Nastava fiskulture dozrela je za promenu. Pedagozi fizičke kulture uskoro će prosvetnim vlastima poslati Inicijativu za inoviranje nastavnog plana i programa – fizičko vaspitanje i obaveznog izbornog predmeta – izabrani sport. Nastavnici okupljeni u Udruženju pedagoga fizičke kulture Beograda, koji su sročili inicijativu, saglasni su da je potrebno više fizičke aktivnosti u školama. Upravo to je bio i zaključak nedavnog sastanka Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade, sa ministrima prosvete i sporta Mladenom Šarčevićem i Vanjom Udovičićem. Povod za taj susret bio je alarmantan podatak da mnogi đaci, naročito devojčice, gotovo uopšte ne idu na časove fizičkog.
– Potencijalno ukidanje drugog stranog jezika bilo je epicentar potresa u obrazovnom sistemu, a isti efekat izazvalo je nastojanje da se informatika uvede kao obavezan predmet. Fizičko vaspitanje i obavezan izborni predmet – izabrani sport – niko ne spominje, iako su deklarativno svi za zdravlje i sport.

Samo u Beogradu, prema nezvaničnim podacima, 50 do 60 odsto đaka su neplivači

Kriza predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje počela je devedesetih godina prošlog veka. Od 1991. kada mu je oduzet zdravstveni deo, kreće sunovrat fiskulturnog obrazovanja.

Pročitajte i „Naredni korak – uniforme za nastavnike”

– Došlo se dotle da je opravdano postaviti pitanje da li je državi danas važnije da ima deset olimpijskih medalja ili 90 odsto dece bez ravnih stopala – ističe mr Goran Petrović, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture (UPFK) Beograda.
Rezultati školskog sporta ne ogledaju se samo u priznanjima sa takmičenja, jer čas fizičkog vaspitanja podrazumeva i netakmičarske oblike pedagoškog rada kao što je na primer korektivna gimnastika. Rukovodeći se primerima iz okruženja, iz Slovenije i Mađarske, nastavnici fizičkog nadležnima će predložiti da organizovana fizička aktivnost bude svakodnevica školskog života. Ne da deca imaju svaki dan fizičko, nego da uz tri časa fiskulture nedeljno dva dana pohađaju vannastavne sportske sekcije. I da to bude rešeno sistemski.
– Fizička kultura koja se usadi detetu od predškolstva do adolescentskog doba prati ga ceo život. Koliko nauči od pete do petnaeste godine, toliko će biti brzo, spretno, snažno. To su naučne činjenice. Preka potreba nije dodatno upošljavanje nastavnika nego reorganizacija nastave fizičkog, utemeljena na opredeljenju da se deci u ovoj oblasti mora posvetiti više pažnje. Zdravlje mnogih od njih trpi zbog telesnih deformiteta i gojaznosti, kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti – ukazuje Petrović.

Zdravlje mnogih učenika trpi zbog telesnih deformiteta i gojaznosti, što je posledica nedovoljne fizičke aktivnosti

Nekada su obuke plivanja i skijanja, pešačenje, đački krosevi, orijentiring, logorovanje bili neizostavni u nastavi fiskulture. I danas su ove aktivnosti predviđene, ali se, tvrde nastavnici, ostvaruju u neznatnoj meri.

Pročitajte i USPRS: Odakle “viššak” slobodnih radnih mesta

– Neophodno je da se ove aktivnosti obnove, da fizičko vaspitanje zaista podrazumeva fizičku i zdravstvenu kulturu, rekreaciju i sport. Nastava plivanja nekada je bila obavezna, nismo imali more ali smo logorovali na rekama, jezerima i moru. Danas imamo bazene i đaci bi mogli na časovima izabranog sporta da uče da plivaju, ali propisi nalažu da učenici jednog odeljenja moraju da rade ono što izabere većina. To znači ako njih 12 hoće na plivanje, a 16 na fudbal, svi idu na fudbal. To mora da se promeni. Treba omogućiti deci da nauče da plivaju, skijaju, odvesti ih u kamp na jezero ili planinu, ne na letovanje i zimovanje, nego logorovanje, gde će da nauče životno važne veštine. Samo u Beogradu, prema nezvaničnim podacima, 50 do 60 odsto đaka su neplivači – napominje naš sagovornik.

Čas fizičkog vaspitanja podrazumeva i netakmičarske oblike pedagoškog rada, kao što je na primer korektivna gimnastika

Školski sport razapet između dva ministarstva
– Školski sport je kao čardak između ministarstva sporta i prosvete, ni na nebu ni na zemlji. Savez za školski sport, pri Ministarstvu omladine i sporta, nadležan je za takmičenja učenika u 13 sportova. Ali to nije deo nastave, niti nastavnika fizičkog obavezuje da pripremi ekipu za prvenstva u futsalu, košarci, odbojci, rukometu, plivanju, stonom tenisu, borilačkim veštinama Po nastavnom programu nastavnik je dužan da od prvog do osmog razreda spremi đake za takmičenja iz gimnastike, atletike i jedne timske igre. Sva sportska školska takmičenja finansira Ministarstvo sporta. Ministarstvo prosvete za to ne izdvaja sredstva kao za đačka takmičenja iz, na primer, istorije, geografije, matematike – objašnjava Goran Petrović, predsednik UPFK Beograda.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika