Уколико се наставе постојећи трендови ђаке у српским школама неће имати ко да учи њиховом матерњем српском језику. Заинтересованост је дупло слабија од броја слободних места на факултетима на којима се школују будући наставници српског језика, па до индекса могу да стигну и они који на неком од тестова нису освојили ни један једини бод.
Плате просветара од око 50.000-60.000 динара не делују примамљиво, па је и ове године настављен тренд који постоји већ извесно време код српских студената, тако се на три катедре за српски језик и књижевност јавља све мање и мање студената из године у годину, па се поставља питање ко ће предавати нашој деци у школама, ако се настави овакав тренд. Тако је на сва три смера упало 104 бруцоша од предвиђених 270.
На катедри за српски језик и књижевност има 120 места, од којих је 24 на самофинансирању, тако је бар било наведено у конкурсу за упис. Међутим, да би уписали овај смер српским студентима је било довољно и 38,6 поена, колико је имао последњи студент који је упао на самофинансирање, док је за буџет био потребан 51 поен. Укупно је на овај смер упало 47 студената, од којих 6 на самофинансирању, а остали на буџет.
Када се ради о смеру Српска књижевност и језик, на њој је према конкурсу предвиђено 90 места, од којих 28 на самофинансирању. На буџет је упало њих 32 са 54,52 поена, а њих троје финансираће студије из свог трошка, а најмање поена за самофинансирање је било 42,92 пеона.
На смеру Српска књижевност и језик са компаратистиком превиђено је 60 места за бруцоше, од којих 10 на самофинансирању. Овај смер је уписало њих 19, од којих је последњи имао бруцош на ранг листи имао 62,92 поена.
Због мањег броја заинтересованих кандидата, услов за упис на нека од ова три смера имали су и кандидати који на једном од два теста нису освојили ниједан бод од максималних 20 по сваком тесту. Односно кандидат је морао да освојио четири бода на оба теста.
Деканка Филолошког факултета Ива Драшкић Вићановић указује да то није проблем од јуче и да такав тренд постоји већ годинама. Напомиње да је ове године ситуација нешто боља него прошле године и да је суноврат прекинут.
„Ситуација је отприлике иста као прошле године. Успели смо да некако зауставимо дугогодишњи тренд пада заинтересованости за те катедре“, објашњава она за Новa.рс
Наша сговорница напомиње да је, како би се анимирали будући бруцоши, Филолошки факултет ангажовао је и ПР агенцију, али прави резултати кампање биће видљиви тек за неке две године.
„Проблем је дубљи и шири и јако тешко га је решити на нивоу једног факултета“, сматра Драшкић Вићановић.
Као неке од разлога због којих се млади не одлучују за ове смерове и рад у просвети она види и недовољне зараде, а истиче и да се односн према наставницима променио.
„Они простон нису цењуени, нису довољно уважени и то може бити проблем“, сматра деканка Филошког факултета.
Ипак, она истиче да са завршеним смеровима за српски језик и књижевност не морате искључиво радити у просвети, постоји широк спектар занимања, попут маркетинга или рада у медијима.
Општа незаинтересованост
Ништа боља ситуација није ни у осталим универзитетским центрима. У Нишу се пријавило тек 29, иако примају 50, а у Новом Саду једва 17, мада је одобрено 58 места, плус још два на одсеку Српске филологије у контакту са словачком или мађарском, иако тамо примају 15.
Професорка српског језика и књижевности и представница Синдиката УГС Независност, Весна Војводић, каже за портал Нова.рс да је проблем малог интересовања за студије српског језика и књижевности реч о појави која код нас тиња већ дужи низ година.
„Мислим да је тај проблем вишеструко генерисан чак и сами пријемни испити током дугог низа година били су веома захтевни, а са друге стране многе културне вредности су еродирале у друштву“, каже она и додаје да након тога нове генерације немају гаранцију да ће њихов труд, знање и рад бити препознати да би они могли иоле достојанствено да живе.
Она је упитала да ли би било ко усмерио младог човека ако знате да има таленат али, како каже, знате да их након тих студија очекује једна неизвесна прича.
„Када ти млади људе заврше овакве студије чека их једна врло неизвесна прича јер они немају њихову гаранцију прво да ће се моћи запослити у струци и да ће после свог рада моћи достаојнствено да живе“, каже за наш портал Војводић.
Као потенцијалне проблемне, Војводић поред запослења у просветном систему, наводи и проблем да је питање да ли конкурс за посао заиста бити објективан и поштен.
Она истиче да просветни радници морају заједно да се боре за побољшање њиховог положаја и угледа у друштву.
Упитана да ли ћемо за 10 или 15 година имати кадрова, Војводић истиче да „математика неумољива“ и да већ има толико будућих и садашњих колега чије позиције не могу да се стабилизују.
У друштву се обликовао амбијент који је погодовао развоју овог проблема, поручује Војводић и додао да није само да ли ово занимање доноси добит или не, него се и не вреднује довољно.
„Не могу се одређеним мерама ад-хок преко ноћи решити, будући да проблем није нарастао преко ноћи па да се то може по ‘кратком поступку’ променити“, каже она.
Поручује да врло озбиљно мора да се промисли о томе колики је фонд за матерњи језик у културно развијеним земаљама, где је, како истиче Војводић, вишетстурко већег обима него у Србији.
„Потребне су године и ми ћемо тада имати боље околности и веће могућности“, оптимистична је наша саговорница.
Извор: Нова. рс