Колумна: Сунђери и креде
Аутор: Борис Јашовић
Чика Младене, научио сам да иза чика Младене, обавезно ставим запету тако да ти морам рећи да из српског језика имам четворку. Али зато из енглеског имам пет ко врата. То је зато што са татом слушам Strenglerse и XTC за које моји другари никад нису чули. Они ми кажу да је без везе што не слушам Расту а мени се његов глас уопште не допада. Само пробај да слушаш тог Красту, запретио ми је дека чудећи се како неко може самом себи да надене име Краста. Још горе је што мама мисли да имам четири из српског јер кришом слушам домаћи треш али никако да је убедим да то није истина. Мораћеш да поправиш ту четворку сине или ће ме стрефити шлаг, рекла је пред крај првог полугодишта а ја сам све време извиривао из собе и чекао да се коначно дочепам таблета.
Иначе, морам да ти се похвалим да нисам као остали другари из трећег четири разреда зависан од савремених технологија како таблете и смартиће-сатиће назива мој дека Бора. Више волим да са татом играм друштвене игре са бацањем коцке али и не одбијам кад ми мама дозволи да играм игрице на телефону. Тата и ја често играмо друштвену игру Свет и захваљујући њој сам научио доста главних градова разних држава и ако ме питаш који су главни градови Боцване и Мјанмара одговорићу ти ко из топа Габороне и Нејпидо. Кум Паја се препирао са татом јер каже да је то непотребно знање а тата каже да је такво знање и те како потребно и да би министру (мислио је на тебе) било боље да поради на враћању старог самоуправног система образовања у наше школе када су деца лепо учила привредне карактеристике азијских и афричких земаља. На то се умешала бака Мица и рекла да од тога нема ништа јер је министар окорели техноменаџер. Питао сам шта значи та реч бако, мислећи на реч “окорели”, а бака ми је одговорила не разумеш ти то злато, мислећи на реч “техноменаџер”. Мама је онда упитала све присутне да ли су чули шта је министар (мислила је на тебе) изјавио о листи факултетских професора и асистената који су подржали протестне шетње грађана? Сви смо заћутали и погледали у маму која је са оклагијом у руци стајала испред кухињског стола на којем је развлачила тесто за кифлице са џемом. Шта је изјавио женче, упитао је тата као да се помало прибојава мамине оклагије. Она је подигла оклагију изнад главе и рекла како је министар изјавио да на тој листи нема озбиљних имена – само пензионери и нека деца која су тек јуче почела да раде. Тада је настала пометња у кући. Дека се ухватио за срце, бака је изгледала као да је загризла кришку лимуна, а тати и куму Паји је дим куљао из ушију и ноздрва. Дека је излетео из фотеље и из креденца извадио коверат који му је послао онај чика који много воли да пише писма пензионерима. Па зар господин министар (мислио је на тебе) има смелости да тврди како пензионери не представљају озбиљна имена, узвикнуо је дека и замахнуо ковертом испред цвикера за даљину. Питао сам шта значи “смелост” али ме дека није регистровао па је наставио да прича како је председник лично захвалио на подршци коју је дека као пензионер пружио нашој Србији да се економски подигне на колена! Ево, ако не верујете прочитајте и сами – лепо пише да сте ви пензионери показали мудрост, памет и одлучност да помогнете својој Србијици! А сада министар просвете коме мој унук узалудно годинама пише писма тврди да међу пензионисаним факултетским професорима нема озбиљних имена. На крају је дека профрфљао нешто као нек иде у п…р…шун и та пр…кле…та ми…ста…ск фо…т…ља.
Тада је мама дефинитивно одустала од кифлица са џемом, села је на кауч у дневној соби и рекла да је министар (мислила је на тебе) рекао тако како је рекао јер су у питању пензионери који подржавају грађанске протесте а не они други. Али и ја подржавам протесте дрекнуо је опет дека, и ја сам у зиму 96-те лупао у шерпе и дувао у пиштаљку. Председник који ти пише писма захвалности није знао за тај податак иначе би ти писао мало сутра, умиривала га је бака гурајући му шољицу чаја под нос. Зашто и ја не могу на протесте да дувам у пиштаљку коју сте ми купили код Кинеза, питао сам са сузама у очима а онда сам замислио деку како лупа у шерпу па ми је дошло да се смејем. Хладно је на улици, рекао је кум Паја. Твој отац и ја смо се прошле суботе начисто смрзли али не брини водићемо те на пролеће. Тата је онда рекао да министар (мислио је на тебе) није само увредио пензионисане професоре већ и младе истраживаче који су остали у земљи уместо да збришу преко гране. Какве извиђаче упитао је дека покушавајући да подеси слушни апарат коме су се батерије испразниле а бака заборавила да купи нове у робној кући Шангај. Полако куме, и они ће после ове министрове изјаве преко на иностране факултете, узвикнуо је кум Паја и потегао чашицу домаће брље коју је стриц Вукајло послао из Црне Горе. А онда је чика Златибор изјавио да се распуст продужава за још недељу дана па смо сви запевали од среће Златиборе питај Тару. Ипак сам и даље збуњен што су моји незадовољни твојим радом чика Младене, јер мислим да ти то не би рекао тако како си рекао да ти неко није наредио да то кажеш баш тако како си рекао. Можда чак и онај чика што свима наређује шта и како треба да причају и који воли да пише писма пензионерима. Зато бих волео да поново одеш на телевизију и похвалиш факултетске професоре и асистенте што су подржали грађанске протесте у Србији пошто си и ти ваљда неки грађанин. А можда ћу и ја следећег пута у шетњу. Знаш, планирам да упишем филозофију и докторирам на грађанским правима и слободама. Само да претходно завршим пет и по разреда основне и четири разреда средње школе. А можда на крају и одлучим да не одем у Норвешку. До следећег пута
ајд здраво
БОКА Ј.