Да ли је у нашој земљи могуће увести примања за све старије од 65, без обзира на њихове године рада? У Србији 250.000 људи живи без месечног чека, а у 18.000 домаћинстава без прихода оба члана
У СРБИЈИ има готово 250.000 људи који нису на списку корисника ПИО фонда, односно живе без пензије а старији су од 65 година. Према последњем попису становништва, у 220.000 домаћинстава бар једна особа не очекује пензиони чек сваког месеца, док у око 18.000 домаћинстава поштар не звони ни за једног брачног друга. Пензиони чек не стиже углавном припадницама лепшег пола, пошто од укупног броја старијих без прихода, чак 85 одсто чине жене.
Једна од могућности за решавање овог проблема је увођење социјалне пензије, која би и особама са недовољним бројем година у радној књижици или без дана радног стажа омогућило да добију пензиони чек. Примера ради, у суседној Хрватској је предлог стратегије социјалне заштите за старије особе за период од 2017. до 2020. године, Министарство демографије, породице, младих и социјалне политике упутило на јавну расправу. План је обухватио особе које су најмање 15 година живеле у Хрватској и немају никаквих других извора прихода, старије су од 65 година и немају довољно стажа да би оствариле старосну пензију или га уопште немају, па у старости немају никаквих примања. Оваква национална пензија, како је Хрвати зову, могла би да се уведе 2021. године.
Према студији “Социјална заштита у старости: дуготрајна нега и социјалне пензије”, ауторки Kатарине Станић и Гордане Матковић, постоје три могуће опције које би могле да се размотре код нас. То су подизање породичне до најниже инвалидске, односно старосне пензије, увођење гарантоване пензије или посебног модула социјалне помоћи.
– Прва опција би, према проценама из 2012. године, обухватила 115.000 породичних пензионера за шта би годишњи расход био 0,1 одсто БДП-а – сматра Kатарина Станић. – Друга опција, односно тзв. гарантована, не би зависила од старосне границе (на пример 65. година) уз услов да њихови приходи од пензије (или зараде) не прелазе одређени износ. У 2012. години он је, рецимо, био 12.000 динара. На њу би могло да рачуна 190.000 старијих од 65 година и око 20.000 пољопривредних породичних пензионера. За тај подухват би требало издвојити од 0,3 до чак један одсто БДП-а и у зависности од старосне групе пензија би износила од 8.730 до 12.000 динара.
ДОПУНА
Институт националне пензије тренутно има стотинак држава широм света као основни механизам заштите старијих особа од сиромаштва. У развијеним земљама оне су само допуна, као нека врста социјалне помоћи. Осим Новог Зеланда и Холандије, преосталих 20 земаља ОЕЦД такође имају неку врсту оваквих примања. У источној Европи она представља обезбеђење минималног дохотка у старости.
Ауторке Станићева и Матковићева сматрају да би посебнан модел социјалне помоћи за старе био најприхватљивији у нашим условима, али би онда требало размислити о укидању најниже пензије у систему.
– Процењени расходи за НСП за старе крећу се од 0,033 одсто за варијанту са постојећом основицом, али уз коефицијент за сваку стару особу од 0,7 до 0,3 процента и на тај начин би се основица за старачко домаћинство значајно увећала за око 15 процената и укинуо би се имовински цензус.
Хрвати планирају да до краја 2019. утврде критеријуме за обухват потенцијалних корисника, имовински и доходовни цензус, као и параметре за израчунавање висине националне пензије, а до последњег квартала 2020. планира се успостављање законодавног оквира.
То значи да би у 2021. могла да почне исплата. Процењује се да око 100.000 особа старијих од 65 година у Хрватској нема никаква примања, иако их само 9.287 прима социјалну помоћ. Највећи изазов биће одређивање оптималног износа националне пензије, који би морао бити већи од социјалне помоћи (максимално 900 куна за самца), а опет мањи од најмањег могућег износа пензије.
МАЊАK СТАЖА
ВИШЕ од половине корисника минималне пензије у Србији је радило само 20 година, а више од 85 одсто није дуже од 25. То значи да у највећем броју случајева она није последица ниске зараде током радног века, већ малог броја година радног стажа.
Станићева и Матковићева сматрају да без обзира на избор опције, социјалне пензије у Србији остају отворено питање, које ће имати велики значај у будућности. Обухват старијег становништва пензијским осигурањем је тренутно релативно висок, али ће проблем настати за 15 до 20 година пошто је од деведесетих година до данас све мање људи у осигурању.
– Незапосленост, сива економија и пријављивање радника на најнижу основицу карактеристични су за тржиште рада већ дуги низ година – каже наша саговорница. – То ће резултирати великим бројем минималних пензија и значајним бројем оних који неће моћи да остваре право на пензију. Трошкови за расходе из ПИО ће се смањивати, а може се очекивати и већи значај социјалних пензија него што је то случај са садашњом генерацијом старих особа.
Неке државе су данас овај проблем решиле увођењем тзв. таргетираних пензија, као што је то случај у Финској, која се додељује на основу пребивалишта, док у Шведској постоји гарантована пензија. Оне припадају онима који не испуњавају услове из пензијског осигурања, док у Немачкој постоје програми социјалне помоћи доступни целокупном становништву.
Ј. Ж. СKЕНДЕРИЈА
Извор: Новости