на пешачком прелазу. С друге стране, једна наша читатељка гледала је двојицу дечака, школарце, за које би рекла да су шести-седми разред, како раде склекове насред улице у Миријеву.
Питање је само кад ће да се деси нека несрећа, а стручњаци наводе да је све ово постала реалност, да се само смењују све глупље идеје, али и да нам је, кад већ нема системског решења, последња одбрана у породици. Бранка Тишма, школски психолог, овакве изазове види као резултат проблема комуникације родитеља, па и шире заједнице с децом.
“Не изричите забране”
Бранка Тишма наглашава и да је врло важно на који начин деци постављамо забране.
– Не мора забрана увек да буде изричита, треба причати у какву опасности долази и како да изабере оно што је мање опасно. А ми хоћемо да буде по нашем или постанемо беспомоћни у односу с децом. То је родитељска неспособност или непознавање начина како прићи детету – истиче Тишма и додаје да детету ваља дати до знања да га волимо, да смо ту за њега у свакој ситуацији.
– Морамо мало више да се бавимо својим децом и да разговарамо с њима и о изазовима, ма у ком узрасту да су. Деца се сада и доказују, то су задаци које морају да испуне да би ушли у неку групу. И управо о томе треба разговарати с децом. Треба имати контролу и над њиховим телефоном, али не отварањем лажних профила на друштвеним мрежама, већ да то отварање профила буде заједнички подухват – објашњава за Курир Тишма.
Није важно само да родитељи разговарају с дететом већ је битно и да истрају, па и да између себе комуницирају, јер деца у кући причају шта се ради у школи. – Ваља и интервјуисати неке познате људе из света спорта да и они причају. Управо преко познатих личности су и уведени ти изазови. Поливање водом и ледом од њих је кренуло, па не могу сада да се искључе, већ морају да се ангажују – наводи Тишма.
У опису адолесценције је да се пробијају границе, истиче за Курир др Ивица Младеновић, психијатар, а то може ићи од бенигних ситуација, кад украду 200 динара од родитеља, па до оваквих изазова.
– Не бих то патологизирао, али јесте изузетно опасно по живот. Нажалост, живимо у свету где се живот мало цени, где је поента по сваку цену се разликовати, па макар то било и по глупостима. И кад то ставите у контекст адолесценције, добија гротескне размере. Годинама имате свакакве изазове, па и самоубилачке, и увек је циљ адолесцентска популација. Ово је опет неко наметнуо, вероватно преко Тиктока – истиче др Младеновић.
Он за све ово одговорност види у одраслима и истиче да је систем вредности изопачен, а сам систем неделотворан и незаинтересован, па се све више ствари пребацује породици, која је под огромним ударом.
– Деца траже и пробијају границе, па и по цену живота, и морамо у породици да створимо уточиште. Данас је то лежање на улици, за недељу-две биће нека нова глупост опасна по живот. Суштински би било важно да се то системски реши, а то би подразумевало промену система вредности, као и образовног и правног, па и регулисање виртуелног света, што је тешко јер су огромне паре у игри. Нажалост, једина инстанца која може да реагује је породица, а поверење у њој стиче се разговором, а пре свега моделом понашања – каже др Младеновић.
У школе увести предмет саобраћајно образовање и васпитање
Душко Пешић, директор Агенције за безбедност саобраћаја, наводи да је управо овај изазов и младалачка лудост, која се коси са здавим разумом, доказ њихових тврдњи о недовољној посвећеност темама о опасностима у саобраћају и у породици и у школама.
– Највећи део проблема у саобраћају настаје управо зато што саобраћајно васпитање и образовање у школама није обухваћено на одговарајући начин. Деца морају да развијају исправне ставове у породици, а затим кроз предшколско и школско образовање – објашњава Пешић. Он додаје да агенција одавно предлаже да се од првог разреда уведе предмет саобраћајно образовање и васпитање, а да се касније то учи у неким другим предметима. – То није прошло, речено је да деца имају одређени фонд часова и предмета кој су важни и нема измена. Сада је у прва два разреда, кроз предмет Свет око нас, свега седам часова о саобраћају, од чега само три о безбедности. А нама баш треба део о опасностима. Нешто мало о саобраћају има у трећем кроз Природу и друштво, као и од петог у предмет Технике и технологије. Међутим, врло ретко се обрађује безбедност саобраћаја и то је недовољно – наводи Пешић.
Драстични пад зрелости родитеља
– Нема пуно тога оптимистичног. Нажалост, 30-40 година живимо у свету где је драстичан пад зрелости родитеља. У паркићу сам гледао неки дан како дечак од четири-пет година виси на ногама са два метра, а родитеља нигде нема. И појављује се отац, стави га у вртешку коју је лудачки окретао, а дете је плакало: “Тата, немој!” И шта можете очекивати од детета ако му је отац поремећена личност. Све је више одраслих, родитеља који немају границе – каже др Младеновић.
Извор: Блиц