Zaustavljanje pada nataliteta i podsticanje rađanja vidim kao jedno od nacionalnih pitanja, možda najvažnijih za zemlju, kaže ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.
Novoosnovani Demografski savet, kako kaže, imaće sastanak u drugoj polovini januara i analiziraće se segmenti koji treba da podstiču rađanje – popravljanje kvaliteta života, migracije.
„Ova godina će biti godina pilot program u pojedinim sredinama, primene pronatalitetnih mera, a iza toga ćemo ići na izmene zakonodavnih tekstova“, rekla je Đukić Dejanović za Tanjug.
Mere koje se planiraju, pojašnjava, odnose se na ekonomska davanja i program pronatalitetne politike i one koje su vezane za organizaciona pitanja i jačanje savetovališnog rada.
„Ekonomska davanja se odnose na veće zapošljavnje, bolje uslove rada na poslu za ljude koji su u reproduktivnom periodu, prilagođavanje radnog vremena roditeljima sa decom“, kaže ministarka.
Radiće se i na popravljanju uslova u vrtićima, pojašnjava, kako bi se roditelji rasteretili brige i obaveza i motivisali da imaju više dece, a razmišlja se o uvođenju organizovanog prevoza za mališane, tako da svakog jutra autobus prevozi decu do vrtića i kasnije ih vraća kućama.
„Važno je i da obrazovni programi u vrtićima budu takvi da neguju ljubav prema batama i sekama. Važno je da dete želi i podseća svoje roditelje na to“, pojašnjava Dejanović.
Najteža situacija je, podseća, na jugoistoku Srbije, a procene su da se u opštinama Crna Trava, Babušnica 2040. godine neće roditi nijedna beba, ukoliko se ne preduzmu vrlo ozbiljne pronatalitetne mere i ako se na planu unutrašnjih i spoljnih migracija ne preduzmu određene aktivnosti.
Strategija rađanja koja je usvojena 2008. godine, kaže ministarka, urađena je kvalitetno, ali nije primenjivana i u narednom periodu biće inovirana.
Država je dosta učinila na podsticanju rađanja tako što finansira program vantelesne oplodnje za parove koji prirodnim putem ne mogu da dobiju decu, a Dejanović kaže da je solidno rešena i podrška porodicama koje ekonomski nisu na zavidnom nivou.
Predlog je da se roditeljski dodatak koji se za drugo i treće dete isplaćuje u 24 rate inovira, i da polovinu predviđenog novca porodice dobiju u prva dva meseca, a da se preostalih 50 odsto sredstava podeli na 24 rate.
„Naš predlog je da pomoć porodicama kada dobiju dete bude raspoređena tako da najviše novca dobiju kada se dete rodi u prvim mesecima, a ne nakon 24 meseca jer se tada gubi smisao pomoći“, kaže naša sagovornica.
Podseća da je za obnavljanje stanovništva, da ostanemo na ovom broju potrebno da 11 odsto žena u generativnom periodu ima jedno dete, 44 odsto dvoje dece i 45 odsto troje dece.
„Naravno mi smo daleko od tih željenih brojki. Važni su svi modeli pomoći, a posebno uključivanje tate u brigu oko deteta“, naglasila je Dejanović.
Žene u Srbiji, dodaje ministarka, treba stimulisati da rađaju drugo dete jer se najveći broj mladih ljudi opredeli da ima jedno dete i tako zadovolji psihološku potrebu za roditeljstvom.
„Kada je u pitanju drugo dete, mnogo se više razmišlja o ekonomskoj poziciji, o činjenici da je roditelj prepušten sam sebi, da društvo nije najbolje organizovano, da možda neće biti tako dobar roditelj kakvo je roditeljstvo imao od svog roditelja“, pojašnjava ministarka.
Pilot programi podsticanja rađanja počeće već ove godine, a oni nisu isti za sve delove Srbije, već će se voditi računa o toma kakva je koja sredina.
Jedno je područje jugoistočna Srbija, navodi, gde će se analizirati koje podsticajne mere bi dale najbolje rezultate jer se, recimo, u Crnoj Travi 2013. godine nije rodila nijedna beba.
Servisne aktivnosti moraju se pojačati u opštinama u koje se doseljavaju stanovnici iz manjih sredina da bi zadovoljili obrazovne, porodične potrebe, kao što su Novi Sad, Zvezdara, Surčin.
Posebni programi planirani su za Vojvodinu, koja ima svoje specifičnosti, a svakako da su specifični programi potrebni za prosečnu opštinu u Srbiji, koja će, dodaje, biti model za najveći broj opština.
Upitana da li će biti dovoljno novca za realizaciju tih pilot programa kaže da će oni biti sprovedeni u saradnji sa ministarstvima privrede, poljoprivrede, zdravlja, informisanja, obrazovanja, te da će se koristiti i sredstva koja su na njihovim razdelima.
„To povezivanje u cilju popravljanja nataliteta je zajednička briga i stručnjaci odavno upozoravaju da će nam to biti najveći problem. Problem natalitetne politike vidim kao od jedno od nacionalnih pitanja najvažnijih za zemlju“, zaključila je ona.
Autor: MONDO/Tanjug
Prazna priča u kojoj baš ništa konkretno nije rekla. Imam troje dece, završio sam osnovne studije u Francuskoj i doktorske u Italiji, takodje završio sam fakultet u Srbiji i doktorirao po drugi put. I znate šta, zbog te moje statistike biću jako srećan narednih meseci kada sa porodicom odem za Nemačku, jer će te vaše brojke još gore izgledati. A vi nastavite da stimulišete Crnu travu i Babušnicu, pa možda se i rodi jedna, dve bebe narednih godina. Mene svakako nećete više voditi na Nacionalnoj službi za zapošljavanje.