Педагошко друштво информатичара Србије упутило је Јасни Јанковић и Унији синдиката просветних радника Србије отворено писмо са одговорима на сва питања покренута у емисији „Просвета има реч”, где је гост био Дејан Стеванови, дипл.инжењер машинства, мастер за образовне политике и наставника ТИО.
Одговор се налази у наставку:
Loading...
E dobro su se setili! Pustili Snezanu samu da objasnjava koliko je dva plus dva onima koji ne zele da cuju! A Stevanovic je bas preterao sa nelogicnim izjavama. Zadrzacu se na „nelogicnim“.
Нико не прича ништа о групама. Ја бринем сада за мој статус. До сада сам са нпр. 14 одељења (или 20 група) имала 100% норме. Сада са 14 одељења ако је цело одељење на часу информатике могу да имам свега 70%.
Почео сам да читам овај допис и после друге тачке нисам могао даље. У школи у којој радим од добијања Дикиталне учионице није купљен ни један рачунар који ученици користе у настави. А кабинет је био апсолутно нефункционалан дана када смо га добили, а камоли сада 5 одина касније. Што се тиче семинара можда сам на једном или два чуо нешто ново или интересантно. Увек се креће од почетка да би и почетници могли пратити. Чисто губљење времена и птрошење пара. Нисам читао даље. По мени овај допис не држи воду.
1. Потенцира се проблем опремљености кабинета као велики проблем у реализацији обавезног предмета.
– Добро колеге хајде да будемо бар мало искрени. Проблем опремљености наравно. Јел’ деца треба да уче информатику без рачунара. Са таблом и кредом. Онда да учимо теорију. Како више није јасно да свако дете треба да има свој рачунар и да на њему пише текстове, црта, обрађује звук, видео, фотографије, програмира…све то али да рачунар не „кочи“, понекад толико да је немогуће радити. Пројекат „Дигитална учионица“ јесте лепо замишљен. Како рекосте један ученик једна радна станица. Али опет кажем будите искрени, колико у пракси то функционише. Изненадно ресетовање система и по неколико пута у току часа. За неупућене да кажем. Један рачунар (једно кућиште) иде на десет ученика (десет монитора). Дакле у учионици постоје три рачунара на 30 ученика. Има то и добре и лоше стране. Показале су се углавном лоше стране. То добро знају и наставници информатике и сви који су држали часове у таквом кабинету а и они који су га инсталирали и одржавали једно време. И није тачно да сви наставници одржавају кабинете исправним. Шта кад се поквари Hard Disk што се дешавало. Одакле наставнику лиценцирани оперативни систем? То треба да се плати. А већину директора то не занима. Кажу снађи се.
Predsednik PDIS kade je tako lepo počeo da objašnjava mogao je da pojasni kako je on već već 15. godina unazad angažovan kao okružni koordinator i plaćen svake godine po 1000 eura? Koji su bili kriterijumi izbora? Gde je javni poziv objavljen?
I ja se pitam i dodajem kad uradi redovnu nastavu (pošalje im lekcije e-mail), seminare,takmičenja…..koordinisanje.Ali je na vreme upao u “izabranu ekipu s.Marković“
Nastavnik informatike i ne mora da ima licencirani OS. Ali zato lagano može da skine sa interneta program, napravi butabilni fleš i klonira operativni sistem dok je isti u dobrom stanju. Kasnije, tokom školske godine, kada učenici čačkajući na časovima inf. (očekivano) nešto pokvare, lepo vrati tu sliku sistema i sve je isto kao i pre. Po jednom računaru proces traje 10-20 minuta. Kolege informatičari, pa valjda to radite i kod kuće?! Acronis True Image – upamtite ovo, nađite i snađite se (a postoji i mnoštvo alternativa). Kod kuće to radim jednom mesečno i nisam svoj Win7 reinstalirao već 5 godina. U školi to radim na dobrovoljnoj bazi jer naši nastavnici inf. toga nisu moli da se sete ali bar me časte kafom kad ih „vratim u prošlost“. Nisam zlurad, čak i ne predajem informatiku a svojim mladim kolegama samo ponavljam „backup. backup,backup. backup,backup. backup,..“
I ja preporučujem odličan Acronis True Image, trenutno daju popust, $29 za jedan računar, a $59 za pet računara. Požurite!
Dečicu u školi samo naučite da instaliraju krekove – dovoljno je, šta ima da programiraju kad to sve ima za dž.