Ovako će izgledati škole budućnosti

februar 27, 2017

Škola budućnosti biće preseljena iz učionica u parkove i muzeje, đaci će učiti da meditiraju, a glavni asistent nastavnicima biće veštačka inteligencija. Vreme je da pedagogija sustigne tehnologiju.

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju bila je tema nedavno održanog sajma u beogradskom Belekspo centru. Učestvovalo je 180 govornika, a preko 6.500 nastavnika, profesora i direktora škola posetilo je događaj, što sve govori u prilog tome da su srpski prosvetari i te kako željni novih znanja i diskusija o tome kako će izgledati škola budućnosti. Uz pomoć interneta svakako, jer je, tokom tri dana održavanja, prenos konferencije uživo imao više od 9.000 pregleda.
I upravo u tom virtuelnom prostoru, izvan učionice, a zapravo u učionici, događaju se najveće promene. Jedno od zapaženijih predavanja održala je profesorka informatike Dragana Simić iz srednje škole “4. jul” u Vrbasu. Ona je koristila metod obrnute nastave. Za “palčiće” (kako profesori zovu nove generacije dece navikle da svet otkrivaju preko palčeva i “touch screena” mobilnih telefona) potrebno je dosta vremena da bi se motivisali, pa čak i za predmete za koje se pretpostavlja da su im bliži nego starijim generacijama.
Dragana Simić, profesorka iz Vrbasa: Đaci dolaze sa sve lošijim informatičkim predznanjem, bez obzira što je to jedna od oblasti koja ih najviše interesuje
– Đaci zaista dolaze sa sve lošijim informatičkim predznanjem, bez obzira što je to jedna od oblasti koja ih najviše interesuje. Korišćenje informacionih tehnologija kod njih se svelo na korišćenje Instagrama, Fejsbuka, igranje igrica, Jutjub. Meni je kao nastavnici računarstva lakše nego nekim mojim kolegama da uvedem nove tehnologije, a shvatila sam da jedino tako mogu zadržati autoritet, osim stavom i znanjem. Naglasiću i da nastavni plan za informatiku i računarstvo nije menjan 20 godina, a znate i sami šta to znači u nastavi informatike – objašnjava profesorka Simić.
Obrnuta učionica
Profesorka Dragana Simić iz srednje škole “4. jul” u Vrbasu odlučila je i da uvede metod tzv. obrnute učionice, a objasnila nam je i kako je motivisala đake da i oni u učenju koriste nove tehnologije.
– Ono što je predavanje sa časa uči se kod kuće uz pomoć video-snimaka koje sam kreirala, a domaći rad i rešavanje zadataka radimo na času. Postavljala sam im materijale na Jutjub, linkove na svoj blog i imala sam utisak da sam se na početku samo ja obrnula, ne i oni. To su u početku bili najrazličitiji izgovori, od toga da nemaju mejl adrese do toga da nemaju internet. Za prvi čas petina ih je pogledala lekciju, a svaki deseti je stvarno naučio, ali polako su se sve više uključivali. U jednom momentu počeli su da gledaju materijal koji bih im slala i na fejsbuk grupu, pa su se uključili, sastavili test da ja odgovaram na pitanja. Motivisalo ih je to, jer su videli da mogu da dobiju i lepe ocene – priča profesorka kako je zaživeo njen metod obrnute učionice.
Iskoristi Selfi
Da ne mora samo nastava iz informatike da se odvija onlajn, potvrđuje i profesorka srpskog iz Matematičke gimnazije u Beogradu Anđelka Miladinović. Sedmacima i osmacima, često nerazumljive, dosadne i daleke teme, poput epske pesme u desetercu “Početak bune protiv dahija” ili lekcije “Počeci slovenske pismenosti” uspela je da osavremeni i da ih kreativno probudi.
Anđelka Miladinović, profesorka iz Beograda: Deseteračke pesme retko koje dete čita iz ličnog zadovoljstva. Anahrone su za njihovo poimanje književnosti
– Deseteračke pesme retko koje dete čita iz ličnog zadovoljstva. Anahrone su za njihovo poimanje književnosti. Ali, nije nemoguće taj stari svet ujediniti sa savremenim tehnologijama. Tako smo narodnu epsku pesmu “Početak bune protiv dahija” obradili tako što su osmaci kreirali stranicu na Vikipediji. Sedmaci su ove godine završili projekat “Glagoljate li ćirilicu”. Sve je počelo tako što sam im zadala zadatak da u Beogradu pronađu spomenik Ćirilu i Metodiju, naprave selfi i okače na Fejsbuk, a završilo se sa šest animacija lekcije o slovenskim prosvetiteljima i onlajn kvizom – priča profesorka Matematičke gimnazije, i naglašava da je znanje i umeće da to znanje prenese učenicima preduslov za dobrog nastavnika.

U Finskoj su shvatili da je svet izvan škole važniji i da više motiviše decu da uče

Ceo grad je škola
Ana Rautinen iz finske organizacije “HundrEd” održala je predavanje na temu kako će obrazovanje izgledati narednih 100 godina.
– Shvatili smo u Finskoj da je svet napolju važniji i da više motiviše decu kao mesto za učenje. Osnovna ideja je da čitav grad ili mesto postane zajednica za učenje, muzeji, parkovi, sve to može da posluži… tako će deca učiti u budućnosti – objašnjava gošća konferencije iz Finske.
Ana Rautinen, profesorka iz Finske: Neće više biti sistema gde je matematika samo matematika, učenje jezika samo učenje jezika, sve bi to trebalo da se prožima
Ona ističe da je budućnost obrazovanja da deca razvijaju svest.
– Neće više biti tradicionalnog sistema gde je matematika samo matematika, učenje jezika samo učenje jezika, sve bi to trebalo da se prožima. To je nova pedagogija, prema kojoj je učenik odgovoran za svoje znanje pre nego nastavnik. Najveći izazov je današnjim generacijama približiti čitanje. Zato mnogi nastavnici uvode vežbe koncentracije i meditacije, da bi se deca umirila i mogla da otkrivaju maternji jezik kroz književnost – kaže Ana.
“Ko nema u vugla, ima u gugla” znaju naši učenici. Na tom stanovištu je i profesor iz Velike Britanije, Donald Klark. On je objasnio da društvo kaska za tahnologijom, a pedagogija za društvom, pa je važno da se pedagogija približi online svetu.
Donald Klark, profesor iz Velike Britanije: Profesori vole da stoje za katedrama, pred tablama, i da pričaju dosadne priče učenicima i
– Profesori vole da pričaju dosadne priče učenicima i studentima. Profesori stoje isped crnih i belih tabli, kao da je bela tabla sva tehnologija. To nas nigde ne vodi. Istinsko dostignuće veštačke inteligencije je da se personalizuje učenje, i to je budućnost pedagogije. Svako je različit. Na primer, svako govori različit nivo engleskog jezika. Aplikacija i softver to mogu da izmere, i znaće šta vam je sledeće potrebno da učite. Univerzitetski profesor ne zna svih 200 studenata, ali aplikacija zna – smatra Klark.
 
Željka Mrđa
Izvor: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama