Ukoliko se nastave postojeći trendovi đake u srpskim školama neće imati ko da uči njihovom maternjem srpskom jeziku. Zainteresovanost je duplo slabija od broja slobodnih mesta na fakultetima na kojima se školuju budući nastavnici srpskog jezika, pa do indeksa mogu da stignu i oni koji na nekom od testova nisu osvojili ni jedan jedini bod.
Plate prosvetara od oko 50.000-60.000 dinara ne deluju primamljivo, pa je i ove godine nastavljen trend koji postoji već izvesno vreme kod srpskih studenata, tako se na tri katedre za srpski jezik i književnost javlja sve manje i manje studenata iz godine u godinu, pa se postavlja pitanje ko će predavati našoj deci u školama, ako se nastavi ovakav trend. Tako je na sva tri smera upalo 104 brucoša od predviđenih 270.
Na katedri za srpski jezik i književnost ima 120 mesta, od kojih je 24 na samofinansiranju, tako je bar bilo navedeno u konkursu za upis. Međutim, da bi upisali ovaj smer srpskim studentima je bilo dovoljno i 38,6 poena, koliko je imao poslednji student koji je upao na samofinansiranje, dok je za budžet bio potreban 51 poen. Ukupno je na ovaj smer upalo 47 studenata, od kojih 6 na samofinansiranju, a ostali na budžet.
Kada se radi o smeru Srpska književnost i jezik, na njoj je prema konkursu predviđeno 90 mesta, od kojih 28 na samofinansiranju. Na budžet je upalo njih 32 sa 54,52 poena, a njih troje finansiraće studije iz svog troška, a najmanje poena za samofinansiranje je bilo 42,92 peona.
Na smeru Srpska književnost i jezik sa komparatistikom previđeno je 60 mesta za brucoše, od kojih 10 na samofinansiranju. Ovaj smer je upisalo njih 19, od kojih je poslednji imao brucoš na rang listi imao 62,92 poena.
Zbog manjeg broja zainteresovanih kandidata, uslov za upis na neka od ova tri smera imali su i kandidati koji na jednom od dva testa nisu osvojili nijedan bod od maksimalnih 20 po svakom testu. Odnosno kandidat je morao da osvojio četiri boda na oba testa.
Dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović ukazuje da to nije problem od juče i da takav trend postoji već godinama. Napominje da je ove godine situacija nešto bolja nego prošle godine i da je sunovrat prekinut.
„Situacija je otprilike ista kao prošle godine. Uspeli smo da nekako zaustavimo dugogodišnji trend pada zainteresovanosti za te katedre“, objašnjava ona za Nova.rs
Naša sgovornica napominje da je, kako bi se animirali budući brucoši, Filološki fakultet angažovao je i PR agenciju, ali pravi rezultati kampanje biće vidljivi tek za neke dve godine.
„Problem je dublji i širi i jako teško ga je rešiti na nivou jednog fakulteta“, smatra Draškić Vićanović.
Kao neke od razloga zbog kojih se mladi ne odlučuju za ove smerove i rad u prosveti ona vidi i nedovoljne zarade, a ističe i da se odnosn prema nastavnicima promenio.
„Oni proston nisu cenjueni, nisu dovoljno uvaženi i to može biti problem“, smatra dekanka Filoškog fakulteta.
Ipak, ona ističe da sa završenim smerovima za srpski jezik i književnost ne morate isključivo raditi u prosveti, postoji širok spektar zanimanja, poput marketinga ili rada u medijima.
Opšta nezainteresovanost
Ništa bolja situacija nije ni u ostalim univerzitetskim centrima. U Nišu se prijavilo tek 29, iako primaju 50, a u Novom Sadu jedva 17, mada je odobreno 58 mesta, plus još dva na odseku Srpske filologije u kontaktu sa slovačkom ili mađarskom, iako tamo primaju 15.
Profesorka srpskog jezika i književnosti i predstavnica Sindikata UGS Nezavisnost, Vesna Vojvodić, kaže za portal Nova.rs da je problem malog interesovanja za studije srpskog jezika i književnosti reč o pojavi koja kod nas tinja već duži niz godina.
„Mislim da je taj problem višestruko generisan čak i sami prijemni ispiti tokom dugog niza godina bili su veoma zahtevni, a sa druge strane mnoge kulturne vrednosti su erodirale u društvu“, kaže ona i dodaje da nakon toga nove generacije nemaju garanciju da će njihov trud, znanje i rad biti prepoznati da bi oni mogli iole dostojanstveno da žive.
Ona je upitala da li bi bilo ko usmerio mladog čoveka ako znate da ima talenat ali, kako kaže, znate da ih nakon tih studija očekuje jedna neizvesna priča.
