Uprkos najavi da će plate onima koji nisu držali redovnu nastavu biti umanjene, u januaru se to nije dogodilo. Sada, kažu iz vrha vlasti, to više neće biti slučaj, te će, prema informacijama koje su s medijima podelili Aleksandar Vučić i Slavica Đukić Dejanović, plate prosvetnih radnika zavisiti od toga koliko su radili.
To je, najpre, najavio predsednik države, a potom i ministarka prosvete koja se već veoma dugo nije oglašavala niti pojavljivala u medjima. Prema njenim rečima, više od 50% škola radi punim kapacitetom.
„Pravedno i pravičnije da pravednije i pravičnije ne može da bude. Ovo nije hir bilo čiji već je sve u skladu sa zakonom. Kad ne radite, onda ništa ne zaradite“, rekao je Vučić na otvaranju Sajma turizma.
U međuvremenu, prosvetni radnici podsećaju na nekoliko ključnih stvari.
Zagorka Marinković, pedagog u jednoj novosadskoj osnovnoj školi, komentarisala je tako sastanak koji su direktori novosadskih škola tajno održali u dvorani Spens, a na kom se, prema nekim informacijama, govorilo o sankcijama za nastavnike koji su obustavili rad.
”Pored svih tenzija i pritisaka, slobodno mogu reći da smo se mi rasplašili i da nema više tog osećaja straha i nemoći koji smo imali. Ali ipak sama činjenica da se tako nešto, na takav način organizuje u našem gradu, mimo učešća i znanja prosvetnih radnika o kojima se i govorilo na tom tajnom sastanku, daje jednu dozu autoritarnosti tim direktorima i narušava ugled direktora i škole u celini.” – istakla je Marinković.
Ona je podsetila i da se plata ne može smanjiti tek tako već u pozadini mora biti vođenje disciplinskog postupka.
”S obzirom na to da postupci nisu vođeni, zakonski osnov za smanjenje plate ne postoji. Uz to, svi nastavnici imaju ustavno pravo na obustavu rada, što je dodatno konkretizovano Članom 39. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Samim tim osnova za vođenje disciplinkog postupka nema. A ukoliko dođe do umanjenja plata, postojaće zakonski osnov, po ZOSOV-u, da se ulože žalbe i vode postupci. Od toga nećemo odustati.” – kazala je pedagoškinja Zagorka Marinković.
S druge strane, kada se govori o smanjenju plata, nastavnici na društvenim mrežama oštro reaguju, ali se izdvajaju dva ključna momenta koje najčešće pominju. Jedan je taj, da u javnim preduzećima postoji ogroman broj fiktivno zaposlenih koji se na poslu ne pojavljuju, ali im se plata isplaćuje, te da je potrebno, onda, stopirate plate i poslanicima koji nisu održali nijednu skupštinsku sednicu još od novembra prošle godine.
Drugi problem koji se otvara umanjenjem plate nastavnicima u obustavi jeste i nadonaka izgubljenih časova. Jer, ako se plata ne isplati, kažu oni, ni časovi koji su propušteni neće biti nadoknađeni. Ako se, pak, bude od njih tražilo da časove nadoknade, nastavnici će moći da zatraže nadoknadu za prekovremeni rad, što će državu na kraju skuplje koštati.
– Ukoliko se vlast opredeli za gušenje obustave, jedino rešenje koje im ostaje je da ne isplate zaradu, jer ako bi se dogodilo suprotno praktično bi dali “vetar u leđa” nastavnicima koji ne rade. Međutim, ako ne isplate zaradu, rizikuju da takav potez proizvede solidarnu reakciju svih zaposlenih u prosveti, pa da se nastavnicima koji su trenutno u obustavi, u znak solidarnosti, pridruže i oni koji rade na 30 minuta, što bi opet moglo dati “vetar u leđa” obustavi. Dakle, nakon višenedeljne obustave jako je teško proceniti kakva bi mogla biti rekacija nastavnika na odluku o odbijanju zarade, ali nije lako ni proceniti šta će vlast učiniti – kazao je bivši predsednik Foruma Beogradskih gimnazija Aleksandar Markov za Danas.
Kako je objasnio, jedan od potencijalih scenarija je da Vlada odigra na sigurnu kartu i ponovo isplati zaradu u celosti, uz obavezu da se izgubljeno nadoknadi, ukoliko do 6. marta, kada nastavnici primaju akontaciju, vlast proceni da bi studentski protesti mogli stati do polovine marta.
– Ako pak procena ne bude takva bliži sam mišljenju da će nastavnici koji su u obustavi ostati bez plata za februar – kaže Markov.
Propisi, podsetimo, ne poznaju mogućnost štrajka sa potpunom obustavom rada, a jedina sankcija za one koji su u nezakonitom štrajku je otkaz, kome mora da prethodi disciplinski postupak koji vodi direktor.
Neki od direktora ranije su već ukazali ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović da neće pokretati postupke protiv svojih zaposlenih.
– Gledajući zakon, jedino zakonsko rešenje za zaposlene koji ne drže nastavu je disciplinski postupak tokom kojeg bi bila utvrđivana njihova stvarna odgovornost. Odbijanje od zarade nije u skladu sa zakonom jer on ni ne prepoznaje ovakvu situaciju u kojoj se danas nalazimo – potvrđuje Markov.