До почетка завршних испита за осмаке остало је још пет дана, а да би на њима постигли што боље резултате, потребно је да обрате пажњу на ових неколико „замки“.
Од успеха које ђаци остваре током три дана завршног теста увелико зависи избор средње школе коју ће моћи да упишу. Фокусирани само на то да тест ураде што боље, ђаци неретко заборављају ствари које су подједнако важне и које их могу коштати поена.
1. Трема
Директорка ОШ „Веселин Маслеша“ на Вождовцу Наталија Матић истиче да и поред тога што су се ђаци сусрели са целом процедуром полагања на проби која је одржана у априлу, они другачије доживљавају завршни испит, уочи ког се многи унервозе.
– Први дан је свима најтежи, поготово онима којима је стало да што боље ураде тест. Деца тај стрес различито доживљавају, буде и суза и блокада, неки не могу да се смире, не могу да виде тест. То је за њих велики напор и они морају бити спремни и концентрисани како би лепо урадили, зато треба да дођу сити и одморни, а увек саветујем и родитељима да их допрате, да им буду подршка. Такође, они морају доћи бар пола сата раније да би се припремили – прича директорка Матић.
2. Прибор
Осим психичке припремљености, важно је да ђаци на полагање дођу са свим материјалом који им је потребан за рад, али и да воде рачуна шта ће смети да унесу.
– Ученици долазе са ђачким књижицама, оловкама и гумицом, а за тест из математике потребни су им и лењири. Они не смеју да доносе пернице, а осим прибора, дозвољено им је да у просторију у којој полажу унесу и флашицу воде и чоколадицу – истиче она.
3. Инструкције
Ученици често мисле да знају целу процедуру и почињу да решавају тест, не придајући значаја упутствима.
Пред малим матурантима још пет дана до тестирања знања из српског, а затим и из математике, хемије, географије, физике, биологије, историје
– Они морају да буду пажљиви и слушају сваку инструкцију јер их има доста. Дешава се да због непажње или треме погреше своју шифру, или не прочитају лепо па уместо свог имена, напишу име родитеља. Након свих упутстава, они би требало прво да прочитају и цео тест, па тек касније да га решавају. Препоручујем и да прво раде оно што боље знају – саветује директорка Матић.
4. Хемијске оловке
Иако се ђацима углавном саветује да не брзају, они ипак морају да воде рачуна о томе да им остане довољно времена да све што су писали обичном оловком пређу хемијском.
– Свакако је боље да прво све пишу обичном оловком, али оно што после не подебљају, неће им се признати. Ми смо ту да их подсетимо, да их опоменемо када би отприлике требало да почну да подебљавају, али некима од њих је потребно више времена и не смеју то да забораве – указује директорка.
5. Време
И док је некима потребно више времена, други оцењују да га имају на претек, па сале и учионице напуштају и раније.
– Неретко ђаци изађу пре истека времена или зато што им је „било лако“ или зато што су написали све знају, али ја им свима саветујем да искористе све време, да буду пажљиви и да не одустају – каже директорка Наталија Матић.
Завршни испит почиње у понедељак тестом из српског, односно матерњег језика, који ће осмаци решавати од девет до 11 сати. У исто време у уторак они ће радити задатке из математике, док ће у среду у оквиру комбинованог теста имати питања из географије, историје, физике, хемије и биологије. Ученик на основу општег успеха може имати највише 60 бодова, док завршни тест носи 40 поена – по 13 из српског и математике и 14 поена из комбинованог теста.
Милица Рашић
Извор: Блиц
Najbolje bi bilo da svu tu lakrdiju ukinete, a u škole vratite KRITERIJUM i RED umesto ustoličene belomedvedske zaštićenosti učenika i njihovih roditelja i svih ostalih „faktora“ koji školi diktiraju šta će i kako će, a ne bi trebali ni za kvaku na vratima škole da uhvate.
