Систем “класа” које би рангирале школе и наставнике према учинку, а предлаже их министар просвете Младен Шарчевић, могао би да стане на пут раширеној појави да ученици који су у некој “слабијој” основној школи остварили вансеријски успех, у квалитетнијој средњој школи доживе крах!
Шарчевић је раније за “Блиц” најавио да би српске школе могле би убудуће да буду рангиране по квалитету, баш као што су, на пример, светски универзитети рангирани на Шангајској листи. Високо рангиране школе, додао је министар, имаће одређену врсту аутономије, брже ће ући у следећу фазу реформе, што ће се потом одразити на финансирање школа и на унутрашњу расподелу.
– На томе ћу инсистирати, јер унутар самих колектива постоје они који су одмакли брже, они за које постоји могућност међународног усавршавања… Ред је да се једном о томе прича, неко ко има лоше резултате у веома успешној школи биће рангиран ниско, никоме ко није остварио добре резултате нећу потписати да буде директор школе, јер је однос квалитета школе и рада директора у тесној повезаности – казао је Шарчевић.
Корист ће од овога, како каже, бити двострука – биће могуће наградити квалитет тамо где се препознаје, а биће добро и када просвета као бранша у оквиру буџета буде тражила увођење платних разреда према другима.
Мерљив систем успеха уместо “доброг гласа”
Просветни радници су поздравили ову идеју јер, како кажу, “нико не прати успех ђака у каснијим фазама школовања”.
Мирјана Слобода, директорка основне школе “Скадарлија”, каже да они не знају “какви су наши ђаци у средњим школама, какав успех постижу”.
– Сви ми по школама знамо да нису сви исти, да постоји разлика међу наставницима. Само треба сада да на основу мерљивих криеријума направимо ту границу и да они који имају боље резултате буду и награђени – додаје Слобода за „Блиц“.
А критеријуми би, према њеном мишљењу, осим успеха самих ученика у школи, могли да буду и резултати ђака на такмичењима. На основу тога би се могло утврдити и да ли су нека школа или професор заслужено на добром гласу, или то дугују „фабрикованим“ резултатима.
Како да вуковци не доживе потоп
Ако, на пример, једна генерација основаца неке школе има 30 вуковаца, а потом само мањи број њих постиже одличан успех у даљем школовању, то може да укаже да нешто у самој основној школи не функционише како треба, односно да им је успех „поклоњен“.
Оваквим праћењем ученика које предлаже Слобода, могла би да се спречи хиперпродукција одликаша, до које би могло да дође услед жеље појединих наставника, алии директора да се прикажу у што бољем светлу.
Од успеха наставника зависи и успех школе
Министар за “Блиц” подсећа да је нешто слично систему класа нешто постојало пре 40 година, али да сада, на жалост, то није случај.
– Треба, међутим, пре свега да се утврде критеријуми на основу којих би се утврдио и педагошки квалитети радника – наводи Шарчевић за “Блиц” додајући да ће то оцењивање бити екстерно, што значи да не могу директор и наставници једне школе да оцењују своје колеге из истог колектива.
Идеја министра Шарчевића наилази и на одобравање међу синдикатима, а Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије истиче да је ту намеру подржала када је први пут представљена још пре неколико година, док је министар финансија био Лазар Крстић.
Потребно је пратити успех ученика и у наредним нивоима школовања
Професора српског оцењује ветеринар
Њено спровођење би, како каже, значило доста за побољшање стања у образовању, али додаје и да је веома скептична у погледу њене реализације.
– То, наравно, не зависи од министра. Ми ту идеју здушно подржавамо, што смо му и поручили. Проблем је у систему, а пре свега око начина вредновања рада професора. Ко ће да процени рад једног професора? Да ли ће то да буде директор школе који је на ту функцију дошао по политичкој линији или тако што га је „прогурао“ неко у школском одбору, питање је да ли је икада узео дневник у руке – каже Јанковић.
На констатацију да би вредновање било екстерно, дакле од људи ван школе, она узвраћа да је систем екстерног оцењивања, на жалост, доживео фијаско.
– Лично сам доживела да мене као професора српског језика који предаје и реторику, на часу реторике оцењује особа која је по струци ветеринар. Није, дакле, ни професор на Ветеринарском факултету, него баш ветеринар. Е сад, питање је како је таква особа дошла у Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања – каже Јанковић и понавља: „Проблем је у систему.“
М. Р. Петровић
Извор: Блиц