„Kada ti mladi ljude završe ovakve studije čeka ih jedna vrlo neizvesna priča jer oni nemaju njihovu garanciju prvo da će se moći zaposliti u struci i da će posle svog rada moći dostaojnstveno da žive“, kaže za naš portal Vojvodić.
Kao potencijalne problemne, Vojvodić pored zaposlenja u prosvetnom sistemu, navodi i problem da je pitanje da li konkurs za posao zaista biti objektivan i pošten.
Ona ističe da prosvetni radnici moraju zajedno da se bore za poboljšanje njihovog položaja i ugleda u društvu.
Upitana da li ćemo za 10 ili 15 godina imati kadrova, Vojvodić ističe da „matematika neumoljiva“ i da već ima toliko budućih i sadašnjih kolega čije pozicije ne mogu da se stabilizuju.
U društvu se oblikovao ambijent koji je pogodovao razvoju ovog problema, poručuje Vojvodić i dodao da nije samo da li ovo zanimanje donosi dobit ili ne, nego se i ne vrednuje dovoljno.
„Ne mogu se određenim merama ad-hok preko noći rešiti, budući da problem nije narastao preko noći pa da se to može po ‘kratkom postupku’ promeniti“, kaže ona.
Poručuje da vrlo ozbiljno mora da se promisli o tome koliki je fond za maternji jezik u kulturno razvijenim zemaljama, gde je, kako ističe Vojvodić, višetsturko većeg obima nego u Srbiji.
„Potrebne su godine i mi ćemo tada imati bolje okolnosti i veće mogućnosti“, optimistična je naša sagovornica.
Izvor: Nova. rs
Čitam i ne mogu da verujem šta se piše. Pa šta ako ne upisuje onoliki broj studenata koliki je bio broj godinama. U stvari, napokon upisuje realan broj studenta ovaj smer kako je i već navedeno u tesktu, zvanje koje nema perspektivu. Imate koliko hoćete mlađih i stariji bivših studenata koji su završili baš da budu nastavnici srpskog jezika, a koji kao i mnogi padaju u beznadežna stanja jer ne mogu da se zaposle u svojoj struci, i NIKAKO ne mogu ako to nije preko veze. Znate ono, stranka, prijatelj prijatelja, rođak rođaka, majka, otac, šta god, to je jedini način. E gospodo taj trend traje čitavu deceniju. I nastaviće se. O obimnim i nepotrebnim predmetima na Univerzitetu da ne pričamo, a nemaju čak ni sosptvenu literaturu, nego se studenti NEKAKO snalaze.
Najveći problem u ovom nazovi problemu vidim što će profesori na Univerzitetu ostati bez posla 😀 E to njih brine.
Možda će i ta gospoda napokon u stvari početi da rade.
Đaci u višim razredima NE VOLE srpski jezik. Neki vole nastavnika, neki se mnogo trude zbog ocene, ali nemaju pravu motivaciju jer su sadržaji preobimni (posebno iz gramatike), a trend je da ne vole ni da čitaju. Osim nabrojanih problema nastavnika vezanih za plate i zaposlenje, ogroman problem nastavnika srpskog je naučiti decu. Svedok sam njihovog razočaranja jer se svakodnevno žale. Koleginica je jednom plakala što osmaci neće da nauče ništa o Dositeju i Vuku Karadžiću. Ima odeljenja gde niko ne zaslužuje ocenu 5 (kao ni moje dete, koje je „osvojilo“ peticu time što se trudio više od većine). Čemu ovoliki zahtevi za decu osnovnoškolskog uzrasta? Ko želi da predaje takav predmet (i da ocenjuje)? Zašto univerzitetski profesori ćute i samo čuvaju svoja radna mesta?
To zaista i jeste veliki problem. Treba da se upisuju najbolji učenici a ne oni koji nisu imali gde.
Ne razumem zašto se svi bune u vezi sa programom nastave srspkog jezika? Zašto se priča o zahtevima? Naravno da izgleda da su zahtevi nerealni ako Zakon predviđa prolaznost svih učenika do petog razreda. Namerno kažem do petog razreda, jer koji učitelj će voditi đaka do četvrtog, iako baš ništa ne zna, a onda ga ostaviti da ponavlja razred?
Zbog nerealnih zahteva da svi moraju da prođu godinu, dolazimo u situaciju da svake godine opada nivo znanja. Da ne pominjem da su svi već upućeni da učenik ne može po ZAKONU da ponavlja razred. Da ne pominjem da niko ne krivi učenika već učitelja koji “ne zna“ da “predaje“ pa zato jadno dete nije naučilo. Nekada je bilo normalno da učenik zna da čita i piše pa ipak ima dovoljnu ocenu, jer se računalo da je minimum znanja čitanje i pisanje. Danas završavaju osnovnu školu totalno nepismeni.