Znate li ko preživljava najveći stres prilikom ovog cirkusa? Pa učenik koji zaista uči i radi, samostalno i vredno, kako bi opravdao ono što je tokom osam godina školovanja postigao kao rezultat. Svi ostali su kao bubrezi u loju, ili će prepisati ili ih savršeno „boli uvo“ za sve jer se danas sve da kupiti, a naročito diploma, bilo kojeg ranga, zar ne?
Danas se licemerje, materijalizam, „ambicija“, „snalaženje“ i „muvanje“ posmatraju kao veoma bitna „kompetencija“ i u ovakvoj, nakaradnoj školskoj praksi se, na žalost, čak i neguju. Pogledajte samo u šta se pretvorilo „utrkivanje“ za „titulu“ đaka generacije, na primer.
Za trku za đaka generacije su krivi isključivo roditelji, kao i za sve ostalo.Moja ćerka je dobila tu „titulu“ prošle godine.Dete koje je sve učilo u školi, išla na takmičenja,plivala po dva sata svaki dan, igrala igrice na kompjuteru, i igrala fudbal sa dečacima dok su ostale devojčice bežale sa časova fizičkog.Sasvim normalno dete koje je znalo svoje obaveze.I prava naravno.Kad sam saznala da je predložena za đaka generacije, rekli smo ne nadaj se previše.Zna da je bilo i „dece uticajnih roditelja“, dece učitelja i nastavnika,ali veće je izabralo nju,sa velikom razlikom prilikom glasanja.Ja sam u školu išla samo na roditeljske sastanke, muž nikada.Svima želim mnogo uspeha, mogu deca sve , samo i roditelji da shvate da deca idu u školu a ne oni
Titula đaka generacije nije postojala kada sam išao u školu. Kao učenici smo znali ko je najbolji među nama, a priznanja su se dodeljivala za odličan uspeh, uspeh na takmičenju i sl. Zvanje đaka generacije sa sobom donosi privilegije i od kada je tako interesovanje za tu titulu je frapantno poraslo, posebno kod roditelja, za šta ste apsolutno u pravu. Sve te igrarije kreću još od petog razreda kada se „planira“ prikupljanje „bodova za titulu“. U sve se sada umešala i „kruna“ pa je čitava stvar kod malograđanskog sektora u Srbiji dobila još više na značaju.
Najbolje bi bilo ukinuti to „zvanje“, obrazovanje bi nam bilo zdravije, i deca, a malograđanština, materijalizam i bolesne ambicije bi imale manje prostora za ispoljavanje. Deca koja su uspešna bi to bila i dalje, titule te vrste im nisu potrebne.
Bez „male mature“ i „đaka generacije“ sistem obrazovanja bi nam ovde bio mnogo zdraviji, ne bi počivao na takmičarstvu koje se uporno „upucava“ deci ovde kao nekakva „kvalitativna“ kategorija, a posebno roditeljima od kojih ne mali procenat preko dece leči sopstvene nedostatke i neuspehe, a jednako tako ne retko i komplekse.
Ukinuti versku nastavu i građansko vaspitanje, predmete na koje se „baca“ ogroman broj časova tokom 12 godina školovanja. Broj učenika u odeljenjima svesti na interval 12 minimum, a 24 maksimum. Vratiti kriterijum ocenjivanja, nastavniku dati status službenog lica i platu od najmanje 800EUR.
Kada poziv nastavnika ponovo bude poštovan u ovoj državi onda se od nastavnika može nešto tražiti kao rezultat. Ovako, krajnje je licemerno i nevaspitano maltretirati nastavnike gomilom, najčešće nebuloznih, zahteva koje oni treba radi čistog birokratskog formalizma da ispunjavaju.
Od suštine smo se udaljili na čitavu svetlosnu godinu.
Uvođenjem male mature je uništeno školstvo u Srbiji, a uvođenjem velike mature biće zakucani poslednji ekseri u mrtvački kovčeg srpskog obrazovanja. Stari način upisa je bio milion puta bolji, tada su gimnazije bile elitne škole, a sada ih istinski dobri đaci zaobilaze u širokom luku.