Отписани класици враћају се у лектиру

26 јула, 2020

Након анализе тек озваничене реформе сва четири разреда гимназије НПС тражи да се пре септембра око 50 књижевних дела нађу и у новом програму

Foto: Canva

Планови и програми наставе и учења за све четири године гимназије нису најбоље реформисани када је о изучавању српског језика и књижевности реч и потребно их је ревидирати. Зато би требало вратити око 50 књижевних дела која су садржали стари програми, а у новим их нема или нису обавезна.

То је су суштина једногласне препоруке Националног просветног савета (НПС) након анализе унапређених садржаја за сва четири разреда гимназије, коју је недавно самоиницијативно урадио. Испоставило се да ипак нема ваљаних аргумената да се многи аутори и дела не нађу у програмима који су озваничени прошлог месеца објављивањем у „Службеном гласнику”. Разуме се, са потписом министра просвете на одобравајуће мишљење НПС-а, који на програме чију ревизију тражи није имао примедби док их је усвајао.

Сад сматра да први разред у којем су по новом училе већ две генерације, ипак, не може без Кишових „Раних јада”, „Боја на Мишару” или песама дубровачких петраркиста. У други разред гимназије ваљало би вратити Змајеве „Ђулиће”, Петефијеву „Слободу света”, Мажуранићеву „Смрт Смаил-аге Ченгића”, Гогољевог „Ревизора”, Толстојев „Рат и мир”, Сремчеву „Зону Замфирову”, Нушићевог „Народног посланика”… Изучавање књижевности у трећем гимназије, који ће по унапређеном програму кренути од септембра, не сме да буде ускраћено за „Ex Ponto” Андрића, „Албатроса” Бодлера, „Моју отаџбину” Шантића, „Долап” и „Наслеђе” Ракића, „Романсу месечарку” Лорке, „Тихи Дон” Шолохова, „Старац и море” Хемигвеја…

Накнадну памет најважнијег просветног тела, коме је законом одузета моћ одлучивања али без чијег се стручног мишљења не може напредовати, пробудиле су без сумње критике еминентних зналаца. Прва је стигла због Гундулићевог „Османа”, кога у другом разреду ове године, по плану, нису читали гимназијалци. Друга је дошла због „Прољећа Ивана Галеба”, најобимнијег дела Владана Деснице које је реформом из обавезног доспело у изборни програм за четврти разред. Трећа критика дигла је буну у јавности због брисања поезије Десанке Максимовић, и њене збирке „Тражим помиловање” са листе књижевних дела за читање у трећем разреду. Сва су та дела, ако се пита НПС, већ враћена у неизоставну лектиру.

Када је постало јасно да је ново прекрајање озваничених програма неминовно и комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) променила је став о појединим изменама око којих се и највише ломила док је писала предлог новог програма. Преломила је да ту, ипак, обавезно треба да буде савремена српска драма и то да ђаци и наставници бирају дела Душана Ковачевића, Александра Поповића и Љубомира Симовића. Такође, да се не сме изоставити поезија Матије Бећковића, и да „Башта сљезове боје” Бранка Ћопића треба да се обради у целости у четвртом разреду гимназије, иако се одломци тог дела раде у основној школи. Ове предлоге на разматрање упутили су НПС-у средином прошлог месеца, потврдио је за наш лист Златко Грушановић, директор ЗУОВ-а. Али да су уважени као и да је то само део очекиване ревизије, сазнајемо увидом у анализу и предлог НПС-а да се „ради квалитетнијег образовања канонска дела српске и светске књижевности врате у садржај програма”.

− Прихватили смо низ решења које је завод предложио, али класици се не смеју дирати. Дали смо избор: Нушићев „Народни посланик” или „Госпођа министарка”, Ћосићево „Време смрти” или „Корени”, од Толстоја „Рат и Мир” или „Ана Карењина”, Сремчева „Зона Замфирова” или „Ибиш Ага”, Гогољев „Ревизор” или „Шињел”… Нема аргумената да се прва дела наведена у овим примерима не врате у програм, иако завод предлаже да остану само ова друга. Ђаци и наставници имаће право избора, али ће сва ова дела радити. Предлог ревизије смо послали министарству и заводу и очекујемо да се примени од септембра − појашњава Радивоје Стојковић, председник НПС-а.

Анализу досадашњих измена програма, како каже, урадило је пет стручњака из савета и двоје са универзитета, а сви су професори српског језика и књижевности. НПС тражи да се у перспективи размишља о иновирању књижевно образовног канона и покреће најширу стручну расправу да се зна која су то дела која треба обавезно да буду заступљена. Закон не спутава савет да образује стручне комисије из редова наставника или истакнутих стручњака ради праћења, омогућавања развоја и унапређивања квалитета образовања. Зато се намеће питање зар анализу није требало да уради док су нови програми били на нивоу предлога и да ли је анализа закаснила.

− Напротив. Тек сада имамо могућност да реформисан први, други, трећи и четврти разред гимназије сагледамо у целини. Ми на овај начин уводимо како треба да се веома промишљено ураде промене, да не буду скоковите и преамбициозне, него у малим корацима. Оне нису тако велике, али су значајне. Основна идеја је да не смемо одустати од српских и светских класика − указује Стојковић.

Реформа не подразумева да се планови и програми, одвећ претрпани градивом, још допуне. По новом „рецепту” анализа следи после усвајања уместо и пре доношења програма. Резултат испитивања ваљаности унапређених садржаја у овом случају је аргументовано враћање књижевних дела која су претходно без дискусије избачена, јер тако се десило, а ђаци и наставници нека се снађу како знају.

− Лепо ће се снаћи. Имаће помоћ свих нас − нема дилему председник НПС-а.

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама