Деца се рађају са предиспозицијом за повезивање и љубав. Деца се рађају са ”клицом љубави”.
Новорођенче не може да види целовит објекат. Нпр, не види још увек мајку и оца као целовите особе услед незрелости нервног система, али ће ту способност у току прве године развоја освојити, како развој нервног система и чула напредује. Новорођенче може да опажа делове објеката, нпр. осети мирисе, топлину, види мајчину дојку па ће тако с почетка заволети мајчину дојку, заволеће топлину мајчиног загрљаја, заволеће звук мајчиног и очевог гласа, а касније ће заволети своју флашицу, звук звечке и друге звукове и делове објеката из свог окружења. Љубав и везаност за ове делове објеката ће се гранати све док не заволи мајку као цео објекат у моменту када буде могло да је опази као такву, што се дешава негде између 4. и 7. месеца живота. Ово се односи и на очеве.
Затим се везаност и љубав грана на друге људе из околине (баке, деке, другу децу, кућне љубимце и тако даље и даље, способност за љубав и везаност напредује кроз живот). Дете се рађа неољуђено али са предиспозицијама за ољуђивање и кроз породичну средину, а потом ширу социјалну средину, дете се ољуђује и бива способно да прихвата социјалне норме понашања и да оформљује квалитетне односе са другима.
О родитељству нас не уче у школи, а требало би. Kако да пружите вашем детету више од: крова над главом, хране, одеће, обуће и играчака? Многима од нас одрастање се сводило управо на те базичне, више материјалне него психолошко-емоционалне потребе јер родитељи или нису знали или нису развијали своје способности да пруже више. Многи моји клијенти у психотерапији одрастали су са свим материјално задовољеним потребама али психолошки и емоционално изгладнели.
У остатку текста су базичне емоционалне потребе детета и уколико се трудите да њих задовољите, можете мирно спавати са сазнањем да радите све како би ваше дете развило сигуран стил везивања и имало довољно добро самопоуздање и способност да када одрасте функционише адекватно у социјалној средини.
Вођство и усмеравање
Дете има потребу да га одрасли воде и усмеравају како би освајало вештине за функционисање у свету. Подучавајте децу корисном или прикладном понашању. (Пример: Kако нешто тражити; како слушати и не прекидати, како се придружити групи; манире за време оброка; како правилно прати руке и све то уз много вежбања.)
Слободно изражавање и прихватање осећања и потреба
Дете има потребу да изрази позитивна и негативна осећања као и да не буде због тога одбачено или грђено , а још горе кажњено. Иако мала деца доживљавају широк распон емоција, често немају речник којим би означили све те емоције. Родитељи могу препознати како се дете осећа и дати му речник који ће то повезати говорећи нешто у стилу: “Видим да си стварно љут. Вичеш и гурнуо си другара. Другу децу боли када их повређујеш и гураш мада разумем да ти је тренутно тешко и да си љут “. “Престани!” и “Смири се!” може учинити више штете него користи. Баш попут експрес лонца, кад се емоције затворе, често доведу до неконтролираних експлозија. Ментално здравље не може се постићи ако се емоције не могу изразити. Сила којом делују емоције тера их да некако изађу из нас. Мала деца тек уче о својим емоцијама и природно су често без речи или било каквог увида у оно што осећају. Са зрелошћу би требало да стекнемо речник који ће одговарати нашим осећајима и користити га да их пренесемо на (надајмо се) начине с више поштовања. Али ово је крајњи циљ у детињству, а никад место с којег почињемо изражавати осећања.
Похвала
Похвала негује дететово самопоуздање и самосвест. Kористећи похвале, показујете свом детету како да мисли и говори позитивно о себи. Помажете свом детету да научи препознати које је понашање добро и да се осећа поносно на себе.
Стабилност и предвидивост
Деца имају потребу да им родитељи пруже предвидивост и стабилност из дана у дан. Нпр. поштовање дневне рутине (устајање у одређено време, оброци у устаљено време, време за игру и учење које је унапред одређено) сваког дана даје детету стабилност, а упућивање детета у сутрашње активности уколико су нове и детету непознате (нпр. одлазак првог дана у школу или први пут на рекреативну наставу) помаже детету да смањи страховање од нових ситуација које су за њега непредвидиве.
Љубав, нега и пажња
Растући уз родитеље пуне љубави и бриге, деца могу развити корисне друштвене и емоционалне вештине, укључујући смањење анксиозности, способност развијања позитивних друштвених односа са другима, повећање самопоштовања. Не само да ће показивање љубави деци учинити да се ваша деца осећају добро у вези са собом и својим односом с вама, већ ће им показивање љубави такође помоћи да се ментално, друштвено и емоционално развију у будућности. Дакле, било да одвојите додатну минуту да их загрлите сваки дан пре него што крену у школу или их пољубите пред спавање сваке вечери, то не само да ће учинити да се осећају вољено у том тренутку, већ ће им помоћи и да боље функционишу у одраслом добу.
Аутономија, компетентност и осећај идентитета. Ова потреба задовољена је допуштањем детету да обавља задатке примерене узрасту и примањем корисних, некритичних повратних информација од родитеља у вези са задацима које покушава да обави. На пример, уколико дете не успева да исправно уради неки задатак који сте му поверили никада му немојте говорити ”неспособан си” или ”смотан си” зато што сте и сами нестрпљиви. Дете не разуме да сте нестрпљиви али добро разуме и прихвата мишљење о себи да је неспособно и смотано. Аутономија и компетентност као детиње потребе нису задовољене када за дете све обавља родитељ или се од детета очекује да има превише одговорности за свој узраст (на пример, 6-огодишњак брине о свој млађој деци).
Изражавање детета корз игру и спонтаност
Игра омогућава: истраживање и авантуру, развој маште и креативности. Деци даје прилику за забаву, уместо да све схватају преозбиљно. Ако имате родитеље који су врло озбиљни и усмерени ка циљу, можда нисте задовољили као мали своју потребу за спонтаношћу и игром. Или се можда ваши родитељи никада нису играли с вама због потешкоћа с менталним здрављем или су све време радили како би задовољили финансијске потребе породице. То може довести до потешкоћа у: спонтаности, креативности, опуштању и забави сада када сте одрасли. То вас може предиспонирати за депресију и друге потешкоће у менталном здрављу и односима у одраслом добу.
Јасне и реалне границе
Родитељство треба да се фокусира и на то да деца развијају самоконтролу, самодисциплину и преузимање одговорности за своје поступке. Ипак, ни са постављем граница деци не треба ићи у крајности (занемаривање или престрогост). Постављање граница јесте, на пример, ситуација када захтевате да дете прекине са игром и да почне да ради домаћи задатак или да почне припреме за одлазак у кревет. Границе постављате доследно и оне не зависе од вашег расположења, тренутних обавеза или тога шта се даје на телевизији кад дете треба да крене на спавање (спавање је само пример). Оне су јасне и непромењиве барем неко време. Онда када одлучите да их померите, то треба да буде са изузетно добрим разлогом.
Љубав, похвала и прихватање заједно са дисциплиновањем и постављањем граница даће добре резултате.
Извор: psihoterapijasindjic.com