Pedagoško društvo informatičara Srbije uputilo je Jasni Janković i Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije otvoreno pismo sa odgovorima na sva pitanja pokrenuta u emisiji „Prosveta ima reč”, gde je gost bio Dejan Stevanovi, dipl.inženjer mašinstva, master za obrazovne politike i nastavnika TIO.
Odgovor se nalazi u nastavku:
Loading...
E dobro su se setili! Pustili Snezanu samu da objasnjava koliko je dva plus dva onima koji ne zele da cuju! A Stevanovic je bas preterao sa nelogicnim izjavama. Zadrzacu se na „nelogicnim“.
Niko ne priča ništa o grupama. Ja brinem sada za moj status. Do sada sam sa npr. 14 odeljenja (ili 20 grupa) imala 100% norme. Sada sa 14 odeljenja ako je celo odeljenje na času informatike mogu da imam svega 70%.
Počeo sam da čitam ovaj dopis i posle druge tačke nisam mogao dalje. U školi u kojoj radim od dobijanja Dikitalne učionice nije kupljen ni jedan računar koji učenici koriste u nastavi. A kabinet je bio apsolutno nefunkcionalan dana kada smo ga dobili, a kamoli sada 5 odina kasnije. Što se tiče seminara možda sam na jednom ili dva čuo nešto novo ili interesantno. Uvek se kreće od početka da bi i početnici mogli pratiti. Čisto gubljenje vremena i ptrošenje para. Nisam čitao dalje. Po meni ovaj dopis ne drži vodu.
1. Potencira se problem opremljenosti kabineta kao veliki problem u realizaciji obaveznog predmeta.
– Dobro kolege hajde da budemo bar malo iskreni. Problem opremljenosti naravno. Jel’ deca treba da uče informatiku bez računara. Sa tablom i kredom. Onda da učimo teoriju. Kako više nije jasno da svako dete treba da ima svoj računar i da na njemu piše tekstove, crta, obrađuje zvuk, video, fotografije, programira…sve to ali da računar ne „koči“, ponekad toliko da je nemoguće raditi. Projekat „Digitalna učionica“ jeste lepo zamišljen. Kako rekoste jedan učenik jedna radna stanica. Ali opet kažem budite iskreni, koliko u praksi to funkcioniše. Iznenadno resetovanje sistema i po nekoliko puta u toku časa. Za neupućene da kažem. Jedan računar (jedno kućište) ide na deset učenika (deset monitora). Dakle u učionici postoje tri računara na 30 učenika. Ima to i dobre i loše strane. Pokazale su se uglavnom loše strane. To dobro znaju i nastavnici informatike i svi koji su držali časove u takvom kabinetu a i oni koji su ga instalirali i održavali jedno vreme. I nije tačno da svi nastavnici održavaju kabinete ispravnim. Šta kad se pokvari Hard Disk što se dešavalo. Odakle nastavniku licencirani operativni sistem? To treba da se plati. A većinu direktora to ne zanima. Kažu snađi se.
Predsednik PDIS kade je tako lepo počeo da objašnjava mogao je da pojasni kako je on već već 15. godina unazad angažovan kao okružni koordinator i plaćen svake godine po 1000 eura? Koji su bili kriterijumi izbora? Gde je javni poziv objavljen?
I ja se pitam i dodajem kad uradi redovnu nastavu (pošalje im lekcije e-mail), seminare,takmičenja…..koordinisanje.Ali je na vreme upao u “izabranu ekipu s.Marković“
Nastavnik informatike i ne mora da ima licencirani OS. Ali zato lagano može da skine sa interneta program, napravi butabilni fleš i klonira operativni sistem dok je isti u dobrom stanju. Kasnije, tokom školske godine, kada učenici čačkajući na časovima inf. (očekivano) nešto pokvare, lepo vrati tu sliku sistema i sve je isto kao i pre. Po jednom računaru proces traje 10-20 minuta. Kolege informatičari, pa valjda to radite i kod kuće?! Acronis True Image – upamtite ovo, nađite i snađite se (a postoji i mnoštvo alternativa). Kod kuće to radim jednom mesečno i nisam svoj Win7 reinstalirao već 5 godina. U školi to radim na dobrovoljnoj bazi jer naši nastavnici inf. toga nisu moli da se sete ali bar me časte kafom kad ih „vratim u prošlost“. Nisam zlurad, čak i ne predajem informatiku a svojim mladim kolegama samo ponavljam „backup. backup,backup. backup,backup. backup,..“
I ja preporučujem odličan Acronis True Image, trenutno daju popust, $29 za jedan računar, a $59 za pet računara. Požurite!
Dečicu u školi samo naučite da instaliraju krekove – dovoljno je, šta ima da programiraju kad to sve ima za dž.