Овако ће изгледати школе будућности

фебруар 27, 2017

Школа будућности биће пресељена из учионица у паркове и музеје, ђаци ће учити да медитирају, а главни асистент наставницима биће вештачка интелигенција. Време је да педагогија сустигне технологију.

Употреба информационо-комуникационих технологија у образовању била је тема недавно одржаног сајма у београдском Белекспо центру. Учествовало је 180 говорника, а преко 6.500 наставника, професора и директора школа посетило је догађај, што све говори у прилог томе да су српски просветари и те како жељни нових знања и дискусија о томе како ће изгледати школа будућности. Уз помоћ интернета свакако, јер је, током три дана одржавања, пренос конференције уживо имао више од 9.000 прегледа.
И управо у том виртуелном простору, изван учионице, а заправо у учионици, догађају се највеће промене. Једно од запаженијих предавања одржала је професорка информатике Драгана Симић из средње школе “4. јул” у Врбасу. Она је користила метод обрнуте наставе. За “палчиће” (како професори зову нове генерације деце навикле да свет откривају преко палчева и “тоуцх сцреена” мобилних телефона) потребно је доста времена да би се мотивисали, па чак и за предмете за које се претпоставља да су им ближи него старијим генерацијама.
Драгана Симић, професорка из Врбаса: Ђаци долазе са све лошијим информатичким предзнањем, без обзира што је то једна од области која их највише интересује
– Ђаци заиста долазе са све лошијим информатичким предзнањем, без обзира што је то једна од области која их највише интересује. Коришћење информационих технологија код њих се свело на коришћење Инстаграма, Фејсбука, играње игрица, Јутјуб. Мени је као наставници рачунарства лакше него неким мојим колегама да уведем нове технологије, а схватила сам да једино тако могу задржати ауторитет, осим ставом и знањем. Нагласићу и да наставни план за информатику и рачунарство није мењан 20 година, а знате и сами шта то значи у настави информатике – објашњава професорка Симић.
Обрнута учионица
Професорка Драгана Симић из средње школе “4. јул” у Врбасу одлучила је и да уведе метод тзв. обрнуте учионице, а објаснила нам је и како је мотивисала ђаке да и они у учењу користе нове технологије.
– Оно што је предавање са часа учи се код куће уз помоћ видео-снимака које сам креирала, а домаћи рад и решавање задатака радимо на часу. Постављала сам им материјале на Јутјуб, линкове на свој блог и имала сам утисак да сам се на почетку само ја обрнула, не и они. То су у почетку били најразличитији изговори, од тога да немају мејл адресе до тога да немају интернет. За први час петина их је погледала лекцију, а сваки десети је стварно научио, али полако су се све више укључивали. У једном моменту почели су да гледају материјал који бих им слала и на фејсбук групу, па су се укључили, саставили тест да ја одговарам на питања. Мотивисало их је то, јер су видели да могу да добију и лепе оцене – прича професорка како је заживео њен метод обрнуте учионице.
Искористи Селфи
Да не мора само настава из информатике да се одвија онлајн, потврђује и професорка српског из Математичке гимназије у Београду Анђелка Миладиновић. Седмацима и осмацима, често неразумљиве, досадне и далеке теме, попут епске песме у десетерцу “Почетак буне против дахија” или лекције “Почеци словенске писмености” успела је да осавремени и да их креативно пробуди.
Анђелка Миладиновић, професорка из Београда: Десетерачке песме ретко које дете чита из личног задовољства. Анахроне су за њихово поимање књижевности
– Десетерачке песме ретко које дете чита из личног задовољства. Анахроне су за њихово поимање књижевности. Али, није немогуће тај стари свет ујединити са савременим технологијама. Тако смо народну епску песму “Почетак буне против дахија” обрадили тако што су осмаци креирали страницу на Википедији. Седмаци су ове године завршили пројекат “Глагољате ли ћирилицу”. Све је почело тако што сам им задала задатак да у Београду пронађу споменик Ћирилу и Методију, направе селфи и окаче на Фејсбук, а завршило се са шест анимација лекције о словенским просветитељима и онлајн квизом – прича професорка Математичке гимназије, и наглашава да је знање и умеће да то знање пренесе ученицима предуслов за доброг наставника.

У Финској су схватили да је свет изван школе важнији и да више мотивише децу да уче

Цео град је школа
Ана Раутинен из финске организације “HundrEd” одржала је предавање на тему како ће образовање изгледати наредних 100 година.
– Схватили смо у Финској да је свет напољу важнији и да више мотивише децу као место за учење. Основна идеја је да читав град или место постане заједница за учење, музеји, паркови, све то може да послужи… тако ће деца учити у будућности – објашњава гошћа конференције из Финске.
Ана Раутинен, професорка из Финске: Неће више бити система где је математика само математика, учење језика само учење језика, све би то требало да се прожима
Она истиче да је будућност образовања да деца развијају свест.
– Неће више бити традиционалног система где је математика само математика, учење језика само учење језика, све би то требало да се прожима. То је нова педагогија, према којој је ученик одговоран за своје знање пре него наставник. Највећи изазов је данашњим генерацијама приближити читање. Зато многи наставници уводе вежбе концентрације и медитације, да би се деца умирила и могла да откривају матерњи језик кроз књижевност – каже Ана.
“Ко нема у вугла, има у гугла” знају наши ученици. На том становишту је и професор из Велике Британије, Доналд Кларк. Он је објаснио да друштво каска за тахнологијом, а педагогија за друштвом, па је важно да се педагогија приближи онлине свету.
Доналд Кларк, професор из Велике Британије: Професори воле да стоје за катедрама, пред таблама, и да причају досадне приче ученицима и
– Професори воле да причају досадне приче ученицима и студентима. Професори стоје испед црних и белих табли, као да је бела табла сва технологија. То нас нигде не води. Истинско достигнуће вештачке интелигенције је да се персонализује учење, и то је будућност педагогије. Свако је различит. На пример, свако говори различит ниво енглеског језика. Апликација и софтвер то могу да измере, и знаће шта вам је следеће потребно да учите. Универзитетски професор не зна свих 200 студената, али апликација зна – сматра Кларк.
 
Жељка Мрђа
Извор: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама